28. oktobar 2024. godina. Danas je tačno 10 godina od „upodobljavanja“ gradske vlasti po ideji tadašnjeg predsednika republike Srbije, Tomislava Nikolića, Kragujevčanina, po rođenju. Kada vas „upodobljava“ srpski radikal onda to obavezno bude sa policijom, službama, mišićavim obezbeđenjem sa beogradskih splavova i karantinom za odbornike nove većine. Tadašnji predsednik je neposredno pre ovog datuma govorio o Kragujevcu kao „crnoj rupi“ Srbije, valjda zbog toga što je bio jedan od poslednjih gradova u kojoj je gradska vlast bila drugačija od republičke i koji je odolevao pune dve godine od dolaska naprednjačke vlasti u republici Srbiji.
Grad Kragujevac je pre tog oktobra 2014. imao vlast čiju je okosnicu činila Zajedno za Šumadiju personalizovanu u Veroljubu Verku Stevanoviću koji je lidersku poziciju u gradu stekao 2004. godine kao prvi neposredno izabrani gradonačelnik koji je u drugom krugu osvojio preko 75% glasova građana.
Još od te 2004. glavna odlika vlasti u Kragujevcu bila je da je nisu činile dve tada najjače političke partije Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, tj da su bile u opoziciji, a lokalnu većinu je dominantno držala pomenuta Zajedno za Šumadiju uz podršku manjih političkih partija kao partnera, od Liberala, G17+, LDP-a, SPO-a i ponajduže SPS-a.
I kao takva, uvek je bila u nekom blagom sukobu sa republičkim vlastima, izuzev par godina bitsvovanja Mlađana Dinkića u Vladi Srbije, kada je Kragujevac imao blago povlašćen status. Uglavnom su republičke vlasti gurale „klipove u točkove“. Tako na primer Kragujevac i pored želje i materijalnih mogućnosti nije mogao od države da otkupi kasarnu Radomir Putnik, iako je na tom prostoru trebala da se reši lokacija Gradske Tržnice, Gradske biblioteke, zgrade FILUMA, a rešio bi se višedecenijski problem „vojnih beskućnika“. Ali ministar odbrane iz DS, lokalni DS u opoziciji i nema kasarne.
No dobro, i pored svih problema u tom desetogodišnjem periodu biva izgrađen zatvoren bazen, šarena pijaca, popularni Buvljak, tržnica u naselju Aerodrom, zdravstvena stanica br. 4, nova zgrada Hitne pomoći, sala Druge Gimnazije sa streljanom i kuglanom, viskulturna sala OŠ Sveti Sava, dva vrtića, izgrađeno preko 650 stanova za izbegle i raseljene u naslju Aerodrom, kao i za potrebe raseljavanja baraka u naselju Kolonija.
Stvorili uslove za dolazak velikih investitora koji su realizovali svoje projekte kao što su tržni centar Plaza, stambeno poslovni objekti Smolvil i Global, i na kraju ispunili sve uslove za dolazak Fijata. Redovno održavanje komunalne infrastrukture i izgradnja svih putnih pravaca ulaska u grad se podrazumevalo. Normalno, kao i svaka lokalna vlast, bilo je grešaka, bilo je kadrova koji nisu bili dorasli poslu, nisu mogli da prate tempo gradonačelnika, bilo je i nametnutih od strane koalicionih partnera, ali bilo je i gradskog veća sa 7 doktora nauka, ali sve je to politika.
Evo nas deset godina kasnije, da podvučemo crtu i vidimo gde smo sada. Glavnu poziciju u vlasti od oktobra 2014. je preuzela Srpska napredna stranka koja već deset godina vlada suvereno uz manju ili veću podršku koalicionih partnera, koji su manje ili više isti kao u prethodnom periodu kada je vlast činila ZZŠ. Razlika, rekao bih drastična, je u tome što sadašnja i tadašnja noseća stranka vlasti vrši vlast u celoj zemlji, od svake mesne zajednice do mesta predsednika, uz napomenu da su dobre četiri godine funkcije predsednika i gradonačelnika Kragujevca činili otac i sin, Tomislav i Radomir Nikolić.
Očekivanja Kragujevčana su bila ogromna, međutim dogodilo se potpuno suprotno. Da ne bude da „bacam hejt“, što bi rekli klinci, ali malo je urađenih stvari koje u sebi ne sadrže reči gašenje, likvidacija, zatvaranje, ukidanje, rušenje… Likvidira se Gradska stambena agncija koja je izgradila pomenutih 650 stanova sa oko 30 miliona dinara na računu i plaćenim svim obavezama. Apoteku Kragujevac smo te 2014. ostavili sa 480 miliona dinara na računu i plaćenim svim obavezama zaposlenima i dobavljačima, a sada je pred gašenjem i zaposleni već dva meseca ne primaju platu.
Sedam gradskih javno – komunalnih preduzeća je ugašeno i spojeno u jedno, navodno zbog racionalizacije i smanjenja troškova, a sada to predzueće ima više zaposlenih od zbira svih sedam ugašenih preduzeća. U Kragujevcu je postao luksuz kada imate čistu vodu iz vodovoda i kada vam je smeće odneseno na vreme, a ulicama grada se vozite ili njima hodate i vidite u kakvom je stanju putna infrastruktura.
Najjasniji primer raspada sistema se ogleda u skoro petogodišnjoj rekonstrukciji Gradske Tržnice. Tržnica se rekonstruiše preko hiljadu dana, iako je za 100 dana napravljena pre više od 100 godina. I posle hiljadudnevne rekonstrukcije, izgleda da smo opet na početku, na izradi projekta. Zanimljiva je bila situacija gradske televizije, koju su prvo prodali svom tajkunu pa je debelo otkupili nazad, plaćajući novcem građana milionske dugove koje su ostali iza tajkuna, i sada ta televizija radi mimo svih zakonskih propisa i finansira se pogodite, opet novcem Kragujevčana, ali služi samo vlastima.
Meni lično najviše smeta što je Kragujevac izgubio mogućnost da odlučuje o stvarima koje se tiču našeg grada, sve dolazi iz Beograda: i šta će da se radi i ko projektuje i ko će biti izvođač radova, ko podizvođači, ko nadzor a grad samo plaća iz svog budžeta. Autonomija kragujevačke lokalne vlasti svela se na izgradnju dečijih igrališta i organizaciju vašara u Stragarima, ako je ima i toliko. Na trenutak mi se čini da je naš grad izgubio onaj svoj prgavi karakter, nepristajanje na prosek, želju da se uvek bude prvi, kao što je u istoriji bio.
Reklo bi se da je deset godina neki „rok trajanja“ vlasti i sada bi trebalo podvući crtu. Ljuti da se odljute, očarani da se razočaraju, oni koji godinama daju kredit da ga sada ukinu, da oni koji za sebe misle da su beznačajni osete da su opet značajni, da se uspavani probude, pogrbljeni da isprave kičmu. Jer ako se sve ovo ne desi, plašim se da ovde neće ostati „kamen na kamenu“.