Dva paralelna pravca

• Ne postoji mogućnost da Srbija potpiše bilo kakav sporazum sa Kosovom sve dok se ne reši pitanje zaštite kolektivnih prava Srba na Kosovu, izjavio je u intervjuu FoNetu koordinator Radne grupe Nacionalnog konnventa o EU za poglavlje 35, Dragiša Mijačić.

On je u serijalu Kvaka 23 predvideo da će to svakako biti deo francusko-nemačke inicijative ili sada već evropskog predloga o sveobuhvatnom sporazumu dve strane.

Mijačić je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem ocenio da i Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti mogu biti zadovoljni nedavnim dogovorom o tablicama, koji je nazvao taktičkim potezom smirivanja situacije, jer predstoji serija drugih teških odluka.

Osvrćući se na najave Prištine da bi u martu naredne godine mogao da bude promenjen format pregovora sa Beogradom, on je procenio da će EU, na čelu sa Đozepom Boreljom i Miroslavom Lajčakom, nastaviti ovaj proces, ali u dva paralelna pravca.

Kako je objasnio, jedan je rešavanje kriznih situacija i gorućih tehnićkih pitanja, a drugi neka forma konačnog sporazuma, „ono što su, kolokvijalno rečeno, predložili Nemci i Francuzi, a EU stala iza toga“.

Mijačić veruje da je američka diplomatija uključena u ove procese, naročito tokom administracije Džozefa Bajdena i naglašava da je sada ključni problem da li će se o Zajednici srpskih opština razgovarati u okviru Briselskog sporazuma ili pregovora o francusko-nemačkom predlogu. 

Prema njegovom viđenju, „to je pitanje i taktike pregovaračkih strana, naročito Srbije, da li će pristati na pregovore o Zajednici srpskih opština kao delu paketa, ili će zahtevati da se prvo rešava pitanje Zajednice, a onda sva druga pitanja“. 

Upitan da li bi Priština formiranje Zajedinice srpskih opština mogla da uslovi saglasnošću Beograda da Kosovo uđe u UN, Mijačić je odgovorio da je sklon verovanju kako od Srbije ne zavisi ulazak Kosova u UN.

• Da budemo realni, to zavisi, pre svega, od stava Rusije, koja ima mogućnost veta. Čak i ako bi Srbija pristala da Kosovo postane član UN, postavlja se pitanje da li će to Rusija dozvoliti, jer je za Moskvu „to svakako jedna karta u celoj geopolitičkoj situaciji vezanoj za Ukrajinu, objasnio je Mijačić. 

Fotografija: Aleksandar Basta, FoNet