Tročlano Veće Višeg suda kojim je predsedavala sudija Vesna Milovanović, u slučaju sindikalnog vođe „Zastava oružja” Dragana Ilića, 15. avgusta potvrdilo je prvostepenu presudu donetu 21. marta ove godine, koju je izrekao sudija Zoran Arsenijević. Prema svom slobodnom sudijskom uverenju i izvedenim dokazima sud je našao da nije bilo napada na pukovnika Ivicu Marjanovića, predsednika Nadzornog odbora fabrike, koji je protiv sindikalca podneo privatnu tužbu. I to je samo viša sudska instanca potvrdila.
U obrazloženju Višeg suda stoji da je tužilac krajem jula zatražio da se ta presuda ukine i vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje zbog netačno utvrđenog činjeničnog stanja. Viši sud je utvrdio da je žalba tužilaštva neosnovana pošto nema dokaza da je okrivljeni Ilić izvršio krivično delo. Kaže se dalje da je neosporno utvrđeno da je bilo verbalne rasprave između njih dvojice, (Ilića i Marjanovića), ali ne i napada, te da okrivljeni nije krenuo rukom na predsednika Nadzornog odbora fabrike u nameri da ga udari (18. maja 2018. godine) za vreme sindikalnog okupljanja.
Kaže se da je Ilić do kraja ostao dosledan iskazu koji nije demantovan izvedenim dokazima i izjavam brojnih svedoka. Jedino se Amir Osmanagić, tadašnji član Nadzornog odbora fabrike, stavio na Marjanovićevu stranu i na njegovoj izjavi je tužilac zasnovao tezu o Ilićevoj krivici.
Osmanagić je izjavio da je Ilić ka Marjanoviću krenuo raširenim rukama, a on idući unazad, sam se povredio o masivni štok vrata. To je u suprotnosti sa Marjanovićevom izjavom koji je tvrdio da je Ilić ka njemu krenuo stisnutom pesnicom, što rađa sumnju u verodostojnost izjave.
Presudu je potkrepilo veštačenje i dopuna nalaza dr Miloša Todorovića, sudskog veštaka koji kaže: „mehanizam povređivanja direktnim udarom slabinskog dela kičme u štok vrata unazadnim koračanjem nije moguć”, što obesnažuje iskaz oštećenog Marjanovića.
Iako je tužilaštvo insistiralo u žalbi na medicinskoj dokumentaciji sa VMA, sud je konstatovao da ona nije bitna, s obzirom da nije dokazano da je okrivljeni svojim radnjama pretio napadom na službeno lice.
Na kraju sud je Ivicu Marjanovića uputio da svoje pravo potraži pokretanjem parničnog postupka, a troškovi ovog postupka pali su na teret budžetskih sredstava, a ne onog ko je izgubio proces. Inače, pukovnik Marjanović je ostao i dalje na istoj funkciji u fabrici i hteli-ne hteli njih dvojica moraće da sarađuju, s obzirom na Ilićevu dvojnu ulogu u fabrici, i kao predsednika sindikata i kao zastupnika manjinskog društvenog kapitala.
Javno izvinjenje
Da bi se došlo do epiloga bilo je potrebno pet godina sudovanja, u kome je bilo menjanja izjava svedoka, pokušaja diskreditovanja sudskog veštaka medicinske struke iz Kragujevca dr Miloša Todorovića, manipulacija sa medicinskom dokumentacijom, pa čak je „palo” i javno izvinjenje tadašnjeg direktora fabrike Milojka Brzakovića na glavnom pretresu.
Brzaković je, naime, priznao da je potpisao papir čiju sadržinu nije ni čitao, a koji je poslužio kao sredstvo da se Ilić izvede pred lice pravde i po mogućstvu osudi. Rekao je:
- Ja nikada ne bih potpisao ovakav dokument i ja se gospodinu Iliću izvinjavam što sam ga potpisao, a da nisam gledao, iako smo imali nesuglasica. Ja ovu grešku priznajem.
Dovoljno je bilo samo dvadesetak puta sedeti na optuženičkoj klupi i odgovarati na laži druge strane o događaju koji je, tvrdi Ilić, bio fingiran. Trebalo je nositi se sa kvalifikacijom napada na visokog vojnog činovnika, koji ima zaleđinu vojnog vrha.
Doista, bio je to „klinč” dve vrlo važne figure, ne samo za Vojnu fabriku, nego i u širem kontekstu – vođe jednog vrlo važnog sindikata u zemlji, najmasovnijeg sa preko 2.500 članova, a sa druge, visoko rangiranog zastupnika državnog kapitala u fabrici i vojnom vrhu. U startu je vladalo mišljenje da je to bio pokušaj diskreditovanja sindikalnog vođe, po mogućstvu skinuti ga sa čelne pozicije i oslabiti uticaj sindikata koji predvodi.
Bilo je trideset ročišta od kojih devet neodržanih, promenilo se troje sudija na slučaju, i dva veća. Sve je bilo na „ivici žileta”. Konačno je Ilić dobio zadovoljenje pravde, cena koju će platiti zbog stresova tek dolazi na naplatu. On povodom ove „pobede” kaže:
- Došlo je olakšanje. Veće Višeg suda je potvrdilo prvostepenu odluku kojom sam ja kao predsednik sindikata oslobođen za napad za službeno lice po osnovu postupka koje je tužilaštvo vodilo, i po osnovu krivične prijave koja je pokrenuta od strane Ivice Marjanovića, predsednika Nadzornog odbora. To je bio jedan maratonski proces koji je već ušao u petu godinu. Oslobađajuća presuda je jedno priznanje pravde za sindikat, za radnički pokret fabrike, za mene kao predsednika tog sindikata, s obzirom da je presuda trebalo da diskredituje mene i sindikat, da smo nasilnički, da napadamo državne, vladine činovnike i da je zbog toga trebalo da budemo osuđeni i žigosani, kaže Dragan Ilić.
Sada, je napominje, praktično stavljana tačka na nastojanja da se oni optuže, osude i obezglave kao sindikalna organizacija za nešto zašta nisu krivi.
- Mi smo mišljenja da je napad na nas trebalo da bude usmeren na trošenje naše energije na periferne stvari, a sve u cilju da bi se sklonile i prikrile stvarne posledice zbog kojih smo se mi sve vreme i borili. Fabrika se konstantno urušavala od kada je počelo suđenje do današnjeg dana, zadužena je za dodatnih četrdesetak miliona evra i to je praktično bio pokušaj da se stavi u drugi plan takvo vođenje upravljačke i rukovodne politike, zašta odgovornost snosi država, s obzirom da ona postavlja Nadzorni odbor i direktore, kategoričan je Ilić.
Spinovanje teme
Oni su, kao sindikat, nastojali da ukažu na sve ono što nije bilo dobro u poslovanju, na to imaju i obavezu, a i najviše su zainteresovani da sačuvaju fabriku koja je potrebna i njima i budućim generacijama.
- Mi znamo iz iskustva da su se mnoge vlasti smenjivale kao i ministri, ali se odnos prema fabrici nije mnogo menjao. Da li je tendencija da fabrika doživi sudbinu svih ostalih preduzeća u gradu, s obzirom da su gotovo sva otišla u stečaj, likvidaciju i ugašena. Mi to ne možemo da dokažemo, ali znamo da je bilo tendencija da se ta vrsta industrije ugasi, što bi bio jedan zločin prema državi, gradu Kragujevcu i prema zaposlenima u samoj fabrici, kaže glavni junak ove priče.
Inače, vest da je došao kraj suđenju Iliću je preneo njegov pravni zastupnik Milić Milić, pošto je Viši sud razmatrao prvostepenu presudu i potvrdio je.
- Za mene je presuda Višeg suda značila veliko olakšanje i potvrdu verovanja da nevin čovek ne može biti osuđen, bez obzira što je sve išlo u suprotnom pravcu, kaže Ilić dodajući da se radilo o tendenciozno napisanoj krivačnoj prijavi za vreme trajanja štrajka maja 2018. koji se odvijao u fabrici tih dana i u kome je učestvovalo oko 2.000 radnika. Glavni razlog bio je borba za naša prava, za veće plate, za bolje uslove rada, kaže Ilić, koji dodaje da je suđenje jedan veliki promašaj i za tužilaštvo koje je sve vreme branilo jednu takvu optužnicu, za koju se odmah znalo da je nestabilna i nije je dokazalo za pet godina, kaže Ilić.
Na pitanje šta su dalji koraci osim rasterećenja i satisfakcije Ilić kaže:
- Reakcije sindikalaca su vrlo pozitivne kao i kod svih dobromislećih ljudi koji su bliski sindikatu, i koji imaju sindikalnu ideju i razmišljali su da će to tako na kraju i da se završi. Čestitke i dalje pljušte, gde god se pojavimo i to je jedna dobra stvar, kaže Ilić.
Popravlja se i klima u fabrici, ali još uvek mu se ni jednom nije obratio predsednik Nadzornog odbora, koji je i dalje ostao na toj poziciji, što je po Iliću jedan nonsens s obzirom na sve što se događalo.
- Mi ćemo uputiti jedan dopis Ministarstvu odbrane i predsedniku države i Vladi Republike Srbije i ukazati na tu presudu i na jedno skandalozno ponašanje vladinog činovnika koga su postavili na tako važno mesto. Ukazaćemo da njemu nije mesto u Nadzornom odboru preduzeća i, naravno, iskoristićemo sva pravna sredstva i pokrenuti krivičnu prijavu za lažno prijavljivanje. Iskoristićemo sve ono što je regulisano pravom i zakonom Republike, a daje alate da možemo na kraju da se zaštitimo i sprečimo da se takve stvari događaju ubuduće. Da ne bi sutra stradali zbog bahatosti nekog vladinog predstavnika koji sedi u nekom telu i koga je neko delegirao zbog sasvim drugih interesa, a ne zbog toga, pojašnjava Ilić svoje namere.
On ne krije da se jedan deo članstva odlio zbog uveravanja druge strane da će Ilić biti osuđen i da Samostalni sindikat neće više nikad biti ono što je bio, niti će imati moć koju je imao. Vršen je, kako od strane Nadzornog odbora tako i od rukovodstva fabrike, strahovit pritisak na ljude – ucenjivani su, mobingovani, tražilo se od njih da se iščlane iz njihovog sindikata i učlanjuju u druge.
- Uspeli smo da sačuvamo glavno jezgro, mada je mali broj ljudi podlegao pritisku i prešao u druge sindikate. Nama je najveći odliv članstva bio po osnovu odlaska ljudi u penziju, tako da i dalje taj proces traje. Dovođenjem novih radnika, usmeravani su da se ne učlanjuju u naš sindikat. Ima naravno i ponovnog vraćanja onih koji su pod ucenom otišli. Važno je da smo mi i dalje najmoćnija i najbrojnija organizacija na kojoj se sve zasniva, svi pregvori, zaštita zaposlenih… Od nas polaze sve ideje, sve inicijative bazarine na temeljima i radu ovog sindikata. On je sve vreme bio zaštitnik i čuvar svih radničkih prava, od potpisivanja kolektivnog ugovora, za koji možemo reći da je jedan od boljih, koji ništa ne znači ukoliko ga poslodavac ne poštuje, i ako nema ko da brani ta prava. Za to smo mi tu, zaključuje Dragan Ilić.