Osim u Fijat Krajsleru i njegovim dobavljačkim firmama, u Kragujevcu , najverovatnije najznačajnijem industrijskom centru u Srbiji i šire, proizvodnja, usred epidemije COVID 19, nije obustavljena ni u jednoj drugoj fabrici. Naprotiv, punim kapacitetom radi se u SIMENSU, Zastavi oružju, Vaker Nojsenu, Formi ideale, Zastava kovačnici, Fori grupi, Jan fengu, Tehničko remontnom zavodu “Medna”, Mlekari Megle i drugim kompanijama.
Nevolja je što u pogonima ovih fabrika, Zastavi oružju, pre svih, ali i u većini ostalih, pod istim krovom, odnosno u istom radnom prostoru radi i po više stotina radnika u jednoj smeni, što je, upozoravaju upućeni, ali sve glasnije i kragujevački sindikalci, potencijalno najveće žarište širenja zaraze virusom korona. Uprkos toj opasnosti, državne vlasti koje su uvodjenjem vanrednog stanja ograničile rad svih uslužnih delatnosti da bi sprečile širenje zaraze virusom korona, još uvek, na tom planu, ništa ne preduzimaju kad je fabrička proizvodnja u pitanju.
- U pogonima mnogih fabrika u Kragujevcu, kao i širom Srbije, uostalom, ima i po višestruko više radnika od broja ljudi (50 – prim. Z.R.) koji, prema uredbi Vlade Srbije, smeju da se okupljaju u zatvorenom prostoru. Razumem da Vlada, zbog ekonomskih interesa, ne ograničava broj radnika u proizvodnim pogonima domaćih fabrika, ali se, istovremeno, bojim da pebukirane proizvodne hale postaju potencijalno žarište epidemije COVID-a 19. Otuda bi to nečinjenje Vlade moglo da bude i kontraproduktivno, upozorava predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić.
Ističe, pritom, da sve više zabrinjava i činjenica da radnici u privatnim kompanijama u Kragujevcu i Šumadiji, zbog pada poslovnih aktivnosti, uzrokovanog širenjem zaraze virusom korona, počinju da dobijaju otkaze, te da ostaju ne samo bez egzistencije, već i bez prava na zdravstvenu zaštitu, i to u vreme epidemije COVID 19, usled koje je u zemlji uvedeno vanredno stanje.
- Radnici koji u Kragujevcu ovih dana ostaju bez posla, ne mogu da se prijave na evidenciju ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, pošto šalteri NSZ ne rade zbog zaraze virusom korona. S druge strane, nisu stvoreni uslovi da se ljudi koji ostaju bez posla na evidenciju NSZ prijave elektronskim putem. U takvim okolnostima , radnici koji su, zbog epidemije COVID 19, ostali bez posla, a ne mogu da se prijave na evidenciju NSZ, usred te epidemije ostaju i bez zdravstvene zaštite, što je nedopustivo, kaže Ristić.
On smatra da bi država stimulativnim merama trebalo da odvrati privatne poslodavce od otpuštanja radnika u vreme pada poslovnih aktivnosti zbog pandemije COVID 19. Takve mere, prema rečima Ristića, već su preduzete u Hrvatskoj i Srbija bi trebalo da sledi taj primer.