Taman tempiran ovaj tekst može da posluži i kao generalna najava za sve utakmice Treće gradske fudbalske lige koje će se ove nedelje (4. oktobra) popodne odigrati na (pri)gradskim terenima i okolnim selima. Ali, on je i pokušaj objašnjenja fenomena koji ovaj, realno „poslednji” takmičarski rang već mesec dana izaziva u gradu i bližoj (i daljoj) okolini.
Ove jeseni najniži fudbalski rang u našem gradu ima najveću gledanost i privlači najviše publike kako one uz terene tako i na društvenim mrežama. Po akterima „beton lige” to je zbog toga što su se u klubovima istovremeno pojavili novi ljudi kojima je stalo do samog sporta ali i druženja
Svedoci smo da je (kod nas, naravno) fudbal već odavno umro, samo mu „niko nije javio”. Već je očigledno da se niko neće radovati jesenjim (ne)uspesima u evropskim takmičenjima (sem naknadno i donekle možda „zvezdaša”) a od reprezentacije su odavno ruke digli i sami reprezentativci. Od praćenja onih, ostalih domaćih liga odustali su i najveći mazohisti, dokonjaši i članovi porodica igrača. Ali, istovremeno, ove jeseni u našem gradu dogodio se sportsko-medijski fenomen. Za samo mesec dana najniži rang takmičenja – Treća gradska fudbalska liga (popularno nazivana „beton” ili „liga bez briga”) pirvlači sve veću pažnju gledalaca (kao onih uživo, tako i preko prenosa na društvenim mrežama) ali i pravih medija.
A sve je (za)počelo pre manje od mesec dana, 6. septembra kada su na stadionu u Košutnjaku („Jazbina”) prvenstvo otvorili (re)obnovljeni „Kragujevac 1996” i „Stanovo 1941”. Sve ostalo je legenda…
– Početna i osnovna ideja je bila da se skupimo i družimo svi, sve generacije navijača „Radničkog”, onako gradska ekipa. To nam je već pošlo za rukom. Potom bi želeli da pokrenemo i razvijemo omladinsku školu fudbala u kojoj bi deca trenirala kao nekada, potpuno besplatno. Da omogućimo talentovanim klincima da se fudbalski i sportski razviju bez roditeljskoh troškova i da svako meže da trenira fudbal ako je talentovan bez obzira kakvog je imovinskog stanja njegova porodica, a potom da ta deca nastave fudbalski put u bilo kojem klubu, kod nas ili na drugom mestu. Poenta je da se deca bave sportom i „sklone” od mobilnih i kompjutera, ističe Goran Ivanović Četnik, predsednik (re)obnovljenog FK „Kragujevac 1996”, i svoju tezu argumentuje činjenicom da je poslednja utakmica u gradskoj omladinskoj ligi odigrana pre više od godinu dana i da ona danas više ne postoji na gradskom nivou (osim na zonskom).
Po njemu tako je zamišljen i trasiran razvoj njihovog kluba u kojem se neće forsirati „ni nečija deca” ali ni takmičarski rezultati. Poenta je u uživanju u amaterskom fudbali, druženju među timovima ovog ranga i namera da se deca bave sportom.
Povratak pravog i plemenitog fudbala
On ovaj novonastali fenomen tumači na sledeći način:
– Očigledno je da su se pojavili novi ljudi, kako u našem klubu ali i u drgim timovima i celom gradu koji na fudbal gledaju drugačije nego što smo navikli godinama unazad. Sem tog pravog amaterskog duha i fudbala radi fudbala cilj nam je da ljudi dođu na stadion i uživaju u utakmici, okupe se i druže sa prijateljima. Da izbegnemo sve one „stvari” zbog kojih nam se svima fudbal odavno već smučio i zgadio, ističe on, dodajući da je u tu svrhu i izabran njihov termin odigravanja utakmica – nedelja u 11 sati na Košutnjaku. Dakle celodnevno druženje.
Ivanović ne zaboravlja da (s)pomene da su se i u Stanovu i Jovanovcu pojavili novi, mladi ljudi koji, svako na svoj način želi da obnovi kult čiste, viteške fudbalske igre i uživanja u njoj.
– Novi ljudi doneli su i nove ideje što je sigurno doprinelo i kvalitetu ovog ranga ali i gledanosti utakmica u ovoj, kakao smo je uvek zvali „beton ligi”, ceni on, ne ispuštajući da navede svetle primere entuzijazama i čiste fudbalske ljubavi ne samo kod (pri)gradskih ekipa već i Rogojevca „koji izaziva divljenje jer dva starija čoveka u tom klubu svojim ličnim naporima omugućavaju mladima iz tog sela da igraju fudbal i takmiče se”.
Kad smo već kod okolnih sela u ligi je i Bukurovac, stara i iskusna ekipa koja u igračkom kadru (najveći u takmičenju) okuplja fudbalere iz više mesta.
Vladan Lazović Laze, ne samo portparol kluba („Kragujevac”) već i njegov prvi „logističar” (glavni dobavljač pečenja i roštilja) što u ekipi čiji je osnovni cilj druženje i provod uopšte nije „funkcija” za potcenjivanje. Naprotiv.
I Lazović ističe da je sve (za)počelo kao ortački provod i druženje ali je vrlo brzo postalo nešto mnogo veće.
– Iskreno, i sami smo se začudili kako je fenomen prađenja ove lige zaživeo kod mnogih ljudi i to samo za mesec dana. na našoj „fejsbuk” stranici se svakodnevno javljaju ljudi sa ponudama, pitanjima i idejama. Imao ponuda igrača trenutno, nego bilo koji klub u zemlji, ističe on, dodajući da ovako brzo uspostvljanje „ozbiljne” priče nisu očekivali ni za nekoliko godina (organizacija kluba, nabavka dresova i opreme, sponzorski ugovori – vidi antrfile).
Kako on smatra to je zbog toga što je ta njihova „priča” najzdravija. A, baš su to i hteli.
– Nas ne interesuju rezultati, bodovi, pobede, sudije… Mi smo ovde zbog fudbala, dece i druženja, kaže Laze podsećajući da u njihovom klubu drugarstva traju i preko trideset i više godina, iako je je sam klub (re)startovao samo dvadesetak dana pre početka prvenstva.
Pokrenuta „prava priča” i na „pravi način”
Po njemu, bez lažne skromnosti baš ova ekipa iz FK „Kragujevca” je pokrenula Treću gradsku ligu i izdigla je na mnogo veći nivo.
– Mi bukvalno poznajemo 70 posto ljudi iz ostalih klubova. Viđamo se sa njima, družimo i među naman ema surevnjivosti, zavisti i „zle krvi”. Svi su prihvatili naš „fazon” jer su shvatili da ako izdignemo ovaj rang takmičenja na viši i bolji nivo da će postati popularniji od Prve i Druge gradske što se već obistinilo, naglašava Laze.
Na njegovu priču nadovezuje se još jedan iz „stafa” FK „Kragujevca” Dalibor Senić Sena, sekretar kluba (zadužen za protokole utakmica i da sve bude po propisima) po kome je od ključnog značaja bilo i to što ova ekipa decenijama se baveći fudbalom i oko njega iskoristila višegodišnja poznastva sa novinarima, snimateljima i fotografima… ljudima iz medija koji su počeli da „prate” naveliko ovaj rang takmičenja što ranije nije bio slučaj.
– Niko od nas nema nikakve koristi od bavljenja ovim, već samo „štetu” ali koju rado podnose iz ljubavi prema klubu i fudbalu, ne bez ponosa ističu Senić i Lazović.
U njihovim timu bez obzira na drugarske odnose u upravi igrački kadar je odabrala struka: Predrag Peđa Živadinović (šef stručnog štaba), Predrag Đurić i Petar Raković (bivši igrač „Radničkog” sa izuzetno uspešnom internacionalnom karijerom u SAD) kapiten tima. Naravno tu je i Miloš Vranić sa najvećim iskustvom u gradskim ligama i prvi strelac tima za sada.
– Uspešno smo za kratko vreme animirali sve strukture od sportski, preko gledalačko-navijačkih do medijskih, podseća Senić, ne zaboravljajući po tom pitanju (takođe nezaobilaznog) Milana Maneta Arsenijević koji sve njihove utakmice direktno prenosi. Samo njihov debi protiv Stanova preko društvenih mreža pratilo je cirka skoro duplo više ljudi nego utakmicu „Radničkog” na istim „medijima”. Bio je to prvi klub ikada sa lajv prenosom u ovom rangu ikada.
Zadrmali grad i napunili igrališta decom
– Onlajn prenosima i duhovitim objavama, zadrmali smo grad i okolinu, naglašava Željko Janković, igrač, sponzor (vidi antrfile) i čaln medijskog tima kluba.
Fenomen buma Treće gradske fudbalske lige prokomentarisao je i Vladimir Vuletović, član uprave jovanovačkog „Hajduka 1936”
– Medijski i marketinški, ali na tome i više i ozbiljnije rade, ovih šest klubova neg svi timovi zajedno iz Prve i Druge gradske lige. To se pozitivno i odrazilo na njeno praćenje, smatra on, zatvarajući krug slažući se sa mišljenjem kolega iz „Kragujevca” da je to trenutno „skup ljudi koji se zaista lepo druže i sjajno zabavljaju”.
Po njemu u ligi su se okupili ljudi koji vole sporti i fudbal.
– Nama u „Hajduku” je najdraže što svako veče na treninzima imamo puno igralište dece koja treniraju i igraju fudbal. Trče za loptom i to nam je bio prevashodni cilj da ih „sklonimo” od kompjutera i telefona slaže se on sa mišljenjem kolege Ivanovića sa početka ovog teksta.
Dakle, liga se gleda i tek će. Nova uzbuđenja tek slede. Za vikend ide Peto kolo. Trenutno je lider na tabeli FK „Stanovo 1941” (zbog gol razlike) a sa istim brojem bodova sledi ih „Kragujevac”. Na začelju su oba tima iz Jovanovca ali prvenstvo se tek zahuktava.
Bum i u Stanovu, za sada lideru na tabeli
Popularnosti Treće gradske lige doprinelo je i (re)aktiviranje kluba (iz, kako njegovi navijači obavezno ističu „najvećeg naselja u gradu”) FK „Stanova 1941”.
Stanovljanici su posle četiri kola jesenjeg dela prvenstva lideri takmičenja a utakmicom baš sa njima (i laganim porazom FK „Kragujevca” na njihovoj „Jazbini” u Košutnjaku 1:4 je prvenstvo i započeto).
Prema rečima portparola kluba iz Stanova Nevene Vujsić kuriozitet je da je FK „Stanovo 1941” kao domaćin posle pune decenije i po nastupio u na obnovljenom terenu ugostivši Bukurovac u Drugom kolu.
Kako ona ističe ne samo da je obnovljen teren u Stanovu koji je bio u jako lošem stanju a sada je na inicjativu građana iz ovog naselja u vrlo kratkom periodu (za svega dva meseca) potpuno obnovljen već je formira i novi tim sa „fondom” od 25 igrača (svih iz samog Stanova) od kojih su pojedini nastupali za poznate klubove u mnogo renomiranijim rangovima takmičenja i ligama.
Iz uprave kluba u narednim mesecima Stanovljanci planiraju izgradnju svlačionica, tribina, kao i pokretanje škole fudbala. I oni entuzijasti na terenu (igrači, stručni štab i uprava) kao i oni oko terena (navijači i inicijatori njegove obnove i izgradnje) očekuju da će njihove akciju podržati i ostali sugrađani koji vole svoje naselje i vole i uživaju u fudbalu. Za sada je tako.
Jovanovac „čudo” po svim aspektima
Dodatnu draž ovom rangu takmičenja (do)dao i Jovanovac, kao naselje koje je iznedrilo čak dva kluba i oba u istoj ligi. Jednom od najstarijih klubova sa ovih prostora FK „Hajduku 1936” od ove godine priključio se i „mlađi brat” iz istog naselja FU (Fudbalsko udruženje”) „Jovanovac 2020” što je ovom delu grada donelo – derbi. U tom derbiju su se „jovanovci” i sastali u Drugom kolu prvenstva i bratski podelili bodove rezultatatom bez postigntih pogodaka.
Jovanovac se „proslavio” (doduše ne oni, nego sudija) već u narednom kolu protiv FK „Stanova 1941” kada je arbitar igračima „Hajduka” podelio neverovatnih šest crvenih kartona. Ovabizarna činjenica nije pomogla „hajdukovcima” na tabeli ali je (za)sigurno doprinela popularnosti i gledanju lige. Odista nešto što se retko (ne)viđa.
Sponzorstvo u „ligi bez briga” – drugarsko-lokalpatriotska priča
Željko Janković, član Nadzornog odbora kluba kao i medijskog tima „FK Kragujevca” bukvalno je „konkretizovao” fenomen lige koja su svi oduvek zvali „liga bez briga”. On je i sponzor kluba i igrač.
– Svidelo mi se na „prvu loptu” jer je ovo u suštini drugarsko-sportska lokalpatriotska priča. Rešio sam da u nju uđem ne samo igrač već i kao sponzor. Vlasnik sam kompanije „Real media factory” koja e 18. septembra (od Trećeg kola) potpisala zvaničan ugovor o generalnom sponzorstvu kluba, obznanjuje ekskluzivno Janković.
To podrazumeva da njegova kompanija daje podršku FK „Kragujevcu” snoseći osnovne troškove postojanja kluba, finasiranje sudijskog angažovanja, prijave i odigravanja utakmica, do tekućih troškova za posluženje gostiju (a, nema gostujuće ekipe koju nisu domaćinski dočekali i ispratili).
Janković najavljuje ubrzo i proširenje saradnje pogotovo kada je u pitanju osnivanje besplatne omladinske fudbalske škole.
Takođe će ovih dana njegova agencija uraditi i novi sajt kluba.
No ugovor o sponzorstvu koji zvuči moćno (i neverovatno) u ovom rangu takmičenja nije učinio da ljudi iz uprave FK „Kragujevca 1996” zaborave one koji su im se našli na samo (pra)početku obnove i izgradnje tima u novijoj istoriji. U tom smislu finansijski, opremom i dresovima, loptama ali i savetima kako se klub vodi, registruje i uopšte „kako se to sve radi” pomogli su im: Đorđe Đokić, Denis Brajović, Petar Raković (koji izgara i na terenu), Nikola Fržović, Marko Popadić Pop i brojni dobronamerni prijatelji iz Fudbalskog saveza Kragujevca.
Zoran Mišić