Prošlo je dve godine otkako je Kina saopštila da je otkrila novi korona virus.
Od toga dana, 31. decembra 2019. godine, svet se neverovatnom brzinom izmenio – od načina na koji radimo do zdravstvenih usluga koje su nam dostupne.
Evo pet stvari koje smo saznali od izbijanja pandemije.
- Naredna pandemija bi mogla da bude smrtonosnija – upozorava naučnica
- Obavezna vakcinacija: Tri razloga za i protiv
- Može li nas iRNK vakcina učiniti nadljudima
1. MRNK vakcine funkcionišu i mogu veoma brzo da se naprave
Gotovo momentalno od izbijanja pandemije, istraživači su započeli trku sa vremenom da naprave vakcinu koja bi mogla da zaštiti ljude od Kovida-19.
Neke od tih farmaceutskih kompanija odlučile su da koriste tip tehnologije koji za rezultat još nikad nije imao odobrenu vakcinu za ljudsku upotrebu – mRNK.
Rizik se isplatio.
Ne samo da su Fajzer-Biontek (i kasnije, Moderna) uz pomoć mRNK uspeli da naprave vakcinu protiv Kovida-19 brže nego bilo ko drugi, već su, učinivši to, otvorili vrata čitavom dijapazonu novih metoda lečenja uz pomoć slične tehnologije.
Proces funkcioniše tako što se uzme delić genetskog koda po imenu mRNK i obavije mašću.
To potom mogu da apsorbuju ćelije, koje ga koriste kao skup uputstava za proizvodnju novih materijala.
U vakcinama protiv korona virusa, mRNK daje uputstva našim ćelijama da naprave delić virusa Kovid-19.
Taj fragment nije štetan, ali imuni sistem tela uz njegovu pomoć može da nauči da ga prepoznaje kako bi bio spreman da napadne pravi virus Kovida-19 ako se zarazite.
Ali mRNK ima potencijal da se koristi i na razne druge načine.
Pored potencijalne izrade vakcina protiv bolesti kao što su HIV, grip i zika, mogao bi da se iskoristi i da se imuni sistem tela nauči da napada ćelije kancera; da napravi proteine koji nedostaju u ćelijama ljudi sa cističnom fibrozom; ili da nauči telesne odbrambene sisteme kod ljudi sa multiplom sklerozom da zaustave napade na nervni sistem.
Istraživanje lečenja mRNK metodom sprovodi se već decenijama, ali su vakcine protiv kovida-19 bile prvi put da se pokazalo da ono funkcioniše u praksi.
Taj uspeh bi mogao da posluži kao podsticaj za dalja istraživanja koja bi mogla da promene živote miliona ljudi.
- Sojevi korona virusa: Da li su nam potrebne nove vakcine
- Kako će u budućnosti izgledati vakcina protiv kovida?
- Kako izgleda život sa dugotrajnim kovidom u Srbiji
2. Kovid-19 se mnogo lakše širi putem vazduha nego što smo isprva mislili
Oko četiri meseca pošto je saopšteno da je izbila pandemija korona virusa, Svetska zdravstvena organizacija je tvitovala: „ČINjENICA: #KOVID19 se NE prenosi vazduhom.“
Istovremeno, stručnjaci iz SZO-a nisu savetovali da se nose maske.
„Ne postoji konkretan dokaz koji bi sugerisao da od masovnog nošenja maski među stanovništvom ima neke konkretne koristi“, izjavio je izvršni direktor SZO-ovog programa za vanredne zdravstvene situacije doktor Majkl Rajan.
„Ne preporučujemo nošenje maski ukoliko sami niste bolesni“, dodala je Marija Van Kerkove, glavna epidemiološkinja SZO-a za Kovid-19.
Ali ono što se saznalo posle izbijanja pandemije počelo je da menja te stavove.
SZO sada kaže da „nošenje maski treba da postane normalan deo života“.
To je zato što se pojavljuje sve više dokaza da se Kovid-19 ne prenosi samo krupnim kapljicama pljuvačke ili sluzi koje ostaju u vazduhu jedan kratak vremenski period pošto se neko zakašlje ili kine ili dodirivanjem kontaminirane površine.
SZO sada kaže da bi virus „mogao da se širi putem aerosola“ – mnogo sitnijih čestica koje mogu da se zadrže u vazduhu mnogo duže.
Druga medicinska tela odlaze s ovim tvrdnjama još dalje.
Udisanje virusa
U uredničkoj reči, Britanski medicinski časopis je napisao: „U situacijama velike blizine drugima, ljudi imaju mnogo veće šanse da budu izloženi virusu tako što će ga udahnuti nego što će on lebdeći kroz vazduh u krupnim kapljicama padati na njihove oči, nozdrve ili usne.“
„Prenošenje SARS-CoV-2 posle dodirivanja površina sada se smatra relativno minimalnim.“
Istraživanje je otkrilo primere u kojima su ljudi sa kovidom zaražavali druge ljude koji su bili dalje od dva metra od njih ili su se zarazili virusom u vazdušnom prostoru u kom je zaražena osoba boravila minutima ili satima pre.
„U martu 2020. godine, ljudi su me zvali da me pitaju koliko dugo moraju da drže konzervu pasulja potopljenu u varikini pre nego što smeju da je unesu u kuću.
„Svi su bili izuzetno oprezni i izuzetno paranoični“, izjavila je Pola Kenon, počasna profesorka molekularne biologije i imunologije u Školi medicine Kek na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji.
„U međuvremenu smo saznali da je virus u vazduhu u loše provetrenim zatvorenim prostorima – koje ispuštaju ljudi bez maski dok govore, pevaju ili naprosto dišu – najverovatniji uzrok većine slučajeva zaražavanja i razlog zašto su zatvoreni barovi i restorani toliko rizični.“
Pranje ruku i čišćenje površina i dalje su veoma korisne navike od kojih ne treba odustajati, ali je danas mnogo veći naglasak na nošenju maski i provetravanju.
Pogledajte video: Kako nastaju sojevi korona virusa
3. Mnogi od nas sada mogu da rade od kuće i to se neće menjati
Milioni ljudi iz svih krajeva sveta poslati su kući iz kancelarija i sa drugih radnih mesta tokom pandemije i naloženo im je da rade od kuće.
To je nešto što ne bi bilo tehnički moguće pre samo nekoliko godina, ali je kovid pokazao da su stvari kao što su video pozivi jednostavni za mnoge ljude.
Izgleda da bi to moglo da promeni način na koji milioni nas obavljaju svoje poslove.
Gigantska društvena mreža Tviter završila je u svetskim vestima u maju 2020. godine kad je saopštila: „Zaposleni u Tviteru sada mogu da rade od kuće zauvek… poslednjih nekoliko meseci pokazalo je da je to moguće.“
Međutim, Tviter jeste dodao da zaposleni moraju da budu u „ulozi ili situaciji koja im dozvoljava rad od kuće“.
Fejsbuk je početkom ove godine objavio slično saopštenje, ali nisu samo tehnološki giganti oni koji se spremaju na tu promenu.
Anketa koju je na 1.200 kompanija sprovela Enterprajz tehnolodži riserč pokazala je da se očekuje da se procenat radnika u svim delovima sveta koji trajno rade od kuće 2021. godine udvostruči.
To je takođe nešto što mnogi radnici priželjkuju.
U globalnom istraživanju sprovedenom na više od 200.000 ljudi u 190 zemalja, Boston konsalting je utvrdio da 89 odsto ljudi očekuje da sme da radi od kuće bar jedan deo vremena.
To je skok sa 31 odsto od pre pandemije.
A ovo obuhvata i ljude koji rade manuelno i u proizvodnju, i nadaju se da će moći da izvršavaju bar deo svojih dužnosti od kuće.
Ali za mnoge ljude, često sa lošije plaćenim ili manje sigurnim poslovima, prilike za fleksibilno radno vreme mogle bi da budu ograničenije.
I to bi moglo dodatno da produbi neravnopravnost u društvu.
Pogledajte video: Izgaranje tokom rada od kuće
4. Pandemija je najteže pogodila najugroženije u društvu
Svet je neravnopravno mesto, a da sve bude gore, pandemija Kovida-19 pokazala je da kriza to može samo još dodatno da pogorša.
U Velikoj Britaniji, studija istraživača Biobanke Velike Britanije pokazala je da se u najsiromašnijem delu zemlje kovidom zarazilo 11,4 odsto ljudi, dok je u najmanje siromašnim delovima ta stopa bila niža (7,8 odsto).
Tim je otkrio i da su ljudi manjinskih nacionalnosti disproporcionalno pogođeni, što važi i za SAD.
U Njujorku su podaci iz 2020. godine pokazali da osobe hispano porekla i crnci čine 34 odsto i 28 odsto smrtnih slučajeva od kovida, ali samo 29 i 22 odsto stanovništva.
Istraživanje sprovedeno u Kaliforniji pokazalo je da su ne-hispano crni pacijenti bili 2,7 puta skloniji da završe na bolničkom lečenju, za razliku od ne-hispano belih pacijenata.
U mnogim zemljama precizni podaci o posledicama kovida ne postoje, ali globalno je jedan od najvećih dispariteta u stopi vakcinisanosti.
U zemljama sa višim i srednjim primanjima, do kraja je vakcinisano oko 70 odsto ljudi, prema Našem svetu u podacima.
To padne na svega četiri odsto u zemljama sa niskim primanjima.
Čak i u zemljama sa nižim srednjim primanjima, stopa je i dalje samo 32 odsto.
I dok zdravstvene vlasti daju buster doze za efikasnu zaštitu kako se omikron soj sve više širi po svetu, smrtonosne posledice spore vakcinacije u manje razvijenim zemljama mogle da bi da postanu još smrtonosnije.
- Kako smo preživeli kovid: „Uzmeš jedan dah misleći na suprugu, drugi na dete“
- Skafanderi, duple barijere i aktivan virus: Ko su hirurzi koji operišu kovid pacijente u Srbiji
- Beli mantili u Srbiji iza kojih je ostala crnina
5. Manje smo sigurni kako će se, ili da li će, kriza sa kovidom-19 završiti
Kolektivni imunitet je postao zvučni izraz početkom pandemije – ideja da će, ako dovoljno ljudi stekne otpornost na kovid, putem zaražavanja ili vakcinacije, virus postati manja pretnja.
To je izgleda sve teže postići.
Ispostavlja se da se vremenom reakcija našeg imunog sistema smanjuje, zbog čega zemlje koje su u mogućnosti organizuju buster programe vakcinacije.
Prema Šabiru A. Madiju, dekanu fakulteta za zdravstvene nauke i profesoru vakcinacije na Univerzitetu u Vitvotersrendu, u Južnoj Africi, imuna reakcija posle infekcije ili vakcinacije traje otprilike od šest do devet meseci.
Iako su vakcine efikasne u zaštiti od teške bolesti, čak i najbolje među njima čini se da vas ne sprečavaju od zaražavanja kovidom (iako zaraženi ne moraju da iskažu nikakve simptome) i daljeg prenošenja virusa.
„Sa vakcinama koje imamo, čak i ako smanjuju prenošenje, koncept kolektivnog imuniteta nema smisla“, kaže za BBC Mundo doktor Salvador Peiro, iz istraživačkog instituta FISABIO u Valensiji, u Španiji.
A virus je i ubrzano mutirao u nove varijante, od kojih su neke definitivno zaraznije i vakcinama bi moglo biti teže da se izbore sa njima.
Varijante su istakle i da ćemo verovatno morati da „živimo sa“ virusom dok se on razvija, redovno ažurirajući vakcine da se prilagođavaju novim varijantama.
Prema ovom scenariju, dobro vakcinisane zemlje nastaviće da žive sa nečim nalik normalnosti, znajući da, iako će se neki ljudi zaraziti od kovida, zdravstveni sistemi neće biti preopterećeni.
Pojava omikron soja je to promenila i sada makar jedan broj zemalja dobro zaštićenih vakcinama pozivaju građane da uzmu buster dozu i ponovo uvode mere fizičkog distanciranja.
A mali broj teritorija sa niskom stopom zaraženih od kovida, kao što su Novi Zeland i Hong Kong, suočavaju se sa dilemom.
Bez znakova da će kovid biti iskorenjen u svetu, oni će ili morati da nastave sa strogim karantinom i ograničenjima za putovanja, ili da se konačno otvore i dozvole da više kovida uđe u populaciju.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Direktor Fajzera o lažnim vestima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
