Od marta prošle godine, kada smo tokom pola meseca imali vanredno stanje i potpuno zatvaranje gotovo svega, do marta ove, sve je skuplje.
Tako kažu zvanične statistike i stručni časopisi.
Neprehrambeni proizvodi poskupeli su za 2,3 odsto, dok su komunalije poskupele za 7,9 odsto. Električna energija skuplja je za 4,8 odsto od januara, pa ponovo od februaru za 3,2 odsto. To je doprinelo da ceo sektor energije beleži poskupljenje od 3,1 odsto u odnosu na isti prošle godine.
Prehrambeni proizvodi poskupeli su za 0,3 odsto. Najviše zbog prerađenog mesa, koje je u martu beležilo rast od 4,5 odsto u odnosu na isti mesec 2020.
U analizi rasta potrošačke korpe u poslednjem broju stručnog časopisa MAT, navodi se da je prerađeno meso od aprila prošle do marta ove godine poskupelo 4,9 odsto, a pojeftinilo je samo jednom i to za 0,3 odsto.
- Povećanje cena komunalnih usluga je jednostavno rezultat toga što kada neko ima monopol onda može da poveća i cene po svom nahođenju jer nema izražene konkurencije i može da koristi tu situaciju, ističe ekonomista Instituta za tržišna istraživanja, Saša Đorđović, za list Danas.
Kao poseban primer, Đorđević ističe Poštu, koja je u prethodnom periodu povećala cene svojih usluga zbog problema koje su imali u poslovanju.
- Inflacija nije van projektovanih okvira i ona će da bude nekih iznad dva do 2,4 odsto do kraja godine, što je korektno imajući u vidu da je cena nafte ove godine na tržištu veća nego prethodne. To će povući inflaciju malo, biće nešto viša nego prošle godine, ali u skladu sa projekcijama, napominje naš ekonomista Đorđević.
On kaže i da ne postoji nagoveštaj krize, te da cene u javnom sektoru uglavnom pokrivaju neracionalnosti u poslovanju, dok se ostale cene kreću u granicama očekivanih na tržištu.