Saopštenje sa današnje konferenfije, dr Predraga Delića, kandidata za odbornika liste Ujedinjeni protiv nasilja – Nada za Kragujevac, prenosimo u celosti.
„Knežev arsenal je jedinstveni vojno-industrijski i arhitektonski kompleks u Srbiji i Evropi. Ova svojevrsna ambijentalna celina sastoji se od fabričkih zgrada i radionica, sa kraja 19. i početka 20. veka.
Proglašen je za kulturno dobro od velikog značaja 1979. godine. Knežev arsenal, kao kulturno dobro, ostavljen je na milost i nemilost vremena i ljudi iz gradske vlasti koji nose najveću odgovornost za njegovo očuvanje.
Ogroman istorijski i turistički potencijal ovog prostora nije prepoznat od strane gradske vlasti. Na mestu gde je posejano seme industrijalizacije u Srbiji, gde je zasvetlela prva sijalica u Srbiji, ne postoji stvarna želja i namera da se sačuva od propadanja. Svaki dobar domaćin bi prepoznao značaj i potrebu da ovaj prostor bude jedno od najvažnijih jezgara kulurnog, istorijskog i turističkog aspekta razvoja Kragujevca.
Danas ovaj prostor, na žalost, živi samo za vreme Arsenal festa. Arsenal fest se održava krajem juna u Kragujevcu. Za samo 13 godina svog postojanja, festival se nametnuo kao jedan od najzanimljivijih, najrelevantnijih i najperspektivnijih letnjih festivala na otvorenom u Srbiji, ex-YU u ovom delu Evrope. Arsenal Fest je aktivan čan evropske asocijacije festivala „Yourope“ i 2019. godine bio je u najužem izboru za najbolji evropski mali festival. Zbog svog velikog značaja za kulturni život Kragujevca, festival je 2020. godine proglašen za manifestaciju od javnog značaja. Takođe. 2020. godine festival je nagrađen „Đurđevdanskom nagradom“ za doprinos kulturi u Kragujevcu. Sledeći, 14. Arsenal fest će biti u znaku „svetla i dobre muzike“.
Gradske vlasti su izjavile da su ,,vrlo ponosni što će naš naredni festival proslaviti to „paljenje prvog električnog svetla na Balkanu“ i što upravo na istom mestu odakle je ta svetlost „krenula“ kreće i novi Arsenal“ Ponosni smo i mi građani, ali ujedno i uplašeni zbog još većeg urušavanja objekta koji postaje nebezbedan za ovakve događaje. Naime, svima je poznato da se samo pred svaki Arsenal fest govori o mogućem padu dimnjaka. Najavljivali su njegovo saniranje, pa se to proširivalo i na saniranje celog Arsenala, raspisivani su tenderi, konkursi… Pokušalo se na razne načine i više puta da se ovoj jedinstvenoj urbanističkoj celini industrijskog nasleđa da svrha i namena, ali nijedan nije urodio plodom i danas Kragujevčanima služi kao parking.
Na mnogima su se urušili krovovi. Vide se ostaci požara, nemara i hrpe đubreta koje zajedno sa obrušenim delovima krovnih konstrukcija pokriva podove nekadašnjih fabričkih hala. Sve je ižvrljano grafitima i predstavlja potencijalnu opasnost za nekog ko bi se usudio da razgleda „rodno mesto srpske industrije“ kao i potencijalni izvor zaraze. O jedinstvenom kompleksu industrijske baštine u ovom delu Evrope niko ne vodi računa godinama. Kažu da kako se budemo ophodili prema prošlosti, takva će nam biti budućnost, iz toga se za sve nas zajedno ne piše ništa dobro. Ne mogu da ne pomenem i ostala kultturna dobra ovog grada, Gradsku Tržnicu, čija rekonstrukcija je duboko ušla u petu godinu, rušenje krova na bioskopu Radnički dom koji postoji još od 1903 godine, zgrade koja je pod zaštitom spomenika kulture, izgorela je kuća dr Ilije Kolovića kao svedok arhitekture iz 19. veka, kasarna Vojvoda Radomir Putnik je najstariji vojni objekat te vrste u Srbiji na odličnoj lokaciji i na površini od blizu deset hektara, delimično porušen 1999. godine u vreme Nato agresije na Srbiju.. Od 2014. godine od momenta preuzimanja gradske vlasti od strane SNSa, zamrzla se svaka inicijativa za brigu o kulturnom nasleđu grada. Kragujevcu ne priliči ovakvo i ovoliko devastiranje kulturno istorijskih dobara. Ujedinjeni protiv nasilja- Nada za Kragujevac, imaju rešenje za iznete probleme, imamo stručne ljude svetski priznate arhitekte i urbaniste koji znaju kako da Kneževom arsenalu vratimo sjaj koji mu istorijski pripada, a da Kragujevac dobije jednu lokaciju koja će biti ne samo estestki ukras grada već i značajan izvor finsiranja.“