Jednačina je prilično jednostavna – koliko finansijske pomoći Srbija može da podeli građanima, a da finansije budu zdrave?
Ta glavolomka dodatno je usložnjena ovih dana, jer predsednik Aleksandar Vučić najavljuje da će svi penzioneri „u februaru, najkasnije martu“, dobiti „poklon države“ od po 20.000 dinara.
Kada se na to doda 100 evra svima koji su se za njih prijavili, pa 30+30 evra svima, 60 evra nezaposlenima, kao i sve druge najavljene pomoći, ta jednačina dobije mnogo nepoznatih.
- Kolika je kupovna moć u Srbiji merena kratkim espresom
- Koliko su porasle cene u Srbiji od početka pandemije korona virusa
- Zašto se privredni napredak (ne) oseća u džepu stanovnika Srbije
Iz Fiskalnog saveta za BBC na srpskom kažu da će detaljne analize novih mera finansijske pomoći građanima uraditi kada budu analizirali budžet za sledeću godinu.
Ipak, nedavno su kritikovali način na koji država isplaćuje novčanu pomoć građanima.
„Za finansiranje jednokratnih novčanih isplata stanovništvu u 2020. i 2021. neophodno je veoma veliko zaduživanje zemlje od preko milijardu evra“, naveli su.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da bi česti „pokloni države“ lako mogli da ugroze javne finansije.
„Ova vlast vraća kredite prethodne, ali će, nažalost, neke buduće vlasti, ko god bio u njima, morati da vraćaju dugove ove vlasti.
A to zapravo ne vraća vlast, nego građani“, kaže Savić.
Novac i posledice
Veliku pažnju izazvala je Vučićeva najava da će penzioneri početkom sledeće godine dobiti po 20.000 dinara.
Za više od 35 odsto penzionera, taj iznos je veći od mesečnih primanja, dok oko 42,3 odsto ima penziju između od 20.000 do 40.000 dinara.
Prosečna penzija u maju 2021 je bila 29.391 dinara, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U narednih nekoliko meseci biće nekoliko isplata novca:
- Penzioneri će u februaru/martu 2022. godine dobiti po 20.000 dinara.
- U septembru ove godine će dobiti i po 50 evra, „zato što su najugroženiji“, izjavio je ranije ministar finansija Siniša Mali
- Vučić je najavio i dodatnih 20 evra svim građanima „pre Svetog Nikole“, pravoslavnog praznika 19. decembra
Ekonomista Savić upozorava da bi posledice izdašnih davanja novca mogle da budu velike.
Kako kaže, sličnih stvari je bilo i ne tako davnoj prošlosti.
„Ne treba biti mnogo pametan, samo se vratiti deceniju unazad“, kaže.
Na primer, ističe, 2009. godine došlo je do velikog povećanja penzija – za 45 odsto – i to baš zbog izbora.
Tada su, posle „istorijskog pomirenja“ vladu formirale Demokratska stranka i koalicija oko Socijalističke partije Srbije.
„Da bi se vlada formirala povećane su penzije – (Jovan) Krkobabić i njegova Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) su to izdejstvovali – što je dobrim delom dovelo do krize javnih finansija, pa kasnije i teških mera štednje“, kaže Savić.
Zbog toga bi, smatra, vlast trebalo da bude opreznija.
Novčanih pomoći je bilo i u mesecima iza nas
- U maju 2020. godine, svim građanima je data mogućnost da se prijave za novčanu podršku od 100 evra. Tu priliku je iskoristilo više od 4,3 miliona ljudi
- U maju 2021 svi punoletni su mogli da se prijave za novi paket mera u okviru kojeg će novac dobiti u dve rate od po 30 evra – jednu u maju, a drugu u novembru 2021.
- Takođe, u junu 2021. isplaćena je i dodatna pomoć od 60 evra za sve nezaposlene koji su prijavljeni u Narodnoj službi za zapošljavanje, a kojih je oko pola miliona
- U junu su i vakcinisani dobili po 3.000 dinara, na šta je potrošeno ukupno devet milijardi, navode iz Ministarstva finansija
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, do 5. juna dato ukupno dato 4.770.589 doza vakcina protiv korona virusa – jednu dozu vakcine primilo je 2.599.345 ljudi, a revakcinisano je 2.171.244.
Iz Fiskalnog saveta su ranije naveli da je Srbija finansijska sredstva za pomoć morala da obezbedi zaduživanjem na međunarodnom tržištu.
To će, kako navode, morati da otplaćuju svi poreski obveznici u godinama koje dolaze.
Savet je više puta predlagao da pomoć države bude usmerena samo ka preduzećima i stanovništvu koji su najviše pogođeni krizom.
Mali je. međutim, izjavio da je Vlada Srbije „očigledno opet pogodila ovom merom (isplata 60 evra)“ jer se, kaže, ne bi toliko ljudi prijavilo da im ne treba novac.
Krajem maja, počela je i isplata pomoći građanima srpske nacionalnosti na Kosovu, za koju nije bila potrebna prijava.
„Deca do 18 godina i ostali dobijaju 100 evra, a nezaposleni 200 evra“, izjavila je savetnica ministra finansija Ana Jović za televiziju Prva.
Na tu pomoć je utrošeno 1,5 milijardi dinara, podaci su Ministarstva finansija.
- Šta treba da znate o prosečnoj zaradi u Srbiji – u 100 i 500 reči
- Kako u Srbiji do kuće na selu
- Kreativni sektor – industrija vredna dve milijarde evra u Srbiji
Zbog čega država sada daje novac?
Stevan Rajn ima 81 godinu i živi u Zemunu.
Vest da će za koji mesec dobiti 20.000 dinara nije ga mnogo iznenadila.
„Pare su uvek dobrodošle, ali očigledno je da ih daju pred glasanje“, kaže Rajn.
Očekuje se da će predsednički, parlamentarni i beogradski izbori biti održani na proleće 2022. godine.
I ekonomista Ljubodrag Savić vidi izbore kao razlog za novu finansijsku pomoć.
„Sledeća godina je izborna i svaka vlast je to radila, nije ovo ništa ni novo, ni neočekivano“, smatra on.
Kako kaže, pandemija korona virusa potpuno je poremetila ceo svet, pa i finansije.
Zbog toga su mnogi ugroženi i finansijska pomoć je „legitimna“, objašnjava.
Penzioneri su od 2014. do 2018. „podneli najveću muku“, kada su im smanjene penzije, zbog čega su „najranjivija kategorija“ i „ima pravde uraditi nešto za njih“, smatra Savić.
„Naravno, potpuno je legitimno pitanje od kojih para se sada daje novac“, ističe.
Državni zvaničnici negiraju da pomoć ima veze sa politikom i izborima, a nove uplate objašnjavaju dobrim stanjem u državnoj kasi.
„Koji su izbori bili u januaru ove godine kada smo povećali plate, penzije i minimalnu zaradu?
„Kada god nađemo realan prostor u budžetu, mi pomažemo onima kojima je najpotrebnije“, rekao je ministar finansija Mali.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
