Na današnji dan pre godinu dana je počela epizoda koja će ispisati deo istorije fudbala u Kragujevcu. Šef stručnog štaba Radničkog 1923 je postao Feđa Dudić i krenula je priča koja i danas traje svima na ponos.
Radnički je ponos Šumadije, ali je razmišljao van lokalnih okvira i granica kada je povukao potez da angažuje Feđu Dudića. Iako nikada nije radio u srpskom fudbalu, osetio je i on u kojem smeru naš klub želi da ide, koliko je ovo otvorena i gostoljubiva sredina i kakav je domaćin grad Kragujevac. Šumadijsko srce i bosanska duša su postali dobitna kombinacija.
Kockice su se poklopile i počeli smo da pišemo istoriju. Od poslednjeg mesta na tabeli, do punih tribina i prvog plasmana u Evropu. Sa svakom pobedom su Radnički i Feđa rasli zajedno, a Čika Dača postajao sve puniji i glasniji.
Iako je rezultat na terenu majka svakog uspeha, Dudićev trenerski rukopis nisu samo brojke i golovi. Svaki novi navijač koji je zbog fudbala Dudićevog Radničkog došao na tribine Čika Dače i nastavio da dolazi posle toga je jednako vredan kao gol, bod, pobeda…
Kod njega nema podela na mlade i stare, domaće i strane, svi su jednaki i bitan je samo uspeh Radničkog. Iz tog duha zajedništva i jedinstva je nastao evropski Radnički. Postali smo klub koji pravi reprezentativce Srbije. Postali smo tim koji ljudi žele da gledaju i da uživaju u fudbalu. Postali smo ekipa koje protivnici s posebnim motivom žele da pobede. Postali smo tim kojem je svejedno protiv koga igra i koji ne deli utakmice na male i velike već ima svoj stil igre i uvek istu viziju.
Radnički Feđe Dudića igra prepoznatljiv i uzbudljiv fudbal koji garantuje zabavu i uživanje. U ovih godinu dana, Dudić je Radnički vodio na 42 utakmice u svim takmičenjima, a na više od pola je zabeležio pobede (24). U domaćem prvenstvu je Radnički sa njim na klupi osvajao 1,81 bodova i postizao 2,14 golova po meču. Bilo je srećnih momenata, bilo je i tužnih ali srećom ovih drugih mnogo manje.