Filip Savkić, dvadesetpetogodišnjak iz Kragujevca, od 2021. godine nalazi se na listi čekanja za transplantaciju jetre. Već tada utvrđeno je da ona mora biti obavljena u što kraćem roku. Taj „kratak“ rok ipak, potrajao je duge četiri godine. Prema pravilniku, trebalo je da „čeka“ kao dete, s obzirom da je bolest krenula da se razvija tokom detinjstva, prenosi N1.
Pre četiri godine, nakon rutinskog pregleda, Filipu Savkiću dijagnostikovana je ciroza jetre. U jednom od prvih izveštaja iz 2021. godine piše – da je transplantacija postupak koji treba razmotriti u što kraćem roku.
- Vrlo brzo posle toga sam stigao do Kliničkog centra Srbije gde su ga primili na odeljenje i malo posle toga je stavljen na listu čekanja, kazao je za N1 otac mladića, Goran Savkić.
Porodici je nakon pogoršanog stanja rečeno da su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u Srbiji. Tada samoinicijativno odlaze u Italiju, gde dobijaju mišljenje da je čak moguće jetru oporaviti terapijom.
- Kad sam se vratio to sam im saopštio na konzilijumu, oni su se prvo naljutili što sam otišao u Italiju – ko te je poslao tamo, zašto si otišao bez konsultacija, nisu hteli da pročitaju pismo koje su ovi poslali, ističe Savkić.
Iako je u istoj bolnici u Italji prethodno lečeno najmanje 30 pacijenata, porodici Savkić iz RFZO-a saopštavaju da je ova inostrana saradnja, odnosno sporazum između Italije i Srbije, suspendovan.
- I u prethodnoj poseti oni su mi rekli da postoje problemi u saradnji sa Srbijom, koja je bila u obavezi da za svaku transplataciju koja se uradi u Bergamu vrate organ. Oni to nikad nisu uradili, i vrlo brzo je došlo do prekida saradnje, a nisam znao da će se baš desiti kod mog sina, naglašava.
Naposletku – ponuđena im je, kako Goran kaže, „jedina opcija“. Transplantacija sa živog donora. Iako je KC Srbija prvobitno utvrdio da je Filipova majka pogodan donor, ipak se ispostavilo da ne ispunjava kriterijume.
- To se vrlo retko kod nas radi, nemamo dovoljno donora, ali ja kažem uvek postoji slanje u inostranstvo, kad smo već rekli da to lečimo, kad naš zdravstveni sistem nudi to kao opciju za lečenje – moraju da preduzmu ono što je već moguće trenutno. A ne da razvlačimo i gubimo vreme, vremena nema. Moj sin je u teškoj situaciji trenutno. Bukvalno ga održavaju u životu…, objašanjava.
I tako je nažalost, prošlo već četiri godine, od trenutka kada mu je transplantacija bila potrebna „u najkraćem roku“.
Izvor: N1