Delegacija firmi GIM, u kojoj je, pored vlasnika Gorana Todorovića, u svojstvu “specijalnog savetnika” u toj firmi, bio i otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Branko (Stefanović), u maju ove godine, preneo je danas BIRN, posetila je italinansku BERETU, u sedištu te kompanije, u gradiću Gardone val Trampija, stotinka kilometara od Milana.
Predstavnici GIM-a u maju su, prema dokumentu koji je javnosti predstavio BIRN, BERETU posetili u sastavu zvanične delegacijeMUP Srbije. Prethodno, delegacija GIM-a je,u januaru ove godine, BERETU posetila samostalno. Prema saznanjima lista DANAS i Glasa Šumadije, taj janurski sastanak predstavnika GIM-a i BERETE organizovan je u Rimu, i tom sustretu prisustvovao je i vlasnik italijanske kompanije Pjetro Bereta.
- Jedini ishod ove posete bilo je uručivanje cenovnika BERETINOG sportskog oružja. Nikakav dogovor nije postignut, upravo je, prema navodima BIRN-a saopštila italijanska kompanija.
GIM se ovim povodom nije oglasio, tako da javnosti ostaje ili da veruje zvaničnom saopštenju BERETE, ili da špekuliše o razlozima posete predstavnika GIM-a, sa sve specijalnim savetnikom Brankom Stefanovićem, BERETI, i to u sastavu MUP Sbije, kojem je na čelu sin savetnika Stefanovića.
U upućenom delu javnosti pretpostavljaju da bi jedan od razloga za posetu delegacije MUP Srbije BERETI mogao da bude vezan za nabavku oružja italijanske kompanije za srpsku policiju. BERETA ima vojni, policijski, lovački i civilni program, a njen automat, koji koristi pištoljsku municiju od 9 milmetara, pored UZI-ja i Heklera, najkvalitetnije je oružje te vrste, te je u posedu mnogih evropskih policija.
Ali, ako je zaista tako, pitaju se poznavaoci ove problematike, šta će u delegaciji MUP Srbije privatna firma za trgovinu oružjem. MUP Srbije ne može direktno da uvozi oružje, ali Srbija ima državnu kompaniju za trgovinu oružjem, Jugoimport SDPR, i bilo bi mnogo logičnije i u svakom pogledu transparentnije i ispravnije, smatraju kragujevački stručnjaci iz oružarskog biznisa, da je u eventualnim pregovorima o kupovini BERETINOG oružja za srpsku policiju učestvovao Jugoimport, a ne privatna firma GIM.
Kao još jedan mogući razlog za posete delegacije GIM-a (u januaru i maju ove godine) BERETI, u delu javnosti navodi se i potencijalna privatizacija jedinog domaćeg proizvođača vojnog, policijskog, lovačko- sportskog i oružja za ličnu odbranu (pištolji i revolveri), Zastave oružja. Glas Šumadije je, podsetimo, još pre dva meseca,pozivajući se na saznanja uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, pisao da GIM i BERETA planiraju da zajednički uđu u Zastavu oružje, zašta su zakonske mogućnosti stvorene sredinom prošle godine.
U poslovodstvu Zastave oružja koje je u poslednjih godinu dana u “dubokoj ilegali”, praktično je nemoguće da se više dobije bilo kakva, a time i informacija o mogućoj privatizaciji kragujevačke fabrike. U fabričkom Sindikatu kažu, pak, da nemaju informacije te vrste, ali da ih mogućnost da se GIM, u saradnji sa nekom drugom domaćom ili inostranom kompanijom, pojavi kao kupac dela Zastave oružja, ne bi mnogo iznenadila.
- Prošlogodišnjim usvajanjem Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme predviđeno je da domaći i inostrani investitori mogu da kupe do 15 odsto kapitala najznačajnijih domaćih vojnih fabrika (Zastave, Krušika, Slobode, Prvog partizana, Milana Blagojevića, Prve iskre…- prim. Z.R.). Njihovo ukupno učešće u vlasništvu nad preduzećem ne može da pređe 49 posto, pa je tako stvoren zakonski osnov da GIM ili neka druga domaća ili inostrana firma kupi deo naše fabrike, protiv čega smo se mi prošle godine snažno borili, kaže Dragan Ilić, predsednik Sindikata u Zastavi oružju.
U Sindikatu ističu i da je indikativno da fabrika sve više zapada u dužničko ropstvo, a da država, koja je većinski vlasnik Zastave oružja, ništa ne čini da je oslobodi tog balasta. Poreski dug Zastave oružja narastao je do svih 17 milijardi dinara, s time što i dalje, zbog kamata, raste (od 2012. do 2019. dug je narastao za više od dve milijarde dinara), dok su gubici dostigli 30 miliona evra. Dugovi i gubici već odavno su premašili vrednost fabričkog kapitala. Država se, zaključcima Vlada Srbije, iz 2011., 2012. i 2013., obaveza da će konverzijom dugova da oslobodi vojne fabrike dužničkog ropstva, ali jedino u slučaju Zastave oružja tim povodom ništa nije učinila.