Malo ko zna da Kragujevac ima mladog takmičara koji se nalazi na međunarodnoj WCA listi u rešavanju Rubikove kocke i koji pretenduje da jednog dana postane svetsko ime. Reč je o dvanaestogodišenjem dečaku Dušanu Milovanoviću, učeniku šestog razreda Osnovne škole „Stanislav Sremčević”, koji ima svoj IT profil na sajtu pomenute svetske asocijacije. Takmiči se rame uz rame sa seniorima, jer u ovom takmičenju ne postoje kategorije, ali postoje različite varijante kocki koje se slažu.
Prošle godine bilo je svega 30 takmičara iz celog sveta zbog korone, a ove pedest, zbog ograničenja broja i Kragujevčani su oba puta izostali, ne računajući Dušana. Kao jedan od razloga može biti i činjenica da je teško „upasti” na ovo takmičenje.
Zanimljivo je da se ove godine prijavilo nešto više dece njegovog uzrasta, dok je prošle osim njega bio i jedan dečak iz Makednije.
Igra kombinatorike
Dušan je inače samouk, bez mentora, niko ga ne sprema ni za takmičenja visokog ranga. Sve što je naučio do sada – naučio je preko jutjuba, gde je skidao algoritme, beležio na parčetu papira i potom primenjivao u praksi još kao devetogodišnjak. To mu se učinilo zanimljivo, a onda je radio na usavršavanju tehnike koja mu je najprijemčivija. Ima brze prste, a još brže vijuge, što potvrđuju i rezultati u školi. Od kako je pošao u prvi razred niže samo petice i planira da tako ostane do kraja školovanja. Obožava matematiku, koja je vrlo važna za rešavanje magične kocke, ali podjednako voli i ostale predmete. Ima podršku svojih roditelja Tamare i Đorđa Milovanovića, koji su i finansijeri zanimljivog hobija svog jedinca.
A sve je počelo, kaže, od ranog detinjstva sklapanjem „lego” kockica, inače omiljenom igrom kod dečaka, a potom je nehotice dohvatio Rubikovu kocku i više je nije ispuštao iz ruku. Vremenom je prešao samo na različite kombinatorike kocke tipa dva puta dva, četiri puta četiri, prizma… da bi došao do nivoa da kocku rešava zatvorenih očiju, mada priznaje da je to krupan zalogaj za njega da bi se u toj kategoriji takmičio.
- Ja sam oduvek voleo kocke, ne samo Rubikove, nego i „lego” i jednog dana mi je palo na pamet da je slažem. Bila je to stara kocka. Nisam imao ni od koga da vidim kako se to radi, pa sam na „jutjubu” gledao tutorijale i tako sam naučio. A poslednje dve godine se i takmičim, jer me je 2020. sprečila korona. Iako sam se prijavio, takmičenje nije održano, kaže glavni junak ove priče.
Već je stekao i neka takmičarska iskustva. Prvi put, kaže, em što ga je „pojela” trema, em je imao peh da mu se za raspala kocka koju inače najbolje slaže pre odbrojavanja vremena i morao je da pređe na drugu – lošiju, koja ga je prilično usporila. Ali, oba puta za malo mu je izmakao ulazak u finale. Isključivo koristi svoje kocke za takmičenja. Profesionalne kocke su prilično skupe, a u njegovom slučaju kupuju ih roditelji.
Napominje da je konkurencija bila velika. Takmičili su se odrasli koji drže svetske rekorde i bilo je teško ući u „klinč” s tako velikim imenima. Oni imaju mnogo mečeva iza sebe, veliko iskustvo, pa ipak Dušana su delile stotinke da bi postao finalista. Po tome gledajući nije lojalna konkurencija, ali tako to funkcioniše. Dušan se oseća važnim što je uopšte imao priliku da se takmiči s njima. To mu je i motiv da bude sve bolji i brži. Najbolji plasman mu je bio 11. mesto za skuare kada mu se kocka, nažalost, polomila. Kocku dva puta dva rešava za dve sekunde, tri puta tri za manje od 19 sekundi, piramidu za petnaestak…
Našem malom sagovorniku najviše leži takozvana Fridrikova metoda za sklapanje Rubikove kocke. Po njemu, to je najbolja metoda i ne planira da je slaže po nekom drugom šablonu. Ne postoji konkretno vežba za razgibavanje prstiju, samo trening slaganja kocke, a vremenom se stiče rutina. Najbitnija je koncentracija, koja je u njegovom slučaju na zavidnom nivou, što se ogleda i u tome što brzo savladava školsko gradivo – pamti brzo, čak i ono što ga baš mnogo ne interesuje. Bitno je i kako je kocka razmeštena, on mora da nađe način u moru kombinacija kako će da je složi.
Na takmičenjima postoje čitav tim ljudi koji vode računa o propozicijama – jedni mešaju kocku, drugi ih donose, treći mere vreme.
Atrakcija za Arape
Dušan je pokušao da svoju veštinu, odnosno hobi, prenese svojim drugarima, kako bi mogli zajedno da treniraju i utrkuju se, ali to nije išlo glatko.
- Ja sam jedini od mojih drugara koji kocku slaže, pokušao sam da im prenesem znanje, ali ne razumeju baš. Ponekada pokušaju ponovo, dive se tome, iako ne shvataju suštinu, objašnjava Dušan.
On smatra da njegovo umeće nema direktne veze s tim što je dobar matematičar, nego s intelektom. Već tri godine svakodnevno vežba, a koliko vremenski, zavisi od drugih obaveza koje ima. Najviše vikendom, mada i preko nedelje, jer ga to i opušta. Tada bira onu koja se najduže slaže. I kaže delotvorno je. Kocku nosi i kada ide na godišnje odmore sa mamom i tatom. Igra se i ujedno vežba na plaži.
- Prošle godine nosio sam je i u Egipt. Prilazili su mi ljudi i raspitivali se kako ja to radim. Arapi su bili oduševljeni, kaže Dušan, a tata dodaje da je bio prava atrakcija.
Mamu i tatu je takođe pokušao da nauči da savladaju Rubikovu kocku, ali nije išlo, zato što nisu pokazali interesovanje – zato od toga nema ništa, kaže uz osmeh ovaj prepametni dečak. Po rečima roditelja, Dušan je veoma uporan za stvari koje ga zanimaju. Ide do cilja, a oni su tu samo da ga podrže.
- Sam nađe oblast interesovanja i način da u tome istraje, tako je bilo i sa „lego” kockicama, tako i sa Rubikovom kockom. Mi samo možemo da gledamo kako on to vrti, kaže Dušanova mama Tamara dodajući da je on vrlo spretan i u sportu, društven, ima puno drugara, voli prirodu. Često ide sa tatom Đorđem i u berbu pečuraka.
Dušan dodaje da planira da jednog dana bude još uspešniji, ne samo u slaganju Rubikove kocke, nego uopšte u životu. Želi da završi matematičku gimnaziju, neki fakultet, da bude najbolji golman. Trenira fudbal od šeste godine u FK „Arsenal -Vašarište”, i oduvek je na mestu čuvara mreže.
Inače, ove godine ga očekuje još jedno takmičenje, koje bi trebalo da bude održano u Novom Sadu. Do sada je bilo samo u beogradskoj Matematičkoj gimnaziji, Bačkom Petrovcu i Novom Sadu. Ukoliko se epidemiološka situacija sredi planira da ide i van granica Srbije. Za početak to bi bilo na prostoru eks Jugoslavije i u regionu.
O MAĐARSKOJ KOCKI
Složiti šest stranica u istoj boji
Rubikova kocka ili drugačije, magična kocka ili mađarska kocka, ustvari je mehanička igračka, koju je još 1974. godine izumeo mađarski pronalazač i profesor arhitekture Erne Rubik. Postoji više vrsta kocki i takmičarskih disciplina.
Kocka je sastavljena od 26 manjih plastičnih kockica koje se vrte oko središnjeg jezgra, odnosno od 56 malih kvadrata Svaka od šest stranica koje čine kocku u rešenoj varijanti je različite boje.
Svetski rekord u brzini slaganja Rubikove kocke dugo je držao australijanac Feliks Zemdeks (17), koji je na Otvorenom zimskom prvenstvu u Melburnu 2011. godine kocku složio za – 5,66 sekundi. Međutim, njegov rekord oborio je Kinez Yucheng Du koji je sklopio kocku čak za 3,47 sekundi. Zanimljivo je napomenuti da je taj zadatak postavljen robotu da reši i njemu je trebalo 0,637 sekundi.
Posebna disciplina i prava poslastica za navijače „rubikovaca” je slaganje kocke sa povezom preko očiju. Takmičari imaju svoj metod da bez gledanja slože kocku, a neki to čine tako što redosled boja vezuje za slova, a od slova prave rečenicu, koju u sebi izgovaraju. Svetski rekord za ovu disciplinu je 27 sekundi i 65 stotinki i za nju je potrebno oko 100 poteza. Uvežbani igrači uz pomoć algoritma za rešavanje, mogu izuzetno brzo da je sklope. Verovali ili ne, postoji više od četrdeset tri triliona kombinacija na koji se može složiti kocka. Verzirani to mogu učiniti sa trideset poteza.
Inače, Rubikova kocka je bila jedna od najprodavanijih igračaka u svetu. Do 2005. godine prodata je u 300 miliona primeraka. Rubik je za svoju kocku 1975. dobio mađarski patent, ali nikada nije zatražio međunarodno patentiranje.
Prve kocke inače pojavile su se u Budimpešti 1977. godine, a tri godine kasnije predstavljene su na sajmovima igračaka u Londonu, Njujorku, Parizu…
Pronalazac Rubikin je takođe napravio i Rubikovu zmiju koja je bazirana na sličnom principu.