U Gradskom odboru Demokratske stranke podećaju da je država oglasila prodaju više vojnih objekata, među kojima i Strelište u Ilinoj vodi, na obodu Kragujevca. U Demokratskoj stranci tvrde da se vojna imovina već godinama prodaje „pogrešno i na štetu Kragujevčana“.
- Kragujevac je uvek imao snažan vojni garnizon, vojnu industriju koja je bila i deo razvojne komponente celog grada, a često je bio i vojno središte čitave države. Iz našeg grada regent Aleksandar Karađorđević i Vojvoda Radomir Putnik komandovali su srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu, a iz naših kasarni 1300 kaplara upućeno je na front i u Kolubarsku bitku. Vojska i danas mora da bude važan oslonac nezavisne politike države Srbije, i kao takav činilac, ponosni smo na vojnike u našem gradu, kažu u DS Kragujevac, ali i podsećaju da veliki broj vojnih objekata, na atraktivnim lokacijama u gradu, decenijama ne koristi:
- Svojim položajem u samom centru, ističe se kasarna „Radomir Putnik“. Ona ne samo da se ne koristi u najvećem delu, već se i sama nalazi u polurazrušenom stanju, kao posledica rata i bombardovanja. Da li je moguće da u vojsci Srbije, nakon takvog iskustva, i dalje neko misli da je logično i prirodno da kasarna ostane u gusto naseljenom rejonu, nadomak istorijskog jezgra grada „Miloševog venca“ ? Zar bombardovanje kasarne „Milan Blagojević“ nije takođe pokazalo da vojni objekti treba da budu udaljenu od istorijskih i spomenika kulture. Muzej u Šumaricama i danas oseća posledice bombardovanja, jer je u neposrednoj blizini kasarne.
Kragujevačke demokrate smatraju da bi kasarna „Radomir Putnik“, trebalo da postane mesto od ključne važnosti za razvoj grada:
- Da je ostvarena namera nekadašnjih gradskih rukovodioca da se u prostor kasarne „Radomir Putnik“ izmesti glavna gradska pijaca, verovatno danas ne bi smo gledali urušenu Gradsku tržnicu, a na tom mestu bi možda bio trg u okviru Miloševog venca.
- Na žalost, višegodišnje nerazumevanje Vojnih vlasti i potpuna nezainteresovanost lokalne SNS vrhuške, koja se samo i isključivo oslanja na milostinju republike, bez ikakve samostalne vizije o razvoju grada, dovela je sve građane Kragujevca u položaj nemog posmatrača urušavanja grada.