Predsednik Saveza samostalnog sindikata „Fijat Krajsler automobili Srbija“ Zoran Marković ne očekuje da personalne promene poremete osnovne smernice poslovanja, a promena izvršnog direktora na čelu kompanije „Fijat Krajsler“ promeni osnovne smernice poslovanja, piše „Politika“.
„Najavljeno je da ‘Fijat Krajsler’ ostaje u Srbiji, što znači da će novi ugovor biti potpisan i da nema razloga za brigu“, rekao je Marković za Politiku, nakon što je Majkl Menli zamenio Serđa Markionea na mestu izvršnog direktora te kompanije.
Prema njegovom mišljenju Markione je obeležio jednu eru u poslovanju ove kompanije u Kragujevcu.
Marković ocenjuje i da fabrika u Kragujevcu trenutno ima veće brige od toga ko upravlja kompanijom na globalnom nivou, a to su uposlenost, broj radnih dana, uslovi rada….
Politika podseća da je Markione pre mesec i po objavio petogodišnju poslovnu strategiju kompanije „Fijat Krajsler’, kojom se predviđa da ovaj auto-gigant nastavi proizvodnju „fijata 500-L“ u Kragujevcu, te postavlja pitanje da li će njegov odlazak promeniti biznis planove ove kompanije i ima li Srbije u bležnici njegovog naslednika Majkla Menlija.
Kako navodi, kada se pogleda finansijski izveštaj FCA, vidi se da su poslovni prihodi u 2017. godini pali za više od 20 milijardi dinara, što je oko 170 miliona evra.
„Kompanija je ipak ostvarila neto dobit od 2,13 milijardi, što je negde na nivou rezultata iz prethodne godine. Međutim, tokom prethodne godine znatno su smanjena i izdvajanja iz budžeta za ovu kompaniju“, ukazuje list.
U finansijskom izveštaju, dodaje, navodi se da je 2016. godina društvo priznalo i dodatne podsticaje u iznosu od 1,25 milijardi dinara, koje je uputila Vlada Srbije u skladu s Dopunjenim i izmenjenim ugovorom o zajedničkom investicionom ulaganju.
„Koliki će biti iznos državne pomoći za FCA u novom ugovoru sa ovom kompanijom za sada nije poznato. Pogotovo što je prethodni potpisan pre nego što je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kojim su strogo definisana pravila za državnu pomoć.
U međuvremenu, Srbija je i zakonodavstvo uskladila sa evropskim, pa je pitanje i da li je to i u kom obimu moguće po našem Zakonu o kontroli državne pomoći“, zaključuje Politika.