Poznati istoričar Nil Ferguson (Niall) izjavio je u razgovoru sa predsednikom Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vukom Jeremićem da pandemija virusa korona neće biti završena ove godine, a možda ni do kraja 2022. godine, jer je za kraj pandemije potrebno da se vakciniše mnogo veći broj ljudi na svetu.
„Sada je vakcinisana tek trećina odraslog stanovništva i dok taj procenat ne bude mnogo veći pojavljivaće se novi sojevi koji će izazivati nove probleme. Pandemija virusa korona je, zbog zatvaranja širom sveta, izazvala mnogo teže ekonomske, društvene i političke posledice od, pandemija gripa 1918. godine i 1957. godine“, rekao je Ferguson u diskusiji održanoj povodom izlaska novog broja časopisa Horajzons (Horizons) u izdanju CIRSD-a.
Ferguson je, kako se navodi u saopštenju CIRSD-a, naveo da sadašnja pandemija nije među prvih 10 u istoriji, nego među prvih 20, i da „u poređenju sa najvećim pandemijama predstavlja relativno malu katastrofu“.
Jeremić je rekao da se korona izazvala ogromne poremećaje u svetu, iako po procentu smrtnosti ne spada u najgore pandemije, a da je, paradoksalno, u državama u kojima se pre zaraze najviše o tome govorilo, poput SAD i Velike Britanije, odgovor na krizu izazvanu kovidom na početku bio među najslabijim u svetu.
Ferguson je dodao da je to zato što je birokratski aparat u tim državama reagovao sporo i da su na to upozoravali ljudi koji su se bavili pripremama za takve katastrofalne događaje.
„Lako je biti pripremljen na papiru i napisati šta bi trebalo preduzeti, ali je teško to i sprovesti, što je lekcija koju bismo morali da naučimo iz ove krize“, rekao je Ferguson.
Ferguson je naveo da je pandemija u mnogim državama gurnula političko klatno na levu stranu, što nije jasno moglo da se predvidi, jer je moglo da ode i udesno, ali da su „populisti, poput bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, reagovali haotično i da su za to platili političku cenu“.
„Tramp je izgubio izbore, a siguran sam da bi osvojio još jedan mandat u Beloj kući da nije bilo pandemije. Sada je i predsedniku Brazila Žairu Bolsonaru voda došla do nosa. Uopšte, desni populisti nisu dobro reagovali na krizu, a onda je, nakon zatvaranja, utrošen ogroman novac da bi se sprečio kolaps ekonomije, što je levica iskoristila da kaže kako je moguć ogroman besplatni ručak“, rekao je Ferguson.
Istoričar je naveo da je najveća geopolitička posledica pandemije intenziviranje „drugog hladnog rata“, između Amerike i Kine.
„Uzrok je u kineskom gradu Vuhanu, gde je zaraza počela, i u prikrivanju epidemije dok nije prerasla u globalnu pandemiju, što je širom sveta mnoge odbilo od Kine i promenilo njihov odnos prema toj državi. To je izazvalo i političke posledice, od kojih je poslednja sporazum SAD, Velike Britanije i Australije, jasno usmerenom protiv Kine. Cilj tog sporazuma je jačanje Australije povećanjem sposobnosti njenih podmornica. To je jedna od neočekivanih posledica pandemije“, rekao je Ferguson.
Jeremić, koji je i bivši ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Generalne skupštine UN, rekao je da je nedavna poseta nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu za neke bila „veoma kontroverzna“ zbog poruka koje je uputila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je nju nazvao „najvećim evropskim liderom“.
Ferguson je rekao da Angela Merkel, po njegovom mišljenju, nije bila ni veliki nemački lider niti veliki evropski lider“.
„Taktički, naravno, ona je bila jedna od dominantnih figura nemačke i evropske politike više od deset godina. Ali šta je predstavljala u strateškom smislu? Bio sam u Nemačkoj, i imam osećaj da je ta zemlja 16 godina stajala u mestu. Nisu čak ni infrastrukturu održavali, a putovanje iz Švajcarske u Nemačku mi je ličilo na putovanje iz prvog u drugi svet. Železnica ili štrajkuje ili ne radi“, naveo je Ferguson.
Ferguson je dodao da se nije mnogo toga promenilo u Nemačkoj tokom mandata Angele Merkel, što nije iznenađujuće, jer je ona Nemcima ponudila status kvo, i njena osnovna poruka bila je „sviđa vam se gde ste, tu ću vas i zadržati i neću slediti radikalno konzervativnu agendu“.
Ferguson je rekao da je jedan od razloga zbog kojih Evropska unija ne želi nove članice iz istočne Evrope bojazan da će one krenuti putem Poljske i Mađarske, odnosno putem populizma i nepoštovanja vladavine prava.
„EU jedno misli, a drugo govori. Istočnoevropskim državama kaže da ne mogu da se priključe jer još nemaju potpunu vladavinu prava, a imaju visok nivo korupcije, a ono što zapravo misle je da su pustili Rumune i Bugare da uđu i da su previše optimistično gledali na ono što bi moglo da se dogodi u Poljskoj i Mađarskoj, pa sada imaju nerešive probleme u uniji od 27 članica“, zaključio je Ferguson.