U našoj populaciji jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti je dijabetes. O bolesti koja utiče na način na koji naše telo reguliše nivo šećera (glukoze) u krvi razgovarali smo sa primarijusom doktorkom Žaklinom Ignjatović.
- Dijabet je tihi ubica, bolje ga sprečiti nego lečiti. Ja ne mogu u startu da kažem da je dijabet bolest, to je u početku stanje sa povećanim vrednostima šećera, a kada nastupe komplikacije onda već mogu da ga klasifikujem kao bolest, navodi doktorka.
Kada se govori o dijabetesu razlikuju se dva tipa, tip 1 i tip 2, a da li je tačna tvrdnja da su ovo različite bolesti sa istim imenom objašnjava doktorka Ignjatović:
- Slažem se da su ovo različite bolesti sa istim imenom. Nekada se pričalo da postoji mladalački i starački dijabet, to sada ne postoji. Dijabetes tip 1 jeste autoimuno oboljenje, gde praktično pankreas napada samog sebe, napada beta ćelije koje luče insulin i tu nemamo insulina. Kod dijabeta tip 2 prisutan je insulin, ali praktično više šećera putuje kroz organizam, potrebno je više izvlačenja, ali ne postoji mogućnost dovoljnog izbacivanja insulina. Zato je i lečenje sasvim različito, priča doktorka Ignjatović.
Ona dodaje da se kod lečenja dijabetesa tip 1 obavezno kreće sa insulinom, a kod tipa 2 kreće se sa oralnim antidiabeticima, a koji će to biti zavisi od pacijenta, jer je, kako kaže doktorka, svaki pacijent priča za sebe. U nekom trenutku mogu da se iscrpe sve rezerve insulina, te da pacijent u određenom periodu pređe na insulin, ali kako navodi, to ne treba da bude pretnja.
- Imam veliki broj pacijenata koji su već dvadeset godina na dva oralna antidiabetika i nikada nisu došli na insulin, i mislim da nikada neće doći. Zato što ti pacijenti pored prepisane terapije vode računa o ishrani i vode računa o fizičkoj aktivnosti, navodi sagovornica.
Doktorka Ignjatović napominje da se referentne vrednosti kreću od 3,9 do 6,1, međutim, u januaru 2021. godine Udruženje američkih dijabetičara je to promenilo, pa navode kao gornju granicu 5,6. Dijabet tip 2 je u ekspanziji, kaže doktorka, pa se više koncentrišu na njega. On je posledica lošeg načina ishrane, lošeg načina života, bez fizičke aktivnosti: „Stvara se gojaznost, pre svega abdominalna, stvaraju se pojasevi koji su prvi znak da osoba ima tip dva ili će uskoro dobiti”.
Kada je reč o simptomima, sagovornica kaže da se dešava pojačano unošenje šećera, jer „kako šećer raste, tako je i potreba za šećerom još veća”, veće je i unošenje tečnosti. Pored navedenog, mogu se javiti i različite infekcije koje su posledica visokog šećera u krvi. Ona kaže da kod starijih osoba ne mora da postoji nijedan od simptoma, nego da se prisustvo šećera uoči na redovnoj kontroli. Uticaj genetike je prisutan i kod jednog i kod drugog tipa dijabetesa.
Na pitanje da li neka stresna situacija može da uzrokuje nastanak šećerne bolesti, doktorka kaže da to ne može biti neki „svakodnevni stres”, već neki stres jačeg intenziteta: „Neko je doživeo saobraćajnu nesreću, gubitak nekog člana porodice, to su jači stresovi koji mogu da budu okidači, ali je on bio negde u pozadini”.
O važnosti izbalansirane ishrane doktorka Žaklina kaže da bi svako, bez obzira da li ima problem sa dijabetesom ili ne, trebalo da vodi računa o tome da ima sve obroke i užine. Zaključuje da je izbalansiranost i umerenost ključ svega.
- Svaka namirnica ima u sebi šećer, voće, povrće, meso, neka više, neka manje. Ranije se dijabetičarima isključivao i krompir, i pirinač, grašak, pasulj, ali ne treba da bude nikakvo isključivanje, navela sam namirnice koje imaju najveći procenat šećera u sebi, samo je bitno koliko se uzmu. Da li pacijent treba da jede sarmu, naravno da treba, ali u njoj ima dosta pirinča koji ima šećer, te će on pojesti jednu sarmu ili dve manje, kaže sagovornica.
Test opterećenja na glukozu doktorka navodi da se radi kada se utvrdi da su vrednosti šećera više, na primer 5,8, a u porodičnoj anamnezi postoji dijabet, te su tu i propratne tegobe.
Nizak nivo šećera, odnosno hipoglikemija je stanje koje brine i pacijente i lekare, navodi dr Žaklina Ignjatović:
- Hipoglikemija može da bude dramatična, da krene kao preznojavanje, malaksalost, nervoza, muti se vid. To je najteža komplikacija dijabetesa. Ono što treba naglasiti je da svi pacijenti treba da znaju da nijedan lek koji se koristi za dijabetes ne može da uvede u hipoglikemiju, odnosno ne može da uvede vrednost šećera ispod 3,9 koja je normala, kaže ona.
Česta pojava među mlađom generacijom žena je i insulinska rezistencija, o njoj doktorka kaže da je toliko učestala zbog promene načina života i hrane koju unosimo. Sve mlade žene koje planiraju potomstvo u priprema za trudnoću bi trebalo da odrade OGTT test sa insulinom, jer hiperinsulinemija može da bude kočnica za ostajanje u drugom stanju, objašnjava doktorka.
Kada je reč o trudnoći, pojava gestacijskog dijabetesa nije neoubičajena, javlja se u trudnoći i gubi po porođaju, navodi dr Žaklina, i dodaje da je za njega karakterisrtično da višak šećera u krvotoku odlazi kod bebe, te one dobijaju mnogo veću težinu nego što je predviđeno za taj gestacijski period. Tada se neretko rađaju bebe preko četiri kilograma, te je jedan od faktora rizika da i one u nekom trenutku svog života dobiju šećer.
Celu emisiju možete pogledati na našem youtube kanalu.