Oglašavanje prodaje gradskog građevinskog zemljišta nadmetanjem sa ciljem, kako je u dokumentaciji navedeno, „izgradnje objekata za 2023. godinu’’, izazvalo je priličnu pažnju javnosti. Reč je, naime, o pet parcela koje su u vlasništvu grada, a prodaja će se vršiti putem javnog nadmetanja koje je zakazano za 20.oktobar, u prostorijama zgrade Uprave grada Kragujevca.
Parcele se nalaze na različitim gradskim lokacijama, a površine su od 1,5 ari do čak tri hektara. Početne cene ovih parcela kreću se u rasponu od 44.400, pa sve do 72 miliona dinara, a odluka o prodaji doneta je na osnovu interesovanja investitora i pisama o namerama koja su stigla na adresu Skupštine grada.
Rok za podnošenje prijava za učestvovanje u nadmetanju ističe 18. oktobra, što zainteresovanim investitorima pruža mogućnost da se bolje upoznaju sa uslovima prodaje i mogućnostima gradnje.
Na aukciji pet lokacija
Prva parcela površine nešto menje od pola hektara, nalazi se na Deninom brdu, a reč je o zemljištu za koje se navodi da je pretežno namenjeno stanovanju. Početna cena iznosi 7.500 dinara po kvadratnom metru, a najniža ukupna cena mogla bi da dostigne vrednost od nešto više od 300 hiljada evra. Objašnjenja radi treba navesti da najnižu cenu određuje lokalna Poreska uprava, ispod koje ne može da se prodaje. Međutim, grad može da ponudi lokacije po višoj ceni, ukoliko utvrdi da je zainetersovano više investitora i da za to postoje uslovi.
Druga parcela je manja od tri ara, nalazi se u u naselju „Nova Kolonija – Pivara’’ i najniža početna cena mogla bi da bude 5.000 dinara po kvadratnom metru, odnosno ukupno nešto manje od 13 hiljada evra. Namena za ovo zemljište je podložna promeni u skladu sa pretežnom namenom zemljišta, što znači da će se na njoj graditi poslovni ili stambeni objekti u zavisnosti od potreba.
Treća parcela koju je grad oglasio za prodaju površine je ar i po i nalazi se u Stanovu, u zoni stanovanja i ne predstavlja građevinsku parcelu. Razlog je što parcela ne može biti proglašena za građevinsko zemljište ukoliko je manja od dva ara, što dovodi do zaključka da bi ovu parcelu mogao da kupi neko od vlasnika susednih parcela, kako bi proširio zemljište, odnosno došao do minimalno potrebna dva ara za gradnju. Početna cena ove parcele iznosi 3.000 dinara po metru kvadratnom, odnosno ukupna minimalna vrednost bi bila nešto veća od 3.800 evra.
Četvrta parcela koja se prodaje, veličine je 31,5 ari, nalazi se kod „Instituta za strna žita” u Radnoj zoni „Feniks’’ i ne predstavlja građevinsko zemljište. Ali, kao što stoji u propratnoj dokumentaci poziva za javno nadmetanje, budući vlasnik, ukoliko bude želeo može da podnese zahtev za promenu namene zemljišta. Početna cena ove parcele iznosi 18.000 dinara po kvadratnom metru, odnosno najniža cena po kojoj bi ova parcela mogla da se proda je 477.000 evra.
Peta i poslednja parcela, ujedno je i najveća. Površine je tri hektara i takođe se nalazi u Radnoj zoni „Feniks” – Institut za strna žita. U propratnoj dokumentaciji stoji da je dominantna namena na parceli poslovanje, shodno i lokaciji u oviru radne zone. Početna cena ove parcele je 24.000 dinara po kvadratu, odnosno ukupno 6,1 milion evra.
Ukoliko sve ponuđene lokacije budu prodate po najnižoj početnoj ceni, grad bi od toga mogao da ostvari prihod od ukupno 6,9 miliona evra.
Pisma o namerama inicirala prodaju
Nije nepoznanica da za lokacije u Radnoj zoni „Feniks” vlada veliko interesovanje investitora, od momenta kada je najavljena i počela gradnja Palate pravde i Državnog Data centra. Tada je naglo krenula prodaja i gradnja na lokaciji oko Pravnog i Ekonomskog fakulteta i šire, gde su godinama bili zasadi Instituta za strna žita. Deo oivičen Sušičkim potokom, Ulicama Slobode i Šukinom postao je centar urbanističko- građevinskih zbivanja, a na gradilištima se radi punom parom.
Međutim, ništa manje nije zanimljivo za invesitore ni zemljište ispod „Elektrošumadije”, gde su još uvek površine Instituta za strna žita i koji je bio predmet izmene u Planu detaljne regulacije „Institut za strna žita – Radna zona Feniks”.
Na najvećem delu ove lokacije planirane su usluge i mreža poslovnih centara, a planirana je i izgradnja saobraćajnice koja će povezivati parcele unutar ove površine.
Zemljište koje će biti predmet javne prodaje, površine od tri hektara, nalazi se ispod „Elektrošumadije”, prema Institutu za strna žita.
- Grad je dobio pismo o namerama dva investitora koji su pokazali interesovanje za gradnju poslovno stambenog objekta na ovoj parceli, ali to nije nikakva garancija da će je kupiti. Tek po okončanju zakazane javne prodaje znaće se ko su novi vlasnici, objašnjava Dejan Ružić, načelnik Gradske uprave za investicije i razvoj.
On naglašava da gotovo nikada početna cena lokacija koje se prodaju nije minimalna, nju određuje Gradska poreska uprava, nego se uvećava u zavisnosti od interesovanja kupaca i atraktivnosti lokacije.
Iako je bilo reči da je jedna kompanija htela da kupi celu zonu i da je potom preuredi i dalje prodaje, Ružić demantuje ovu priču. On kaže da ne postoji mogućnost direktne prodaje lokacija, već isključivo putem javnog nadmetanja i da se ovakve ponude ne uzimaju u obzir ma koliko bile atraktivne.
On navodi primer velike lokacije ispod Data centra za koju su bile zainteresovane dve poznate kompanije, koje su nameravale da prave poslovni prostor i da zaposle radnike, ali su morali da učestvuju na licitaciji i ko je ponudio višu cenu, kupio je parcelu.
- Na taj način se grad štiti od bilo kakvih malverzacija, dogovora i dilova, a veći broj zainteresovanih i učesnika na licitaciji povećava cenu i doprinosi većem prilivu novca u budžet, kaže Dejan Ružić.
On potvrđuje da se trenutno radi izmena PDR-a između „Elektrošumadije” i Instituta za strna žita za površinu od oko 18 hektara. Postoji interesovanje i za ove parcele, ali dok se ne završe izmene planskog dokumenta ne može se zakazivati prodaja.
Ružić kaže da je grad ustupio bez nadoknade zemljište za dalji razvoj Data centra i izgradnju inovacionog distrikta, pošto je reč o projektu od nacionalnog značaja. Na parceli od oko tri hektara gradiće se poslovni prostor za zakupce koji se sada nalaze u Data centru, a predviđeno je da se tu osnuje i tehnološki park za informacione tehnologije. Obaveza države je da izvrši eksproprijaciju stambenih objekata u toj zoni i pripremi teren za dalju gradnju.
Trenutno, grad nema ni jednu formiranu industrijsku zonu osim „Feniksa”, gde su okolnosti inicirale sasvim drugačiji koncept od onog koji je prvobitno planiran.
Kao najnovija varijanta za formiranje industrijske zone uzeta je u obzir Radna zona Cvetojevac za koju će krenuti izrada planske dokumentacije kada krene izgradnja Severne obilaznice. Inače, u ovoj zoni postoji vrlo povoljna infrastrukturna situaciju i dobri zemljišni resursi za njen razvoj, tako da se očekuje da se tu prebace buduće industrijske aktivnosti.
Za sada jedino u zoni „Feniks” ima raspoloživih deset hektara za industrijske aktivnosti, dok je ostalo namenjeno za komercijalne objekte, kao što je, recimo, tržni centar, ukoliko se za to pokaže potreba i pojavi se investitor.