Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre potpisao je Memorandum u vezi sa otvaranjem Evropske kuće u Kragujevcu, a za naš portal rekao da mu je zadovoljstvo što je u Kragujevcu i što govori za Glas Šumadije, te da Memorandum ima za cilj da pruži više mogućnosti građanima Kragujevca da znaju više o Evropskoj uniji.
- Mi već imamo Evropske kuće i info centre u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a smatramo da treba da idemo dalje ako želimo da imamo prisustvo u Šumadiji; mesto gde ljudi mogu da idu i postavljaju pitanja, prostor za građane da organizuju aktivnosti u vezi sa Evrpskom unijom. Mislim da će ovo definitivno pomoći da se lakše razume za šta se Evropska unija zalaže i koje sve mogućnosti postoje za građane Srbije, Šumadije i Kragujevca.
Iako je Evropska unija već 20 godina najveći donator i investitor u Srbiji, utisak je da građani precenjuju pomoć Kine i Rusije. Zbog čega je to tako?
- Evropska unija je ubedljivo najveći ekonomski partner Srbije, više od 65 posto trgovine je sa EU, takođe je ubedljivo najveći investitor ovde u Srbiji, 60 posto investicija u poslednjih deset godina je došlo iz Evropske unije i takođe, najveći donator Srbiji. Dajemo milione evra Srbiji svake godine i planiramo da to u budućnosti povećamo kroz Plan rasta. Tako da smo definitivno glavni partner Srbije i definitvno moramo da građanima bolje prikažemo realnost, jer iako znamo da većina građana Srbije zna da je EU glavni donator, moramo to još bolje, jer smo za tri koplja ispred ostalih.
Deo opozicione kritičke javnosti u Srbiji smatra da, uprkos zaostatku u medijskim, reformama u pravosuđu, demokratizaciji društva, Evropska unija podržava vlast u Srbiji. Kakav je Vaš komentar?
- Moj komentar je da mi podržavamo Srbiju, građane Srbije, naravno, radimo sa Vladom, ali ne samo sa Vladom, takođe radimo sa poslovnim sektorom, civilnim društvima, sa lokalnim vlastima, sa poljoprivrednicima. Ideja je da se pomogne Srbiji da bude spremna za članstvo u Evropsku uniju. I zato moramo da radimo sa Vladom, sa lokalnim vlastima i celim društvom. Cilj je da Srbija bude članica Evrospke unije, i zato moramo da komuniciramo sa civilnim društvima i delovima koji nisu u Vladi, nego su opozicija, jer je ovo projekat koji zahteva određeni nivo konsenzusa u društvu.
U Kragujevcu je opozicija zahtevala sastanak sa Vama zbog parlamentarne krize u Kragujevcu, kako su rekli. O čemu je bilo reči na sastanku?
- Sastanak nije bio inicijalno planiran, ali je došao zahtev i uspeli smo da nađemo malo vremena da se sastanemo. Za nas je bitno da uključimo sve strane, pošto je bilo prilike da razgovaramo, oni su izrazili svoju zabrinutost koju smo saslušali i bilo je prilike da izrazimo razlog naše posete i plan za Kragujevac.
Nedavno ste sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom prisustvovali sastanku vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Danas je jasno da deo opozicije neće učestvovati na lokalnim izborima u Beogradu koji su zakazani za 2. jun. Kako gledate na te procese?
- Naše gledište je da posle izbora koji su se desili u decembru i izveštaja ODHIR-a, znamo da je bilo nedostataka u izbornom sistemu i aspekata koje treba unaprediti. Mi smo dobili preporuke ODHIR-a, od kojih su neke dosta stare, a neke nove, tako da je nama bilo bitno da radimo na sprovođenju ovih preporuka kako bismo unapredili izborni okvir. Ovo mora da se uradi na inkluzivan način, tako da sve političke strane i civilno društvo moraju da se uključe kako bi se postigao dogovor o sprovođenju ovih preporuka. I za to postoji proces koji ovo prati. Takođe, bilo je razgovora o datumu izbora, naposletku je predsednica Skupštine preuzela inicijativu po zahtevu opozicije da se spoji datum izbora u Beogradu i lokalnih izbora, i ovo je pozitivan korak. Takođe, videli smo da je bilo glasanje u Skupštini da se promeni zakon o lokalnim izborima da bi se omogućilo glasanje 2. juna. I videli smo da su za zakon glasali i pripadnici opozicije i vlasti. Ovo je korak u dobrom pravcu, mi mislimo da je participacija važna. Demokratija živi kroz izlazak na izbore i kroz učestvovanje različitih političkih stranaka na izborima. Smatramo da prisustvo različtikih političkih stranaka jača institucije. Verujemo u dijalog i mislimo da je bitno da se nađe kompromis. Kompromis nije poraz, to može biti pobeda za obe strane. To je nešto što mi podražavamo i nadamo se da ćemo to videti u Srbiji. I nadamo se da će se naše preporuke realizovati u budućnosti.
Mislite li da je moguće da se sprovedu preporuke ODHIR-a o izborima u Srbiji koje se odnose na reformu izbornog procesa?
- Mislim da je moguće da se sprovedu. ODHIR radi aktivno sa Vladom i tehnički pomaže pri sprovođednju preporuka. Moramo da imamo debatu o preporukama, da vidimo šta zaista preporuke znače, kako da ih sprovedemo, da li se političke partije slažu sa tim. Ali, sve to mora biti urađeno na inkluzivan način. Kada kažem inkluzivan, mislim da mora biti otvorenih debata kojima će prisustvovati i razne nevladine organizacije koje se bave izbornim procesima i koje mogu doneti svoje iskustvo, ODHIR i političke stranke. Za nas je to veoma bitno, posebno sprovođenje preporuka o izborima, koje smo spomenuli i u godišnjem izveštaju. Mislim da sada zaista imamo priliku da uspemo u tome. Za sprovođenje nekih preporuka je potrebno vreme, ali je potrebno da u tome učestvuje i vlast i opozicija.
Da li građani Srbije znaju šta im donosi pristupanje Evropskoj uniji?
- Mislim da građani Srbije znaju da će članstvo u EU doneti velike koristi, ali mi moramo da pokažemo konkretno kakve koristi to mogu biti. Znam da je podrška javnosti članstvu u EU bila najviša kada su vize za EU ukinute pre jedno 15 godina. Normalno je da građani to najbolje razumeju kada mogu da osete te koristi i to je zapravo ono što pokušavamo da uradimo sada sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan. Plan rasta je tu da identifikuje određene oblasti u kojima građani Zapadnog Balkana odmah mogu da osete te koristi. Na primer, sada pregovaramo o uključenju Srbije i ostalih zemalja u Jedinstvenu područje plaćanja u evrima (SEPA). To znači da pri transferu novca iz jednu u drugu evropsku zemlju ne plaćate nikakve naknade na prenos novca. Na primer, ako šaljete novac iz Lisabona u Taljin ne plaćate nikakve takse, ali ako šaljete novac iz Beča u Beograd plaćate. Pristupanje SEPI će dozvoliti da budemo u jednom ekonomskom prostoru i ukinemo te takse, kao i recimo takse na uvoz srpskih proizvoda u EU. Takođe, što se tiče rominga u mobilnim mrežama, vi trenutno imate veoma visoke cene rominga iz Srbije u EU i mi sada smanjujemo te troškove, ili za prevoz robe preko granica, recimo kada kamion sa robom vozi za Mađarsku, potrebno je dosta vremena i čekanja na granici. Mi pokušavmo to da smanjimo i dozvolimo mnogo brži transfer. Dakle, to su neke opipljive koristi koje će građani osetiti. Znamo da moramo da povećamo privredni rast Zapadnog Balkana, i mada Srbija ekonomski napreduje u zadnjih 10 godina, srpski BDP je 42% evropskog proseka. I pored tog privrednog rasta, potrebno će biti mnogo godina da bi se dostigao taj prosek. Mi želimo da ubrzamo taj rast i zbog toga je EU izdvojila sredstva za Zapadni Balkan, jer treba da dobijete pomoć koju članice EU dobijaju kada su već u Uniji. Pored toga, potrebne su reforme. I to je deo jednačine, bez reformi ne možemo postići taj rast. Tako da je Plan rasta u isto vreme i plan da se ubrzaju reforme i zato sada pregovaramo o reformama u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana. Prevashodno mislim na poslovno okruženje, digitalizaciju, ali i osnovne stvari. Osnovne stvari poput borbe protiv korupcije, demokratskih i fer izbora, zaštite manjinskih grupa itd. Nadamo se da ćemo u narednih par nedelja i meseci imati dogovorenu agendu o reformama i da ćemo moći da počnemo da pružamo dodatnu pomoć Srbiji u tim projektima. Druga stvar je da integrišemo Srbiju u unutrašnje tržište EU.
Koje su oblasti na koje bi Srbija trebalo da se fokusira kako bi ubrzala evropske integracije?
- Mislim da postoje prioritetne oblasti. Prva su osnovne stvari o kojima smo već govorili. Da bismo ubrzali ulazak, Srbija mora da ispuni određene uslove. Šta to znači kada kažemo uslovi ili poglavlje 23, 24? Zvuči veoma komplikovano, ali jednostvano objašnjeno to znači da Srbija treba da napravi iskorak u slobodi medija, borbi protiv korupcije, borbi protiv organizovanog kriminala itd, itd. Na ove oblasti Srbija mora da se fokusira. Onda je tu pitanje zelene tranzicije; moramo da smanjimo emisiju štetnih gasova, moramo da transformišemo ekonomiju i Srbija tu postiže napredak. Potrebno je da počne da koristi više izvora obnovljive energije. Potrebno je da ubrzamo digitalnu tranziciju, u čemu je Srbija dosta napredovala do sada. I onda dolazimo do oblasti koja je unikatna za Srbiju, a to je Kosovo. Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. Imamo sporazume koji su postignuti prošle godine u Briselu i Ohridu. Tako da je potrebno da se tih dogovora pridržavaju i Beograd i Priština. Potrebno je sve to primenti u realnosti, poput Zajednice srpskih opština. Živimo u drugačijem vremenu što se tiče geopolitike nakon ruske agresije na Ukrajinu. Trenutno postoji zamah za proširenje EU. Članice EU i organizacije EU su stavile pristupanje novih članica na prvo mesto. To znači da sve članice treba da se drže zajedno i da uskladimo našu politiku da bismo bili tu jedni za druge i pomagali jedni drugima. Mislim da je to put za budućnost. Ako uspemo da uradimo sve ovo, mislim da ćemo uspeti da iskoristimo priliku koja sada postoji.