Narodni poslanik i predsednik Odbora za zdravstvo Srbija centra prof. dr Dragan Delić izjavio je da mnogobrojne probleme u zdravstvu, uključujući liste čekanja, vlast ne želi da rešava suštinski, fundametalno, već marketinški.
- Novca ima, laž je da ga nema. Pitanje je samo njihove preraspodele. Mi oko sedam puta manje odvajamo za zdravstvo po glavi stanovnika od Evrope.To je podatak iz 2019. godine, kada smo izdvajali 17 puta manje nego Norveška. Ogromna sredstva odlaze na korupciju – prema Indeksu percepcije korupcije, bili smo na 104. mestu. Da novac od te korupcije bude preusmeren, naš zdravstveni sistem bi bio bolji,, rekao je Delić.
On je ukazao na važnost prevencije rekavši da upravo takvi pregledi sprečavaju veliki priliv bolesnika.
- Gotovo se ništa nije radilo na prevenciji koja sprečava pojavu nekih bolesti. Ovo što se sad radi ovako stihijski i kampanjski to je sekundarna prevencija da se blagovremeno dijagnostikuju neke bolesti. Tako niko u svetu ne radi. Sekundarna prevencija jeste veoma bitna i pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Ne možete prevenciju da obavljate u sekundarnim i tercijalnim ustanovama. Jer su te ustanove, bolnice i klinike, zadužene za vrh medicine, one moraju da budu odvojene samo za najteže bolesnike, između ostalog, da se skinu liste čekanja. Na takvu prevenciju
Delić je istakao da je kadrovska politika u zdravstvu veoma loša, a dodatni problem stvaraju direktori u statusu vršioca dužnosti – v.d.
- Većina njih su nekompetentni, čast izuzecima. Direktor može da organizuje tako posao da smanji liste čekanja, a ne da čeka da mu Ministarstvo zdravlja to signalizira. VD direktori, po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, mogu u tom statusu da budu samo šest meseci. Neki od njih su godinama, što je pokazatelj pogrešnog rukovođenja zdravstvenim sistemom. Direktor mora da se pojavi na javnom konkursu sa planom i programom, a o čemu mora da se izjasni stručni kolegijum. A, ne da ga minisratstvo postavlja po nekim svojim kriterijumima“.
Delić je postetio na podatak da Srbija za poslednjih 10 godina ima 1.800 specijalista manje.
- Specijalisti nose zdravstveni sistem. Sad su oni dali velikom broju lekara specijalizaciju. Međutim, i kad je oni završe moraju još pet godina da rade kao specijalisti da bi upoznali način rada i postali familijarni sa tim problemom. Ne možete stvoriti kadar preko noći. I ne može neko da završi specijalizaciju ortopedije, a da ne radi operaciju kuka. Te operacije nisu ekskluzivno pravo Beograda, Niša ili Novog Sada, zaključio je Delić.