Dragan i Ksenija Đorđević svakoga dana u 11.52 stoje sami ispred OŠ Svetozar Marković

Bračni par Dragan i Ksenija Đorđević jedini su nastavnici u Osnovnoj školi „Svetozar Marković“ u Kragujevcu koji štrajkuju i daju podršku studentima. Od početka drugog polugodišta, njih dvoje izlaze ispred škole u 11.52 i odaju poštu nastradalima u Novom Sadu.

Svoje radno vreme provode tako što sede u holu škole. Dragan je nastavnik likovnog, a Ksenija predaje geografiju.

Kažu da od početka podržavaju studente i njihove zahteve, zbog čega su i odlučili da ih podrže. Jedino što nisu znali da će u tome biti sami.

• Jako je teško organizovati se u osnovnoj školi, naravno imamo primer onih škola koje su uspele u tome. Mi smo se kao kolektiv organizovali kroz to neko izjašnjavanje i bilo nas je poprilično, da bi posle one totalne obustave, svi su se povukli, a mi smo ostali sami, kada je trebalo da se odluči da li smo u obustavi ili nismo, priča Ksenija.

Dve nedelje u obustavi

Njih dvoje su u štrajku već dve nedelje. Na posao dolaze, ali nastavu ne drže. Kada sat otkuca 11.52, oni izađu ispred škole i petnaestominutnom tišinom odaju poštu nastradalima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.

• Mi dođemo u školu nekih dva sata ranije i sedimo. Nismo bili u obavezi i niko nije insistirao na tome, ali smo prosto hteli da ispoštujemo kolege koje su u totalnoj obustavi. Oni imaju dežurstva, pa smo i nas dvoje dolazili kao da smo dežurni. Mislili smo da ćemo našim dolaskom da izazovemo neku emociju i da bismo nekog privoleli na isto, ali to se nije dogodilo, objašnjava Ksenija.

Nastavnica Ksenija naglašava da ni ona ni suprug nisu trpeli nikakve pritiske od strane direktorke, što nije slučaj u drugim školama.

• Rekla bih da je sve do kolektiva i do strukture. Čula sam da ima pritisaka. Čula sam da ih je u Gimnaziji bilo, da su iz Uprave zvali kolege koje nisu u stalnom radnom odnosu. Konkretno, kod nas u školi takvih pritisaka nema. Mi jednostavno nismo uspeli da se skupimo i to je to. Danas smo imali podršku. Nama kao nama ne treba podrška, dakle u smislu da ljudi dolaze zbog nas jer im je žao da stojimo sami. Ne. Cilj je da se većim brojem nas pruži podrška studentima, naglašava ona.

Osnovna škola “Svetozar Marković“ u kojoj Dragan i Ksenija rade, drži časove od 30 minuta. Ksenija kaže da ona nema časove svakoga dana, zbog čega razmišlja da se sa daljim aktivnostima preorijentiše tamo gde će biti od koristi, kako ne bi više gubili vreme.

• Svi rade, samo nas dvoje ne radimo. Tako da bih se možda priključila studentima u blokadi raskrsnice, tamo gde sam potrebnija, ističe nastavnica.

Dragan je odmah rekao da se neće vraćati u školu, priča Ksenija. Najpre je otvorio bolovanje, a kada su videli da se njihova škola neće kolektivno obustaviti nastavu, rešio je da stupi u štrajk.

• Sve je ovo jako stresno, zaista. Ipak, kada je u pitanju srednja škola, tu su osim pofesora i đaci odnosno maturanti, koji ih podržavaju. Svakako, nama znači što ne trpimo pritiske od strane direktorke. Pritom sam ja pre samo dva meseca potpisala ugovor za stalno. Pre toga sam radila 10 godina na određeno, objašnjava Ksenija.

„Direktorka upoznata s našim aktivnostima“

Ksenija dalje tvrdi da je direktorka odlično zna kakav je njen i suprugov stav, te da ih nikada ni na koji način nije pritiskala.

• Ona zna da smo mi u pokretu oko Rio Tinta i da nismo ni u jednoj političkoj stranci. Mislim da ona to jako ceni. To je moj utisak.

Oboje planiraju da uskoro obustave štrajk jer žele da fokus prebace na 15. februar, kada će, kako se pretpostavlja, biti veliki protest u Kragujevcu.

• Ne vidim svrhu, zaista. Mi svakako idemo vikendom i uveče izlazimo na proteste. Suprug i ja smo uopšte aktivni po tom pitanju, Išli smo i u Rekovac, kada je bila borba protiv Rio Tinta. Tako da videćemo šta će biti. Svakako pružamo podršku studentima jer će se o njima tek govoriti, videćete, zaključuje Ksenija.

piše: Nova.rs / Sanja Radovanović