Posle prvih detonacija, samo na krovu porodične kuće mi je ostala rupa gde je proleteo kamen i uništio čak pet crepova, priča Dragan Janković, koji živi u neposrednoj blizini kamenoloma „Korman puta” i koji je pozvao našu redakciju da se požali na štetu koja je nastala na objektima u njegovom domaćinstvu.
Naš sagovornik, koji je i inicirao ovaj tekst Dragan Janković (71) živi na 200 metara vazdušnom linijom od kamenoloma u Kormanu. U pitanju je zaseok Erovi u kojem pored njegovog domaćinstva kako se to kaže danas ima još četiri „žive” kuće i jedna porodica vikendaša iz Beograda. Na život pored kamenoloma su se kako tako navikli (šta će) ali posle nedavnih eksplozija svi imaju manja ili veća oštećenja svojih objekata. No, za sada, Dragan je jedini da o tome „razgovara”.
Kamenlom preduzeća „Korman put” koja posluje već petnaestak godina i po njegovim rečima problemi za okolne stanovnike postoje odavno, pogotovo od kada se kamenolom i njegova proizvodnja proširila.
– Od prašine leti i kada je suvo a dune vetar ne može da se gleda i diše. neizdrživo je. Pločice na svim kućama su potpuno crne od nje. I buka je ogromna, svo to mlevenje kamena, kopanje, miniranje, pucanje, posebno od kada je u kamenolomu krenulo da se radi peskarenje na veliko… Potom, kamioni, odvoženje, dovoženje…, priča Dragan ali dodaje da nije hteo, što naš narod kaže, da „ispada baksuz”.
Po njemu tako je u okolini svakog kamenoloma, imao je želju da podrži nekog ko nešto radi. Jednom rečju, nije bilo prijatno ali hajde, trpeli su.
– Iskreno, nisam hteo nikome da se žalim, kako to sad ne bi ispalo „hajka na uspešnog komšiju”, priznaje on.
Ali, situacija se drastično promenila pre jedno manje od dva meseca kada iz kamenoloma „Korman puta” počele da odjekuju mnogo jače i opsanije eksplozije koje su oštetile ne samo objekte u njegovom domaćinstvu već i susednih porodica u kormanskom zaseoku Erovi.
– Prvi put se to dogodilo pre jedno mesec i po – dva. Kada je to puklo, zateklo me je na terasi i bio sam u šoku. Onda kada je posle toga sve to kamenje, šljunak, rizla, ko zna šta još… počelo da pada sa neba po dvorištu drao sam se do iznemoglosti:
– Pobićete nas!
Kako Dragan Janković priča odjeknule su četiri ekspolzije. Ali to nije bio kraj.
– Izgleda da nisu „uspeli” iz prve i da im jedna od tih naprava koje tu uništavaju nije eksplodirala pa su je „doradili” naknadno. Još se nisam povratio a usledila je još jedna detonacija – najjača, kaže on.
Šteta je bila velika. Na krovu od kuće zjapila je rupa koja je uništila i probila čak pet crepova. Sem tu, popucali su crepovi i na drugim mestima kao i omajije (ovalni crepovi koji spajaju ostale na slemenu krova), otpao je malter na straroj porodičnoj kući…
Odmah, posle tog prvog puta Dragan je izrevoltiran pozvao vlasnika kamenoloma svog komšiju Gorana Jovanovića.
– Rekao mi je: „Čika Dragane, ma, to me oni pitali i ja ih pustio… Neće to više nikad…”, prepričava Dragan Janković razgovor sa komšilom.
Ali ponovilo se, i to u petak, 5. marta, baš pred Zadušnice. Naš sagovornik je pre eksplozije otrčao do kamenolom, objašnjavao se sa trojicom minera koji su došli da obave svoj posao a oni su mu zapretili pozivanjem policije. Nisu uvažili njegove razloge i apel i obavili su detoniranje.
– Kiša od kamenja zasula je čitavo dvorište. Da nisam sklonio kola bila bi uništena, navodi on i nabraja šta mu je sve do sada stradalo posle ovih detonacija u kamenolomu „Korman puta”: krov na kući, krovovi na štali i na šupama, opao je malter sa stare kuće… Posle samo jedne eksplozije morao je da zameni više od 20 crepova a na svojoj okućnici ima preko 500 kvadrata pod crepom,i sad strepi svaki put i mora da menja polomljene.
On podseća da postoje poligoni namenjeni za uništavanje takvih eksplozivnih sredstava poput onog na Pasuljanskim livadama.
– Nekada se takva uništavanja i kontrolisane eksplozije i uništavanja sredstava vršila u kamenolomu u Komaricama. Izgleda da su Komaričani pisali grdne peticije i da je to u njihovom selu zbog toga obustavljeno. Onda im je izgleda „iskrslo”:lako, brzo, blizu je grada… A, niko ne misli šta sa nama koji živimo u neposrednoj blizini kamenoloma u Kormanu, iskreno je revoltiran i zabrinut Janković, dodajući da su i druge komšije kontaktirale Jovanovića zbog ovih nedavnih detonacija.
Ipak, voleo bi da se to sve sredi, onako, komšijski, a ne da ispadne kako „otvara” neku aferu ili vrši hajku na čoveka koji razvija posao:
– Ja živim tu od rođenja, i trebam da nastavim da živim. Nije mi cilj nikakva aferu ili da pravim svađu… ali ovo ipak ne ide. Da tek tako aktiviraju ko zna šta, neka neeksplodirana sredstva, šta li? To bi trebalo da se obustavi i prestane, zaključuje on, dodajući da su zasigurno detonirane opasne stvari, čim su ta ispaljivanja obavljana uz prisustvo toliko kola policije i ekipe Hitne pomoći.
– Ne mogu da razumem?! Šta je sledeće?! Da nam „to” aktiviraju po dvorištima?! Ne verujem da imaju zvaničnu dozvolu da to obavljaju jer se uništavanje takvih eksplozivnih sredstava i naprava obavlja u strogo kontrolisanim uslovima, završava on „svoju muku” napominjući da ovako razorne detonacije mogu da naude i zadanju nove crkve u kormanu koja je takođe locirana u blizini kamenoloma, samo u drugom pravcu od njegove kuće.
Ovim povodom, redakcija Portala „Glasa Šumadije” obratila se pismenim putem (mejlom) Policijskoj upravi Kragujevac sa željom da saznamo šta to tačno „eksplodira” poslednjih meseci u kormanskom kamenolomu ali ni nedelju dana od poslatih pitanja nismo dobili odgovore od njih. Možda, nekom drugom prilikom…