U organizaciji Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu, dr Miloš Đorđević, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke ”Vinča” održaće predavanje pod nazivom „Fizika čestica: od Higs bozona do terapije zračenjem“, u Svečanoj sali Univerziteta u Kragujevcu, u četvrtak, 22. februara u 14.30 sati.
Dr Miloš Đorđević, naučni savetnik Instituta za nuklearne nauke ”Vinča”, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, koji je u sklopu Univerziteta u Beogradu, održaće predavanje namenjeno nastavnom i naučnom osoblju fakulteta tehničkih i prirodnih nauka. On je jedan od najmlađih naučnih savetnika i jedan od najcitiranijih naučnih radnika u Srbiji. Uvršten je u grupu 20% izvrsnih istraživača. Više o njegovom naučnom radu može se pronaći na linkovima:
Sadržaj predavanja:
Jedna od najznačajnijih naučnih disciplina savremene fizike, poznata takođe i pod nazivom fizika visokih energija, fizika čestica nastala je tridesetih godina prošlog veka, prevashodno razvojem eksperimentalne nuklearne fizike. Kada je 1954. godine osnovan CERN, akceleratori i detektori čestica preuzeli su ulogu najmodernijih mikroskopa za proučavanje osnovnih gradivnih jedinica mikrosveta, kao i fundamentalnih interakcija koje između pomenutih vladaju. Kroz niz eksperimenata realizovanih na različitim akceleratorskim instalacijama u CERN-u kao i na drugim mestima u svetu (SLAC, DESY, Fermilab i drugim) utvrđen je Standardni Model fizike čestica kao aktuelna i veoma dobro proverena teorija mikrosveta, čija je verodostojnost krunisana otkrićem Higs bozona u eksperimentima ATLAS i CMS u CERN-u 2012. godine. U ovom seminaru biće predstavljena najznačajnija dostignuća eksperimenta CMS kada je u pitanju otkriće i proučavanje osobina Higs bozona, a takođe će biti prikazani i najnoviji rezultati potrage za fizikom izvan Standardnog Modela. Poseban akcenat biće na algoritmima za rekonstrukciju događaja i sistemima za prikupljanje podataka u realnom vremenu. Razvoj ovih eksperimentalnih uređaja, kao i metoda i tehnika obrade podataka za potrebe fizike čestica, inicirao je napredak u mnogim oblastima primenjenih istraživanja od kojih je svakako najznačajnija terapija zračenjem kao oblast savremene medicinske fizike. Snopovi hadrona, pre svega protona, jona ugljenika, kao i jona helijuma, imaju niz prednosti u odnosu na konvencionalnu terapiju fotonima. U svetu je do danas tretirano više od 250,000 pacijenata snopovima protona i jona ugljenika, a mnoge nove eksperimentalne instalacije takođe su planirane. U ovom seminaru biće predstavljeni rezultati Monte Carlo simulacija uticaja zračenja na žive sisteme, najpre na ćelijskom, a zatim i na subćelijskom (DNK) nivou, upotrebom softverskog paketa Geant4, nastalog početkom devedesetih godina za potrebe fizike visokih energija u CERN-u. Modelovanje geometrija ćelija kancera, kao i simulacija fizičke, fizičko-hemijske i hemijske faze ozračivanja ćelija sve do predikcije direktnih i indirektnih oštećenja DNK lanaca, kao i poređenje sa rezultatima radiobioloških eksperimenata, biće istaknuti u ovom seminaru. Na kraju seminara biće reči o novim metodama terapije zračenjem za koje se očekuju da budu primenjene u bliskoj budućnosti, kao što je radijaciona terapija FLASH.