Evropska automobilska industrija u ozbiljnoj krizi – Nezadovoljni i kragujevački radnici

Uprava Folksvagena planira zatvaranje pojedinih pogona, otpuštanje većeg broja zaposenih, smanjenja i zamrzavanje zarada. I zaposleni u Stelantisu gunđaju, od Kragujevca, preko SAD do Italije. U takvom ambijentu sasvim je logično što ni serijska proizvodnja električne fijat grande pande, sve je izvesnije, neće početi do kraja ove godine

Da bi zaštitila evropsku automobilsku industriju i 14 miliona radnih mesta Evropska komisija (EK) je krajem prošlog meseca uvoz električnih automobile iz Kine u zemlje Evropske unije opteretila sa dodatnih 35 odsto na već postojeće carinske stope od deset posto. Takvu odluku iz Brisela su obrazložili željom da se ponovo uspostave „pošteni uslovi konkurencije“, jer velike državne subvencije kineskim proizvođačima omogućavaju da svoje automobile na evropskom tržištu prodaju po znatno nižim cenama od Folksvagena, Stelantisa i drugih evropskih kompanija, dok je Peking osudio „nepravedne i nerazumne protekcionističke mere“ i zauzvrat pokrenuo antidampinšku istragu uvoza svinjetine, mlečnih proizvoda i alkoholnih pića na bazi vina iz EU. EK je carine na kineske električne automobile povećala uprkos protivljenju Nemačke, čijekompanije imaju svoje pogone u Kini, pa se njeni zvaničnici više od drugih plaše posledicaeventualnog trgovinskog rata sa tom zemljom. Odlukom EK, grupi proizvođača koji su sarađivali u evropskoj istrazi o obimu državnih subvencija, naplaćivaće se dodatna carina od 20,7 posto, ostalima od 35,5 odsto, dok će Teslini automobili iz fabrike u Šangaju biti opterećeni sa 7,8 odsto, vozila marke BYD 17, kompanije Geely 18,8 procenata, a SAIC-a 35,3 odsto.

Suočene sa rastućom invazijom kineskih proizvođača, visokom cenama svojih elektromobila, ukidanjem ili smanjenjenjem subvencija na njihovu kupovinu i slabom tražnjom, evropske kompanije našle su se u više nego nezavidnoj situaciji. Folskvagen je najavio zatvaranje fabrike u Drezdenu, a sindikati tvrde da menadžment planira zatvaranje čak tri od 10 fabrika u Nemačkoj i otpuštanje nekoliko desetina hiljada radnika. I sindikati i Vlada kancelara Olafa Šolca traže od uprave da, umesto drastičnih rezova, ponudi druga rešenja za održivi razvoj kompanije i time sačuva na hiljade radna mesta. Iz menadžmenta, pak, odgovaraju da su zatvaranje pojedinih pogona, otpuštanje većeg broja zaposenih, smanjenja zarada za 10 odsto i njihovo zamrzavanje u dve naredne godine, neophodni da bi Folskvagen u dogledno vreme mogao da se nosi sa konkurencijom. U okviru tog plana već je odlučeno i zvanično saopšteno da će kompanija Audi, deo Folksvagen grupe, 28. februara 2025, zbog slabog plasmana električnih i luksuznih vozila, zatvoriti fabriku u Briselu, u kojoj će 3.000 radnika ostati bez posla.

Ni ostali veliki evropski proizvođači nisu u mnogo boljoj poziciji. U trećem kvartalu ove godine prihodi Stelantisa, u čijem sastavu je čak 14 brendova, među kojima su Pežo, Fijat, Opel, Sitroen, Krajsler, Alfra Romeo i Masereti, bili su 27 odsto manji nego u isrom periodu 2023, a akcije kompanije, u okviru koje posluje i kragujevačka fabrika Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA), od početka godine na berzi u Milanu pale su za više od 42 odsto. No, za razliku od onih evropskih kompanija, koje zbog pada plasmana i prihoda preispituju planove proizvodnje električnih automobila ili traže od EK da i posle 2035. omogući prodaju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, izvršni direktor Stelantisa Karlos Tavareš veruje da je budućnost kompanije u električnim i hibridnim automobilima.

 I to uprkos teškoćama i sve izrašenijem nezadovoljstvu radnika Stelantisa širom sveta, počev od Srbije, gde zaposleni u FCA Srbija sve glasnije negoduju zbog niskih zarada, preko Amerike, u kojoj je najavljeno odustajanje od izgradnje pogona u Mičigenu, do Italije, u kojoj je 20.000 radnika 18. oktobra demonstriralo na ulicama Rima zbog najavljenih privremenih otkaza i prekida proizvodnje u pogonima Fijata u četiri italijanska grada. Sindikati tvrde da je u fabrikama Fijata u Italiji u prvih devet meseci ove godine proizvodnja smanjena za čak 31,7 odsto, na 387.000 vozila, što je najamanja devetomesečna proizvodnja još od daleke 1956. U tim fabrika, inače, može da se proizvede do 1,5 miliona automobila godišnj

U takvom ambijentu sasvim je logično što ni u Stelantisovoj filijali u Srbiji, kragujevačkom FCA, serijska proizvodnja električne fijat grande pande, sve je izvesnije, neće početi do kraja ove godine, a kad će, ne zna se. U fabrici se simbolično proizvodi tek po deset ili teknešto više ewlektrične grande pande dnevno, što je daleko od serijske proizvodnje, koja podrazumeva silazak najmanje  nekoliko stotina vozila dnevno sa proizvodnih linija i montažnih traka. Pored slabe tražnje, početak serijske proizvodnje grande pande „koči“ i.kako se špekuliše, i softverska greška na automobilu, zbog čega je svojevremeno odlagan i početak serijske proizvodnje električnog eC3, u Stelantisovoj fabrici u slovačkom gradu Trnava.

Ako je za utehu, eC3 se odnedavna u malim serijama proizvodi i u Kragujevcu, a upravo je startovalo i probno sklapanje hibridne verzije grande panda i to dosta ranije no što se očekivalo. Veruje se da ubrzanjem proizvodnje hibrida Stelantis pokušava da sanira štetu uzrokovanu odlaganjem početka izrade električne verzije, čiji je početak prodaje kompanija već oglasila u Francuskoj i Holandiji, te se osnovano pretpostavlja da se vozila koja trenutno izlaze iz pogona isporučuju dilerskim kućama u tim zemljama, dok će početkom godina, kako je oficijelno najavljen,o, da bude oglašen plasman električne grande pande I u Italiji. Otuda je sasvim izvesno da Stelantis neće da osustane od serijske proizvodnje tog modela u Kragujevcu,čim se za to stvore uslovi.

 Upućeni smatraju da će ozbiljna proizvodnja grande pande, jednog od Fijatovih aduta za svetsko tržište, startovati početkom, najkasnije do kraja prvog kvartala 2025. A od proizvodnje I plasmana grande pande umnogome zavisi budućnost, pa i opstanak Fijata. I radnici u kragujevačkoj fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija, ne samo što sve glasnije izražavaju nezadovoljstvo platom i uslovima rada, već počinju da brinu i za budućnost kompanije. Predstavnici aaposlenih u FCA Srbija, kako doznajemo, planiraju da o aktuelnoj situaciji i garancijama za budući rad fabrike uskoro nameravajumda razgovaraju sa nadležnima u gradskoj upravi Kragujevca i državi, koja je vlasnik trećine kapitala u FCA.

  Piše: Zoran Radovanović