Ok je da nisi ok, ok je govoriti o tome. U nedelji u kojoj obeležavamo Svetski dan mentalnog zdravlja i kada je više nego potrebno govoriti o empatiji i razumevanju, kao i mentalnoj higijeni svakog pojednica, psihološkinja Anastasija Delić u emisiji Na Zdravlje objašnjava kako svakodnevica modernog čoveka utiče na njegovu psihu i odnose sa drugim ljudima.
- Svi smo pod nekim stresom, naš dan se svede na listu obaveza koju moramo da završimo i onda dolazi opet sledeći dan sa listom novih obaveza, i tako ukrug. Izgubili smo vreme koje posvećujemo drugoj osobi, ne čujemo ih dovoljno, donosimo prebrzo zaključke i tu se gubi taj deo empatije. Neki savet koji psiholozi upućuju jeste aktivno slušaj. Taj segment nedostaje u komunikaciji sa ljudima, jer bismo što pre da završimo i krenemo dalje. Na to se nadovezuje sledeća stavka, postavljanje pitanja, odnosno što bolje razumevanje perspektive osobe, njenih potreba, emocija. Tu se priključuje i saosećanje, ono čuveno „ući u cipele druge osobe”.
Pored svega što navodi, Anastasija ističe da razgovor o empatiji treba da se praktikuje svakodnevno, jer je to nešto što se vežba i što deca treba da uče od malih nogu. Često se zaboravlja emocionalna i socijalna inteligencija, kaže naša sagovornica, one nam omogućavaju da bolje razumemo naša osećanja, a samim tim i osećanja osoba u našem okruženju.
Kako smo svedoci tragičnih događaja u kojima su neretko glavni akteri maloletna lica i kako je vršnjačko nasilje sve učestalije, pitali smo Anastasiju da li može da izdvoji glavne uzroke problema.
- U psihologiji dva i dva nisu četiri, nikada ne kažemo to i to je razlog. Ono što može uticati na vršnjačko nasilje jeste nedostatak empatije, deca tek kasnije, negde u srednjoj školi nauče šta znači taj pojam. Bitno je da znaju šta je zdravo rešavanje konflikta, bez svađe i agresije koja dovodi do vršnjačkog nasilja.
Na to se nadovezuje, navodi ona, i pojava neostvarenih roditelja koji prenose svoje neispunjene želje na decu i tu nastaje takmičenje i dokazivanje, borba za prvo mesto, što opet može dovesti do nasilja. Sagovornica kaže da su na drugoj strani roditelji koji ne posvećuju dovoljno pažnje deci, te ona postaju ona „puštena deca” koja nemaju određenu podršku u razvoju i nisu usmereni u to kako izgleda neko moralno i lepo ponašanje. Nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja, takođe, mogu biti uzročnici: „Ako nemam dovoljno samopouzdanja, iskoristiću moć, pa ću dobiti. Putem agresije dolazim do moći”.
Delićeva izdvaja i senzacionalističko navođenje vršnjačkog nasilja u medijima koje „privuče” da se klikne na sadržaj, ističe da i to u velikoj meri stvara pogrešnu sliku mladim ljudima i navodi ih na pogrešne postupke.
Najčešća stanja sa kojima se danas susreću pre svega mladi ljudi su anksioznosti i depresija, sagovornica objašnjava razliku između ova dva pojma i ističe zašto su postale svakodnevica.
Anksioznost i depresija su dva različita zdravstveno-mentalna poremećaja, iako imaju dosta sličnosti. Ono što ih razlikuje jeste da je anksioznost praćena znojenjem dlanova, brigom i često se dešava da se javi reakcija „fight or flight”, „beži ili bori se”. Anksioznost se može okarakterisati kao briga zbog nečega, o nečemu, za nešto. Može biti specifična, pa se javiti kao socijalna anksioznost, zabrinutost zbog stupanja u relacije sa drugim ljudima ili može biti generalizovana, objašnjava ona.
Kada je reč o depresiji, ona je velika i duboka briga, odnosno tuga zbog nečega i karakteristična je, jer kako kaže Anastasija, preliva se u sve sfere našeg života.
- Upada i u radne obaveze, u školske obaveze, u odnose sa drugim ljudima, tipično je razmišljanje bez perspektive, stanje beznađa.
Zašto su one deo svakodnevice, sagovornica je mišljenja da je upravo moderno doba i život u njemu neka vrasta uzročnika: „Zbir svih obaveza i neimanje vremena da se posvetimo sebi”. Iskustvo joj govori da je mnogo ljudi sa ovim problemima, a isto tako je i mnogo stigmatizacija i diskriminacija zbog toga što bi se oni obratili za psihološku pomoć i podršku.
- Potrebno je da zajedno radimo na destigmatizaciji kako bi ti ljudi dobili adekvatnu pomoć. Radom na destigmatizaciji možemo da radimo i na poboljšanju šire društvene zajednice, kao i nas samih.
Da neispoljavanje emocija i neiskazivanje sebe i svojih potreba dovodi do povećanja anksioznosti potvrđuje i Delićeva: „To je ono čuveno – sve što držiš u sebi, buknuće u nekom trenutkuˮ. Terapeuti rade na tome da osoba nauči da ispoljava svoje emocije i potrebe u skladu sa situacijom, to je nešto što čini nas ljudima, „ako sam žedna, popiću vodu, ako želim ljubav i sreću, težiću ka tomeˮ.
Na razbijanju predrasuda i stigmi koje su u vezi sa odlascima kod psihologa, psihoterapeuta i psihijatara treba prvenstveno raditi tako što ćemo se edukovati, smatra naša sagovornica. Razgovor je po njenom mišljenju lekovit: „Razgovorom normalizujemo stanje u kome se nalazimo.ˮ
- Istina jeste da idemo ka rušenju stigmi, ali je opet potrebno da radimo na tome kako bi to bilo na nekom zavidnom nivou. I dalje se dešava u praksi da ljudima treba dug vremenski period da se obrate, nekada kažu „trebalo mi je dve godine da skupim hrabrosti i dođem kod psihologaˮ, ali i taj mali korak znači da je osoba uradila nešto za sebe, to je hrabar čin koga se ne treba stideti.
Za kraj, Anastasija Delić poručuje da u našem gradu postoje besplatne usluge gde se građani mogu obratiti i potražiti pomoć. U okviru Doma zdravlja Kragujevac postoji Savetovalište za mentalno zdravlje gde se sa stručnim licima može razgovarati o svim poteškoćama.
- Kako lečimo svoje telo, tako lečimo i svoju dušu, ona je deo nas.