Da li ste i koliko puta zanemarile neki ginekološki simptom, na primer kašnjenje menstruacije ili probadanja u donjem delu stomaka i lečile se na svoju ruku? O ženskom zdravlju govorili smo sa ginekologom dr Ivicom Magdić u novoj epizodi emisije Na Zdravlje.
- Nivo naše zdravstvene kulture na Balkanu je jako nizak, nemamo tu naviku da odlazimo kod ginekologa. Većina žena sa rađanjem dece misle da su završile svoje posete ginekologu, u svim susretima sa ženama naglašavam da jednom godišnje treba da odvoji vreme za sebe i obavi sve one neophodne ginekološke preglede da ne bi došla u nekom stanje u koje ne može nazad, naglašava dr Magdić.
Doktor navodi da su simptomi ginekoloških bolesti jako blagi, nešto pojačan vaginalni sekret, krvarenje između menstrualnih ciklusa, produžen menstualni ciklus, „gotovo nema žena koja se u svom reproduktivnom periodu, a i pre i posle toga, ne sretne sa nekim od ovih simptoma, kaže doktor i podcrtava da žena na godišnji ginekološki pregled treba da dolazi potpuno zdrava”.
Prvi odlazak kod ginekologa treba da bude pre prvog polnog odnosa, ističe sagovornik. Napominje da je svuda u svetu situacija takva da sve mađi stupaju u polne odnose, te da i kod nas nije drugačija situacija, navodi da se zdravstvenim radom to može malo popraviti. Mlade ljude treba edukovati, pričati o kontracepciji i polno prenosivim bolestima, kaže doktor i apeluje na sve devojke da odlaze kod ginekologa.
On navodi da je veoma česta infekcija hlamidijom, oboljenjem koje praktično ne daje nikakve simptome, veoma često je asimptomatsko i ako daje, onda je to krvarenje između ciklusa, sa blagim bolom u malom trbuhu i nešto pojačanim vaginalnim sekretom.
- Devojka tome ne pridaje neku veliku važnost, a nažalost, ovako blagi simptomi mogu kasnije da dovedu nepravilnim lečenjem i nedovoljnom izlečenošću do steriliteta. Ako kažemo da je svaki šesti brak u Srbiji sterilan, onda vidimo kolika je veličina ovog problema.
Kako bi mladi imali dovoljno znanja o zdravlju, doktor Magdić se godinama zalaže za uvođenje predmeta koji će se ticati zdravstvenog obrazovanja, a koji bi svakako obuhvatao i učenje o polno prenosivim bolestima i važnosti kontracepcije.
Kragujevac je postao regionalni centar za Šumadijski i Pomoravski okrug kada su citroskrininzi u pitanju, jer je karcinom grlića materice bolest koja može da se prevenira: „Apel na sve naše Kragujevčanke da dođu na ovaj pregled, u ove preglede spadaju žene od 25. do 64. godine, imaju pravo da ovaj skrining pregled odrade na tri godine”.
Dom zdravlja sprovodi imunizaciju dece od 9 do 19 godina HPV vakcinom, a doktor za nju kaže da je spas, „veliki spas i za mušku i za žensku decu”. On objašnjava da karcinom grlića materice ne može dobiti devojka ili žena koja se nije srela sa HPV virusima. Postoje nekih 100 vrsta HPV virusa, a dvadesetak su onkogeni.
- Većina žena se kroz svoj životni vek sretne sa HPV virusima, tamo gde je jak imuni sistem, on se izbori protiv njih. Kaže se da samo žena koja je imala jednog partnera i on samo nju nisu se sreli sa HPV virusnom infekcijom.
Srbija ima devotovalentnu HPV vakcinu koja štiti od sedam najonkogenijih tipova virusa, a takođe štiti i od dva podtipa virusa koji su u stvari zaduženi za polne bradavice i kondilome, koji ne vode u karcinom, ali su jako nezgodni, navodi doktor Magdić. On kaže da je potrebno da roditelji popričaju sa izabranim pedijatrom njihovog deteta i vakcinišu svoje dete.
- Vakcinu imamo potpuno besplatno i treba iskoristiti i vakcinisati svoje dete, ne samo ženskog pola, nego i muškog pola, jer ovi HPV virusi pored toga što dovode do karcinoma grlića materice, mogu da dovedu do karcinoma penisa, kao i do karcinoma testisa, ali čak i da ne dovode do ovoga, moramo negovati partnerski odnos, ističe doktor.
Ceo razgovor možete poslušati na našem youtube kanalu, čućete još šta doktor kaže o školi roditeljstva, planiranju trudnoće i trudnoći.