Kada je grad Kragujevac formirao Centar za razvoj poljoprivrede, trebalo je da to privredno društvo, jedno od brojnih koje je lokalna samouprava osnovala za dve godine, bude spona sa kineskim investitorima. Dve godine kasnije, od Kineza ni traga ni glasa, a za Centar se izdvaja gotovo polovina budžeta namenjena za poljoprivredu u 2018. godini
Zgrada na poljani u naselju Sobovica
U blizini nema kuća, a sredinom novembra, dok je još lepo vreme, nekoliko radnika i verovatno nadzornik, sede u dvorištu. Prozori, kao izlozi, oblepljeni posterima lepih, reklamnih prizora uređenih plantaža i stada. Na maloj tabli piše – Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj. I grb grada Kragujevca. U prostorijama Centra dve devojke i jedan momak. Ljubazno kažu da je to Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj i nemaju ništa protiv da se fotografiše.
Ukoliko namenski niste krenuli da tražite ovo, jedno od sedam privrednih društava koje je kragujevačka lokalna samouprava osnovala u poslednje dve godine, teško da ćete ga naći lako. Centar nema sajt, niti kontakt telefon. Par kilometara od sedišta Centra meštanin Cerovca, naselja u kome je, zvanično, sedište ovog gradskog preduzeća, ne zna da ono postoji, kao i ni čime se bavi. „Čuo“ je da dolaze „neki Kinezi da prave farmu“, čudi se što je plodna zemlja na 15 kilometara od Kragujevca proglašena za industrijsku zonu što, kaže, možda i nije loše pošto je cena zemljšta porasla. Ali je „skočio“ i porez na imovinu.
I to je, uglavnom, ono što prosečan Kragujevčanin i seljak zna o privrednom društvu za čije su osnivanje odbornici vladajućih partija (SNS i SPS) u kragujevačkoj Skupštini glasali u febraru 2016. godine. I koje građane Kragujevca godišnje košta između šest i deset miliona dinara. U registru preduzeća piše, međutim, da se ono bavi „istraživanjem i razvojem u ostalim tehničko tehnološkim naukama“. Program poslovanja Centra, prvi put usvojen 12. aprila 2016., obuhvata još mnogo poslova: istraživačko razvojne poslove u oblasti poljoprivrede; predviđa agronomske, ekološke i druge savete. Zatim, da će obavljati fizičko hemijska i druga ispitivanja i kontrolu poljoprivrednih proizvoda; pružati savetodavnu pomoć oko osnivanja poljoprivrednih udruženja, asocijacija i zadruga; davati pomoć oko registracije poljoprivrednih proizvoda; ispitivati kvalitet semena, zemljišta, hrane i biljaka, kao i organizovanje stručnih skupova, odnosno izdavanje publikacija od značaja za promovisanje i razvoj poljoprivrede.
U trenutku kada odbornička većina u kragujevačkom parlamentu usvaja ovaj dokument jasno je da gotovo ništa od pobrojanog nije i ostvarljivo. Stručna javnost u tom trenutku smatra da je Centar nepotreban, pošto u Kragujevcu već postoje tri organizacije koje se decenijama, a jedna i duže od veka, bave tim poslovima: Centar za strna žita, Odeljenje za poljoprivredu u okviru gradske administracije i Poljoprivredna stanica. Odbornici opozicije ocenjuju da je osnivanje jednog ovakvog preduzeća koje se, već godinu i po dana, finansira direktno iz budžeta, način da se zbrine nekoliko (u ovom slučaju šest) partijskih kadrova, ali i daleko od očiju javnosti ugovore poslovi u oblasti poljoprivrede. Odbornica Zajedno za Šumadiju i magistar agronomije Olivera Nikolić ističe daje u trenutku osnivanja Centra glavna tema svih skupštinskih rasptava bila „teško stanje u gradskoj kasi“
- Osnivanje ovog preduzeća predstavlja i veliki udar na gradski budžet pošto se za Centar godišnje izdvaja između devet i deset miliona dinara. S druge strane, zabrinuti smo za opstanak organizacija koje postoje i koje se ovim poslovima bave vrlo profesionalno. Grad na svojoj teritoriji ima 64 sela, u prethodnoj decenij mnogo je urađeno na infarstrukturi u selima i poboljšanju života ljudi koji žive u selima. Praviti novo preduzeće i pripisati mu sve ove delatnosti teško je prihvatljiva ideja koja povlači određene sumnje u ispravnost takve odluke. Značajan broj stavki iz poslova Centra, ukoliko bi se tome ozbiljno prišlo, zahtevao je drugačiju strukturu zaposlenih u odnosu na one koja je tadašnjim planom predviđena. Ostavlja se otvoreno pitanje ko će da radi sve ovo što je pobrojano, kaže Olivera Nikolić.
A Cantar ima četvoro zaposlenih – koordinatora za voćarstvo, koordinatora za stočarstvo, asistenta za stočarstvo i koordinatora za ruralni razvoj. I direktora. Koji je istovremeno i predsednik Udruženja odgajivača simentalske rase Šumadija. Neto plata direktora (prema zvaničnim informacijama) iznosi 88.926 dinara ( bruto 125.384), dok asistenti primaju po 55.585 (bruto 77.612), a koordinator 38.914 (53.813).
Direktor Saša Kostić, na pitanje koliki je godišnji budžet Centra i čime se bavi, kaže:
- Ja sam gostovao na RTK i davao odgovore na ta pitanja.
A gostujući u emisiji Radio televizije Kragujevac rekao je da privredno društvo grad godišnje košta šest miliona dinara. Da je organizovalo Sajam poljoprivrede, „pomogalo poljoprivrednicima da apliciraju iz sredstava fondova“, posete sajmovima poljoprivrede… Posebno je istakao saradnju sa kineskom kompanijom CMEK i izneo podatak da je Centar pripremio bazu podataka kooperanata koji bi izvozili juneće meso za Kinu.
Čarobna reč – CMEK
A kineska kompanija CMEK (CMEC) čarobna je reč od jeseni 2015. u Šumadiji. U trenutku osnivanja Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj, iako u popisu delatnosti toga nema, gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić izjavljuje:
- Suština ovog projekta nije udomljavanje partijskih kadrova, već pomoć u realizaciji projekta sa investitorima iz Kine koji se odnosi na proizvodnju i preradu mesa i otkup stoke od proizvođača iz Šumadije.
Olivera Nikolić smatra da je to i „najapsurdnije obrazloženje“:
- U to vreme vreme promovisana je saradnja sa kineskom kompanijom CMEK koja bi se bavila otkupom mesa i plasmanom na kinesko tržište. Do dana današnjeg od toga nema ništa. Međutim, takva namena u papirima koji su pratili osnivanje Centra, nije ni postojala.
Tako se, bez izvoza bilo čega, a ne junećeg mesa, ulazi u treću sezonu promocije kineske kompanije koja – samo što nije. A počelo je krajem 2015. godine kada grad Kragujevac i kineska kompanija CMEK poptpisuju Memorandum o saradnji koji predviđa pokretanje stočarstva u Šumadiji i to u dve faze: prvo bi kineska firma otkupljivala goveda, a potom bi u Cerovcu (selo u kome se nalazi sedište Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj) podigli klanicu sa manjom oglednom farmom. Studija izvodljivosti koju su Kinezi naručili pokazala je da je „posao isplativ“, kao i da u Šumadiji postoje kapaciteti za uzgoj 120.000 grla. Manji problem je što u trenuktu potpisivanja Memoranduma, a stanje se ne menja ni dve godine kasnije, u šumadijskim štalama ima oko 30.000 grla stoke.
Agrarni ekonomista dr Miladin Ševarlić kaže da je Srbija još pre 15 godina od Evropske unije dobila kvotu za obnovu stočarstva i izvoz 8.875 tona junećeg mesa a, kako kaže, iz sredstava informisanja upoznat je da je kineskim partnerima obećana isporuka 62.000 tona junećeg mesa, Turskoj 5.000 tona, a Rusiji, zbog bescarinskog odnosa – neograničena količina:
- Ta obećanja su sada samo u domenu želja, pošto objektivnih uslova za realizaciju tih kontingenata nema, ne samo u regionima Kragujevca i Valjeva (kada se radi o regionalnim obavezama prema kineskim partnerima), već ni na teritoriji Republike Srbije. To potvrđuje i činjenica da je Srbija u 2016. godini izvezla svega 315 tona ili 3,5 odsto odobrene kvote od 8.875 tona junećeg mesa za EU, kaže profesor Ševarlić.
Ševarlić ističe i da bi izvozom mesa trebalo da se bave „privredni subjekti“ koji imaju odgovarajuće kadrove, ali „takve firme u Srbiji nemaju šta da izvoze“.
Godinu i po dana od osnivanja privrednog društva Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj izvoz junećeg mesa za Kinu više niko i ne pominje. Sada su tema ovce, čije će „upravljanje“ Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj da preuzme od gradskih Robnih rezervi. Ranijih godina iz gradskih Robnih rezervi, na osnovu konkursa, seljaci u Šumadiji su dobijali ovce za uzgoj.
Više se ne pominje ni odeljenje Nacionalne referentne laboratorije što je, prema popisu delatnosti, trebalo da radi Centar za poljoprivredu. „Čega god da su se dohvatili, to su upropastili“, kaže Olivera Nikolić. Profesor Ševarlić ističe da će nedostatak kontrole „ubirati“ uvoznički lobi, brojni otkupljivači, prerađivači i trgovci:
- Koliko je meni poznato, naše „nedonošče“ – Nacionalna referentna laboratorija ni za jedan proizvod ne vrši neutralnu i obavezujuću kontrolu kvaliteta za sve učesnike u reprocelini „od njive do trpeze“ u Republici Srbiji uključujući i prekogranične kontingente uvoznika i izvoznika proizvoda.
Što se tiče navodnog odeljenja u Kragujevcu, ne verujem da je u tom gradu bilo kome poznata barem lokacija i naziv institucije koja bi vršila poslove takvog odeljenja.
Gasi se Centar za strna žita
Uporodo sa promocijom Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj intenzivno se gasi najstarija naučno istraživačka institucija tog tipa na Balkanu – Centar za strna žita. Čije je urušavanje, doduše, počelo bar deceniju ranije, ali je zakucano izjavom gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića za skupštinskom govornicom o „alkoholičarima“ koji tamo rade.
U danu izborne tišine (22. april 2016.) grad Kragujevac i Republika Srbija potpisuju Ugovor o prenosu osnivačkih prava Centra na grad. Ispred grada potpis stavlja gradonačelnik Radomir Nikolić, a u ime države (legenda kaže da su poznati socijalisti sa juga Srbije, braća Tončev, svojevremeno nudili nagradu onome ko donese njegovu fotografiju iz srednje škole) državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović. Grad dobija 50 hektara zemlje na kilometar i po od centra grada, što odmah opredeljuje za radnu zonu Feniks, kao i 70 hektara u Sobovici, kojima je gazdovao Centar za strna žita, što je sada namenjeno kineskoj kompaniji Cmek. I preuzima obaveze prema prema dobavljačima i zaposlenima, koje u tom trenutku iznose oko milion evra.
Ljubav između zaposlenih u Strnim žitima i gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića traje do sredine ovog leta kada direktor insituta Blagoje Kovačević piše predsedniku Aleksandru Vučiću: „Od vas, zbog države Srbije, Centra za strna žita i zaposlenih u njemu, tražim da kragujevačke politikante, koje ste doveli na vlast, sprečite u nameri da unište jednovekovni rad i trud poljoprivredne nauke u Srbiji. Podsećam vas da ste prilikom prošlogodišnje posete Kragujevcu javno obećali da će problem u Centru za strna žita biti rešen“. Kovačević u pismu podseća Vučića da je grad Kragujevac preuzimajući Centar za strna žita od Republike Srbije i dobio 55 hektara najatraktivnije zemlje u okolini, čija je vrednost veća od 40 miliona evra. I izražava sumnju da će „novo preduzeće slične delatnosti“ preuzeti imovinu Centra kako materijalnu, tako i onu mnogo vredniju – licence za sorte strnih žita.
– Kako je novoformirani Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj, prema preovlađujućoj oceni javnosti, partijsko preduzeće, nisam ubeđen da partijski kadrovi koji su zaseli u fotelje tog preduzeća razumeju, a još manje cene vrednosti koje im dospevaju u ruke – ističe u pismu Kovačević.
Vučić na ovo pismo nije reagovao, ali jesu „kragujevački politikanti“. Na sednici gradskog parlamenta (27. jul 2017.) vladajuća većina donosi odluku da je 44 od ukupno 45 zaposlenih u Centru – tehnološki višak. Problem prekobrojnih u toj naučnoistraživačkoj ustanovi, prema skupštinskoj odluci, trebalo je da bude rešen do kraja septembra, što bi u praksi značilo da najstarija agrarna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji i na Balkanu i definitivno prestaje da postoji.
Agrarni ekonomista Miladin Ševarlić podseća da kragujevački Centar za strna žita nije jedina naučno istraživačka ustanova ugašena u Srbiji. Kao primere navodi Zaječar, Aleksinac, Guču, Niš… I postavlja pitanje – ko bi normalan u veku ekonomije znanja uništavao naučno istraživačke centre i njihove banke gena koje datiraju iz 19. i starijih vekova.
- Istovremeno, samo iluzionisti mogu zamišljati da će novoformirana gradska preduzeća sa četvor zaposlenih moći da obnove delatnost politički unibi tenog Centra za strna žita u Kragujevcu sa skoro 50 iskusnih istraživača i decenijama osposobljavanih saradnika za zahtevne i specifične poslove selekcije strnih žita, navodi profesor Ševarlić.
Kragujevačka lokalna samouprava od leta 2017. godine sve manje pominje izvoz junećeg mesa, već donosi odluke kojima dodaje nove poslove Centru za poljoprivredu i ruralni razvoj. Tako Gradsko veće (na sednici održanoj 18. avgusta) usvaja Program poboljšanja rasnog sastava u ovčarstvu na teritoriji grada Kragujevca. Program predviđa osnivanje Reproduktivnog centra za razvoj ovčarstva u okviru privrednog društva Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i formiranje kooperative sa zainteresovanim poljoprivrednicima, posebno mladima koji žele da se bave ovčarstvom. A „poboljšanje“ u stočarskoj proizvodnji u Šumadiji trenutno najviše napreduje u odlukama i dokumentima koje donosi vladajuća većina u Skupštini Kragujevca.
Nedostatak investicija u oblasti poljoprivrede kritikuje i opozicija nakon usvajanja budžeta za 2018. godinu. U Zajedno za Šumadiju tvrde da se lokalni putevi ne održavaju, da nema izgradnje novih bunara, kao i da su sredstva u okviru planiranog budžeta za narednu godinu, koji za oblast poljoprivrede šredviđa oko 24 miliona dinara. Najveći deo tog novca (devet i po miliona dinara) predviđen je za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima a namenjena su, kako tvrde u ZZŠ, Centru za razvoj poljoprivrede.