Novinar Dejan Đusić, sa svojim produkcijskim timom, uradio je polusatni dokumentarno-istorijski film „O knjazu i gradu – Kragujevac prestonica Srbije 1818-1841”. Projekat koji govori o dva veka urbanog razvoja našeg grada premijerno je prikazan sinoć u Konaku kneza Mihaila
Ruku na srce, u godini koja za nama, nismo se baš proslavili povodom obeležavanja jubileja dva veka od proglašenja Kragujevca za prvu prestonicu moderne Srbije. Da ne bude baš sve ovim povodom onako – diletantski postarao se naš kolega Dejan Đusić, dugogodišnji novinar RTK koji je sa svojim produkcijskim timom (snimatelj Darko Čojić i montažer ivica Ćuković) na samom izmaku „jubilarne godine” snimio dokumentarno-istorijski film „O knjazu i gradu – Kragujevac prestonica Srbije 1818-1841”.
Film je kao finalni proizvod produkt firme „IRIS KAM 2018” a realizovan je sredstvima iz budžeta Grada Kragujevca po konkursu za finasiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi u protekloj godini.
Polazna autorova teza je da je proglašenje Kragujevca za srpsku prestonicu 1818. godine bilo je nesumnjivo od prelomnog značaja za razvoj grada.
- Neveliko naselje, van glavnih puteva, od momenta kada je knez Miloš Obrenović odlučio a skupština narodnih prvaka potvrdila da u njemu bude sedište samoupravne vlasti, odnosno države u nastajanju, Kragujevac počinje da doživljava svoj, nije preterano, reći dramatičan preobražaj, ne libi se da istakne Đusić.
Sredotočije Srbije dobija jevropske obrise
Njegov polusatni film započinje sa kadrovima „današnjice”, odnosno užurbanog života modernog grada, ne bi li se pominjana „dramatičnost” što bolje i eksplicitnije iskazala u odnosu na ondašnju prestonicu čiji je „život” za evropske prilike bio više nego skroman, ali za nas i samu Srbiju izuzetno značajan.
Razvoj grada od trenutka proglašenja za prestonicu Srbije tekao je brže ili sporije, ali se, kao što Đusić naglašava u filmu „od njega više nikada nije odustajalo”.
- Ideja da se napravi jedna ovakva filmska priča o prestoničkom periodu datira još odavno. Pošto je 2018. godine obeležavano 200 godine od proglašenja Kragujevca za prestonicu to je bila idealna prilika da se ovakva stvar uradi kroz projektno finasiranje iz budžeta grada Kragujevca. Kada sam osmišljavao celu ovu želja mi je bila da apostrofiram tri bitne činjenice. Prvo, da je Kragujevac od vremena kada je proglašem za prestonicu prestao da bude kasaba, kako se to u filmu kaže „veće selo” i da polako postaje grad. Znači urbanizacija Kragujevca počinje od tog perioda kada Miloš svoju prestonicu smešta u Kragujevac, kaže autor filma Dejan Đusić.
Kao drugo, želeo je da ovim filmom podseti na izgradnju nacionalnih i državnih institucija kroz jednu neopterećujuću priču.
- I treće, film govori o sukobima između kneza Miloša, kao apsolutnog gospodara koji je težio potpunoj kontroli nad Srbijom tog vremena i njegovih najbližih saradnika, kao i činovnika koji dolaze u kneževu službu pre svega sa prostora Hazburške monarhije, ističe Đusić, dodajući da se u „O knjazu i gradu” još „govori” i o odnosima koji su vladali na tadašnjem Miloševom dvoru, koji je u odnosu na evropske nešto sasvim drugačije, ali ipak, autentično kada je reč o Srbiji tog vremena.
Kroz, na prvi pogled nepretencioznu ali znalačku upakovanu priču sam Đusić nas kao narator vodi od trenutaka kada je knez Miloš odlučio da svoje stolovanje „prebaci” iz Crnuće u Kragujevac (a, predstavnici naroda su to samo kasnije aminovali), iz strateških i bezbedonosnih razloga. To „sredotočije” Srbije ubrzo počinje da dobija obrise evropske varoši. Naravno, ne preko noći – već korak po korak. Jako je tradicionalno, ruralno ali i otomansko nasleđe. Sam grad, njegovi žitelji ali i vladar knjaz Miloš su neprestano rastrzani između „pustog turskog” i „napredne Jevrope”. I sve te „korake” prolazimo sa Đusićem (i njegovim filmom) kao vodičem tokom polučasovnog „Knjaza i grada”.
Od državne kancelarije do goveđe supe
Potencirajući, što je i logično na najvažnijim „tačkama” razvoja Kragujevca ali i Srbije, kao što je borba za nezavisnost zemlje, njeno osovljavanje na noge, uspostavljanje prvih državnih institucija (Savet, popečiteljstva, vojska…) i obrazovnih i kulturnih ustanova, autor ne „preskače” ni zanimljive, naoko sitne detalje „vadeći” iz zaborava naše nekadašnje sugrađane poput kovača Osmana, najboljeg majstora tadašnje Srbije, podatak da u tadašnjoj prestonici nije bilo stakla na prozorima već da su bili „zastakljeni” hartijom pendžerlijom, preko gastronomsko-istorijske činjenice od kada kod nas počinje da se „služi” goveđa supa, pa do prvih balova organizovanih u Srbiji baš u našem gradu gde kola zamenjuje evropsko muziciranje ali još uvek bez balskih toaleta.
Ta neprestana borba starog koje vuče na Orijent i nazad i novog koje gura ka Evropi, kao i sam odnos kneza Miloša prema svom, pa čak i najbližem okruženju je nit koja se uspešno i vešto provlači kroz čitav fil „O knjazu i gradu”.
Stručni saradnici na filmu su bili: etnolog-antropolog Nenad Karamijalković iz ovdašnjeg Zavoda za zaštitu spomenika, istoričari Radomir J. Popović i Aleksandra Vuletić iz Istorijskog instituta u Beogradu, Jevđa a. Jevđević, publicista iz Kragujevca i istoričar Slavko Stepanović iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu.
- Pri odabiru sagovornika, pre svega kada je reč o ljudima koji se bave prošlošću Kragujevca ovde u samom gradu, ja sam želeo, da da u prvom planu istaknem neke mlađe ljude. To su etnolog Nenad Karamijalković i istoričar Slavko Stepanović, jer se oni i inače bave a želeo sam i ljude sa Istorijskog instituta Beograda koji, takođe, znaju dosta o tome. Tu je, naravno, i Jevđa Jevđević, publicista koji nije istoričar po struci ali mnogo zna o ovom temi i bavio se ovim periodom, pojašnjava Đusić svoju „kasting” listu smatrajući da je „to taj broj kvalitetnih sagovornika koji je mogao da bude spakovan u film od pola sata”.
Filmska priča konzistentno prati i dalji razvoj Kragujevca i posle 23 godine koliko se prestonica ovde kod nas zadržala i potom bila prebačena za Beograd. Đusićev film prati i drugu polovinu 19. veka kada se grad razvija promenljivim intentzitetom, poetak 20. veka, međuratni period i, naravno drugu polovinu prošlog veka kada Kragujevac doživljava najdinamičniju modernizaciju i industrijalizaciju.
– Zakoračivši u treći vek urbanog razvoja savremeni Kragujevac kroz prizmu sopstvenog nasleđa i domete brojnih generacija nastoji da potvrdi svoj identitet građen na osećanju samobitnosti ali i širokoj otvorenosti za nove ideje i dostignuća, zaključuje na kraju filma autor.
Tim rečima on završava ali film nastavlja svoj „život” dalje.
Film „O knjazu i gradu – Kragujevac prestonica Srbije 1818-1841” biće uskoro emitovan i na Televiziji Kragujevac.
- Ne sumnjam da će biti emitovan i premijerno i reprizno, duhovit je Đusić, ali i ozbiljno dodaje da je njegova želja, kao i produkcijskog tima projekta koji sačinjavaju snimatelj Darko Čojić i montažer Ivica Ćuković, uz pomoć brojnih saradnika, da ovaj film dođe do svih osnovnih i srednjih škola u našem gradu, kako bi kako bi ga pogledali kragujevački đaci i imali možda malo bolju predstavu o tom prestoničkom periodu Kragujevca i o njegovom značaju za naš grad. Film će „stići” i do svih ustanova kulture, kao i ostalih institucija ovdašnjih i naravno, do gradske uprave kako je i predviđeno projektom kojim je finasiran da mogu da ga prikažu po potrebi ali i poklone gostima koji dolaze u Kragujevac. Ako vala, i treba.
Piše: Zoran MIŠIĆ
REČ RECENZENTA NA PREMIJERI
ilm je premijerno prikazan, u sredu, 12. decembra u Konaku kneza Mihaila kragujevačkog Narodnog muzeja. Na premijeri je govorio istoričar Predrag Ilić iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu, koji je bio recenzent filma.
- Dokumentarni film „O Knjazu i gradu – Kragujevac prestonica Srbije 1818-1841”, autora Dejana Đusića, koji je posvećen jednom važnom i prelomnom periodu istorije našeg naroda i grada Kragujevca, predstavlja sintezu događaja iz savremene Srpske istorije koji su obeležili i utrli put u budućnosti. U godini kada samo Kragujevac obeležava dva veka od proglašenja prve priznate prestonice moderne Srbije, pored drugih programskih sadržaja, dokumetarni film „O Knjazu i gradu” predstavlja krunu svih aktivnosti u okviru obeležavanja ovog jubileja. Film je stručno, koncizno, naučno, precizno i tehnički dobro urađen, što je rezultat velikog novinarskog iskustva autora Dejana Đusića, istakao je Ilić.
Po njemu, period prestonog Kragujevca od 1818-1841. godine, koji je ispričan u tridesetominutnom dokumentarnom filmu, je period kada se prepliće istorija našeg naroda i istorija Kragujevca i te dve stvari nemoguće je odvojiti i nezavisno jednu od druge pričati kroz filmsku formu.
Podsetivši da je reč o mladoj državi, koja se bori za svoje mesto na političkoj mapi Evrope, i varoši koja to određenje u takvoj Srbiji samo nosi na papiru, a stvarno je nešto između grada i sela po kvalitetu života, Ilić je naglasio da je odabir Kragujevca za prestonicu ključni trenutak u istoriji ovog grada, jer se od tada on kvantitativno i kvalitativno neprestano razvijao do današnjih dana.
- Dokumentarni film „O Knjazu i gradu” je slojevit filmski projekat, koji zaslužuje veliku pažnju celokupne naše javnosti. Film treba prikazati na našim televizijama sa nacionalnim frekvencijama, a potruditi se da svoj televizijsko-filmski život nastavi i van granica naše zemlje, stručna je preporuka recenzenta projekta.
Novinar Dejan Đusić, sa svojim produkcijskim timom uradio je polusatni dokumentarno-istorijski film „O knjazu i gradu – Kragujevac prestonica Srbije 1818-1841”. Projekat koji govori o dva veka urbanog razvoja našeg grada premijerno je prikazan sinoć u Konaku kneza Mihaila