Novac koji lokalne vlasti dodeljuju na ime subvencija javnim preduzećima ne služe za investiciona ulaganja i razvoj, nego za pokriće tekućih troškova i gubitaka, kao i za plate zaposlenih.
To je osnovni nalaz Državne revizorske institucije koja je uradila reviziju poslovanja osam lokalnih samouprava i izvršila proveru planiranja i korišćenja subvencija javnim preduzećima.
DRI je utvrdio da su Grad Beograd, gradovi Kragujevac, Subotica i Pančevo, kao i opštine Smederevska Palanka, Bor i gradske opštine Grocka i Obrenovac u periodu 2015-2017. godine, preduzećima prenele subvencije u iznosu od 41,1 milijardu dinara, od čega je 31 milijarda dinara utrošena za pokriće tekućeg poslovanja. Subvencije su dodeljivane javnim preduzećima u oblasti komunalnih usluga, javnog prevoza, sporta i kulture…
– Ne može se reći da lokalne vlasti troše novac nenamenski, već da li u dovoljnoj meri koriste smernice i pravce razvoja ili ga odobre slobodnije, bez dubljih analiza, a kad preduzeće primi subvenciju troši ga za pokriće tekućih troškova – kaže predsednik DRI Duško Pejović.
On kaže da se najčešće ne gleda za šta se dodeljuje novac javnim preduzećima, pa je utvrđeno da su pomoć dobila i preduzeća koja imaju dobit veću od subvencije.
– To znači da mu subvencija nije bila ni potrebna, a da onaj koji daje novac nije imao jasne kriterijume, jer bi u suprotnom uočio da subvencija nije ni potrebna – kaže Pejović.
Revizori su utvrdili da opštine menjaju tokom godine planirane iznose za subvencije, a rezultat je bio taj da novac nije efikasno upotrebljen, jer je samo 23 odsto sume iskorišćeno za kapitalne investicije i poboljšanje komunalne infrastrukture. Utvrđeno je da je u pomenutim opštinama čak 67 procenata subvencija dato za javni prevoz, a čak četvrtina preduzeća opstala je zahvaljujući subvencijama.
DRI je konstatovao da nije uspostavljen ni odgovarajući sistem kontrole subvencija od faze planiranja do faze izveštavanja, da je izveštavanje više formalno…
DRI je utvrdila i da se postojećim zakonom ne obezbeđuje jedinstven sistem protivgradne zaštite za poljoprivredu, a to ugrožava njegovu efikasnost.
– Prema zakonu koji je usvojen 2015. obaveza protivgradne zaštite preneta je na RHMZ, koji nije dobio dovoljno novca za taj program, pa se traže rezerve, pomoć opština itd, a to je nesigurno. Nije obezbeđen sistem finansiranja programa zaštite. Deo raketa kupuje RHMZ, a deo same opštine. Nejednaka je i distribucija raketa, svaka opština želi da ih ima više, bez obzira na opasnost od leda, pa imamo čuka gde su ostale neutrošene i čuka gde ih je bilo malo. Plus sve stanice nisu ispravne, nema dovoljno strelaca, čija je starost od 30 do 80 godina – kaže Pejović.
Štete od grada svake godine su ogromne, a Pejović kaže da ne postoji evidencija o njihovom iznosu, već se utvrđuje površina stradala od leda.
Izvor: DANAS