- Amrozija je najsnažniji alergen iz grupe korova, njoj vremenske prilike u našim krajevima u poslednjih nekoliko godina izuzetno pogoduju. Osobama koje su senzibilne potrebno je vrlo kratko izlaganje, odnosno boravak u prirodi da bi ispoljile značajne simptome alergijskih reakcija. Sve veći broj ljudi se javlja sa simptomima, prethodnih godina oni su bili blaži, a ove godine su se javljali pacijenti sa vrlo značajnim simptomima.
O aktuelnoj alergiji na polenov prah ambrozije, štetnosti ove korovske biljke, simptomima i terapiji, kao i drugim respiratornim alergijama u ovonedeljnoj emisiji Na Zdravlje govorili smo sa alergologom dr Sofijom Varagić Ivanović.
Tipični simptomi koji se javljaju kod osoba alergičnih na amroziju su zapušen nos, izrazita bistra sekrecija iz nosa, kijanje u serijama, intenzivan svrab u očima, svrab u nosu i svrab u grlu koji draži, često se javlja kašalj. Kašalj bude obično suv, a kod osoba koje imaju izuzetnu senzitivizaciju to može da ide i do gušenja, objašnjava doktorka. Ovi simptomi, kaže ona, značajno utiču na kvalitet života, „to je ono što najviše smeta pacijentimaˮ.
- Najniža koncentracija je u periodu od 11 uveče do 5 ujutru, pa je to vreme kada se preporučuje provetravanje prostorija onih osoba koje su alergične.
Doktorka naglašava da bi jedna od preventivnih mera trebalo da bude uništavanje ove korovske biljke, dok bi osobe koje su alergične trebalo da se pripreme za sezonu, to znači da mesec dana pre nego što počne sezona započnu sa terapijom. Ona se praktično ne razlikuje od terapije kada je druga vrsta polena u pitanju, uglavnom postoji ukrštena rekativnost, te su mnogi alergični na sve.
- Kod alergija na ambroziju obavezna je upotreba antihistaminika, postoji jedna široka paleta te terapije, to su lekovi koji praktično nisu škodljivi, mogu da se piju u dužem vremenskom periodu. Uz to koriste se i određeni sprejevi za nos. Osim ovih vidova terapije, još jedan oblik jeste alergijska imunoterapija. Specifičan oblik terapije koji se sprovodi dugi niz godina, ističe doktorka, dodajući da niko ne treba da trpi i da kaže „alergičan sam i to je toˮ, zato što visok procenat ljudi koji ne leči alergijsku kijavicu, više od 30% njih, postanu astmatičari.
Jedna od čestih zabluda kod pacijenata, objašnjava doktorka Varagić Ivanović, jeste ta da oni misle kako je njihov imunitet slab.
- Obično traže od nas nešto da bi poboljšali svoj imunitet, a napotiv, njihov imunitet nije slab, on je baš buran, oni reaguju burnije na alergene, na faktore spoljašnje sredine, nego što reaguju druge osobe. Nemaju oni smanjen imunitet, njihov imunitet i te kako radi.
Na pitanje da li postoji veza između alergije na neku hranu i amrozije, doktorka Sofija Varagić Ivanović kaže da postoji, a da je takođe, ukrštena reaktivnost kada su poleni u pitanju. Kod amrozije postoji ukrštanje sa bananom, dinjom, lubenicom, doktorka ističe da su to najčešće kombinacije na koje se pacijenti žale.
- Kada na primer u pitanju polen drveća, recimo breza, ti pacijenti imaju ukrštenu reakciju na jabuku i oni mogu da imaju simptome kada jedu jabuku, naročito kada je grizu. Znači, postoje razlike u načinu korišćenja hrane.
O razlikovanju respiratorne alergije od obične prehlade doktorka izdvaja činjenicu da su alergijske rekacije sezonskog karaktera, te da se ponavljaju svake godine u istom vremenskom intervalu, kod alergijskih rekacija nema povišene temperature, sekrecija iz nosa bude bistra i vodena, nema iskašljavanja.
Na pitanje koliku ulogu ima nasledni faktor kada su alergije u pitanju, doktorka ističe da je nasledni faktor jako bitan.
- Smatra se da je velika verovatnoća da dete bude alergično, ukoliko je jedan od roditelja atopičar, to jest sklon alergijama, a ukoliko su oba roditelja atopičari onda ta verovatnoća ide i do 60, 70 procenata. Sklonost alergijskom reagovanju je genetska predispozicija, a spoljašni faktori samo utiču na to da li će se reakcija javiti pre ili kasnije, zaključuje doktorka Sofija Varagić Ivanović.