Većina država članica EU konačno je dala zeleno svetlo Zakonu o obnovi prirode na sastanku evropskih ministara održanom 17. juna. Donošenje zakona omogućila je Austrija, koja je u poslednjem trenutku odlučila da glasa za njega, javlja Euraktiv.
„Slovačka, koja je ranije javno izrazila sumnje u vezi sa predlogom, takođe je podržala tekst tokom ključnog glasanja, dozvoljavajući da se zakon usvoji sa tesnom većinom od 20 zemalja koje predstavljaju 66% stanovništva EU. Prag za usvajanje kvalifikovanom većinom u Savetu je 65%“, izveštava isti izvor.
Cilj Zakona je da se do 2030. obnovi 20% kopnenih i morskih površina, a do 2050. svi ekosistemi u EU kojima je potrebna obnova. Ovaj ambiciozni plan uključuje pošumljavanje, revitalizaciju vlažnih staništa i vraćanje reka u njihova prirodna stanja slobodnog toka.
Kako je ranije pisano, oko Zakona o obnovi prirode vodila se intenzivna debata od njegovog predlaganja u junu 2020. godine. Zakon, koji je deo Zelenog dogovora, naišao je na protivljenje poljoprivrednih korporacija i desničarskih političkih stranaka.
Evropski parlament je usvojio privremeni sporazum o Zakonu o obnovi prirode u novembru 2023, a ponovo potvrdio razvodnjeni tekst Zakona u martu. Krajem maja, predstavnici 11 zemalja na čelu sa Irskom pisali su državama koje su najavile da će biti uzdržane ili glasati protiv zakona, apelujući na njih da „ponovo razmisle“ i podrže zakon.
Protivljenje Zelenom dogovoru postalo je deo predizborne kampanje mnogih desničarskih stranaka u EU, što je dovelo do opadanja značaja zelenih aktera u Evropskom parlamentu i otežalo sprovođenje zelenog zakonodavstva i pratećih regulativa.
Prema Evropskom parlamentu, zemlje EU moraju da obnove barem 30% staništa u lošem stanju do 2030,
60% do 2040. i 90% do 2050. godine. Ovi ciljevi obuhvataju širok spektar mera, uključujući pošumljavanje, revitalizaciju vlažnih staništa (kao što su močvare i bare koje se isušuju radi pretvaranja u poljoprivredno zemljište, kao i zbog klimatskih promena) i vraćanje reka u njihova prirodna stanja slobodnog toka.
Donošenje ovog zakona označava značajan korak napred u borbi protiv klimatskih promena i degradacije ekosistema, postavljajući ambiciozne ciljeve za obnovu prirodnih staništa širom Evrope. Evropska unija ovim zakonom nastoji da unapredi kvalitet života svojih građana i očuva prirodne resurse za buduće generacije.
Izvor: Mašina.rs