Eh, kada se samo setim kakva su pomračenja bila u Miloševićevo vreme. Ljudi u skloništima, ulice puste, prodavnice zatvorene…
Državni mediji šire paniku – preporučuju odlazak u skloništa ili podrume, režimske vračare i proročnici najavljuju smak sveta…
Izašao iz redakcije Radio Kragujevca da prošetam do crkve ne bi li pronašao nekog prolaznika da snimim izjavu za Dnevnik, ali nigde žive duše.
Vraćam se i fotografišem pustu ulicu Branka Radičevića u Kragujevcu kad iz obližnjeg haustora stiže naredba: “Gospodine dođite ‘vamo!” Policajac iz zaklona me pita šta slikam i šta radim u ovo doba na ulici.
Kažem da sam novinar Radio Kragujevca i da su mi fotografije potrebne za posao.
“Imaš li ličnu kartu i novinarsku legitimaciju?”, pita.
Vadim LK i novinarsku i dajem ih.
Gleda i pita: “Vučkoviću, ovde piše Radio Slobodna Evropa?”
Da, radim i za njih.
“Jel poznaješ Novicu i Geseta?”
Kako da ne, pa radimo zajedno.
“A šta Gese pije?”, nastavlja proveru.
Rubinov vinjak, odgovaram.
“U redu je, neću ti ništa pisati”, kaže i vraća mi legitimacije.
“I, pozdravi legende!”