Sve je više naznaka da Fijat i nakon isteka desetogodišnjeg ugovora sa državom Srbijom, krajem septembra ove godine, ostaje u Srbiji u Kragujevcu. Tako što najavljuuju, izmedju ostalog, novi kolektivni ugovor u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbije kojim će obaveze i prava zaposlenih u kragujevačkoj fabrici biti regulisani u naredne tri godine, zatim informacija da Grupacija Fijat Krajsler automobili (FCA) od 1. maja preuzima jednu od tri kragujevačke fabrike Fijatovog ključnog dobavaljača, kompanije Manjeti mareli, i to onu za proizvodnju branika. Ta fabrika će se, od početka narednog meseca, prema dostupnim informacijama, zvati Fijat plastik, kako se zovu istovetne firme u Italiji i drugde, gde Fijat ima kompanije za proizvodnju automobila.
Poslednja informacija koja upućuje na dugoročni o(p)stanak Fijata u Kragujevcu jeste ta da će u šumadijskog “velikog fiću”, ili(ti) model “Fijat 500L” uskoro, najverovatnije sredinom godine, početi da se ugradjuju motori EURO 6”C” koji, sa odgovarajućim dodacima, još više prečišćavaju i smanjuju temperature izuduvnih gasova. Pored poštovanja najnovijijih propisa Evropske unije kad su proizvodnja i plasman automobila u pitanju, najava ugradnje motora EURO 6”C” u Fijat 500L” najobiljnije nagoveštava i da će se proizvodnja tog modela u Kragujevcu nastaviti najmanje još koju godinu. Da li će biti još kojeg (modela), (sa)znaće se, najverovatnije, 1. juna, kada, kako je oficijelno najavljeno, izvršni direktor FCA Gupacije Serdjo Markione treba da obznani novu petogodišnju strategiju poslovanje i proizvodnje te grupacije.
Na kraju, ne i najbitnije u ovom slučaju, naprotiv, najvažnije: Fijat, sada Grupacija Fijat Krajsler automobili je ovde 2008. godine došao da ostane. Ne gradi se fabrika, u koju je do sada investirano više od 1,3 milijarde evra, i ne ugradjuje se u nju najsavremenija i najskuplja oprema (japanske prese “Komacu”, italijanski robotizovani alati “Komau”, nemačka Lakirnica…) da bi se posle desetak godina “pokupile prnje”.Tako ozbiljan biznis zamišljaju izgleda još samo pojedini domaći ekonomski “analitičari”.
Oglasili su se ovim povodom i najviši domaći zvaničnici, predsednik Srbije Alerksandar Vučić, te premijerka Ana Brnabić. Vučić je, pre desetak dana, u novoj Industr ijskoj zoni “Sobovica”, kraj Kragujevca, rekao da se “nada da Fijat ostaje”, pošto domaaća vlast “nema drugačiju informaciju”. Premijerka Brnabić je bila znatno eksploicvitnija, pa je u Skupštini Srbiji, odgovarajući na poslaničko pitanje poručila da “ Fijat ostaje da posluje u Kragujevcu, a u priptemi je i novi ugovor sa italijanskom (i američkom) kompanijom“ koji će, kako je rekla, „više biti u interesu gradjana“, što in(d irektno) sugeriše da je onaj prethodni (iz 2008.) bio protiv interesa gradjana, iako je Fijat, kao još uvek najveći domaći izvoznik, značajnije dorineo poboljšanju platnog bilansa Srbije i obezbedio da od proizvodnje njegovog do skora najnovijeg modela u Kragujevcu i Šumadiji živi više hiljada trudbeničkih porodica.
Ako je suditi prema nekim nezvaničnim informacijama, novim ugovorom, koji je, kako tvrdi Brnabić, u pripremi, kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija mogla bi da ostane bez benefita koje uživa od 2008., i bez čijeg dobijanja, u konkurenciji sa povlasticama, koje su Fijatu u to vreme, nudile Rumunija, Madjarska i još neke zemlje, sigurno ne bi ni došao ovde. Radi se, najverovatnije, o tome da kompanija FCA Srbija ubuduće neće biti oslobodjena plaćanja lokalnih poreskih obaveza koje, inače i uzgred, ni nekadašnja Zastavina Fabrika automobila nije plaćala najmanje dve decenije, odnosno sve dok je Fijat nije preuzeo, što, naravno, nikako ne znači da ta Zastavina fabrika koja je „hranila“ na stotine hiljada radničkih porodica diljem bivše SFRJ nije radila u interesu gradjana, kako bi to „patriotski“ nadahnuto primetila Ana Brnabić da je tada bila premijerka Srbije. Novim ugovorom bi trebalo da se obezbedi i da FCA Srbija počne da plaća doprinose na plate zaposlenih u kompaniji i da ispunjava fiskalne obaveze prema državi (PDV, porez na dobit i imovinu).
Interesantno je, medjutim, da premijerka Brnabić ništa nije rekla o neispunjenim obavezama države Srbije prema Fijatu, te zaposlenima u toj kompaniji, koji su, valjda gradjani Srbije, ali i ostalim Šumadincima, pošto se radi o infrastrukturnim projektima bitnim ne samo za funkcionisanje kragujevačke fabrike automobila, nego i za normalan život većine žitelja Šumadije i centralne Srbije. Premijerka Brnabić, kao i Aleksandar Vučić, ali i potpredsednica Vlade i resorna ministarka Zorana Mihajlović uporno i „mudro ćute“ kad su završetak auto-puta od Kragujevca prema koridoru 10 i izgradnja severne i južne obilaznice oko Kragujevca u pitanju. Izgradnja tih saobraćajnica je, podsetimo, obaveza koju je država Srbija, prema ugovoru sa Fijatom, morala da ispuni do početka serijske proizvodnje prvog novog Fijatovog modela („500L“) u Kragujevcu, koja je, kao što je poznato, startovala početkom jula 2012. godine.
Gotovo šest godina docnije, auto-put prema Koridoru 10 nije završen. Kad će – ne zna. Tim pre što je završetak te saobraćjnice najavljivan, pa odlagan iz godine u godinu. Nije malo onih koji ne veruju da će ikada biti i izgradjen do kraja, kao što gotovo niko u Kragujevcu više ne veruje da će zaobilaznice oko Kragujevca ikada ba budu izgradjene. U takvom kontesktu, insistiranja stručne javnosti da se Kragujevac sa Koridorom 11 poveže izgradnjom auto-puta do Čačka, delujuju kao teška utopija. Nevolja je, medjutim, što Kragujevac, ma šta o njemu mislili u aktuelnoj državnoj vlasti, proizvodi deset odsto srpskog izvoza, i što će, nakon dolaska Simensa, već u dogledno vreme sigurno da poveća udeo tog grada u ukupnom domaćem eksportu. Da li takav grad, koji je i obrazovni, zdravstveni administrativni centar kojem gravitira više od dva miliona ljudi centralne i zapadne Srbije, te Raške oblasti i severa Kosova sme da bude saobraćajno izolovan, pitanje je na koje odgovor moraju da daju Aleksandar Vučić i Vlada Srbije.
Zoran Radovanović