- Država Srbija odvaja za zdravstvo 353 evra po glavi stanovnika. U zapadnoevropskim zemljama taj prosek je 2.565 evra, što znači da Zapadna Evropa po glavi stanovnika za zdravstvo odvaja sedam puta više od Srbije, a Norveška čak 6.166 evra, odnosno 17 puta više nego mi, rekao je na promociji svoje „Srčane knjige“ infektolog-hepatolog prof. dr Dragan Delić i dodao da „ako oni nisu rasipnici, onda smo mi alhemičari“.
On je objasnio kako sa tako malim izdvajanjima „sistem ipak funkcioniše, loše ali funkcioniše“.
- Tako što građani 42 odsto troškova zdravstvenog sistema plaćaju iz sopstvenog džepa. Znači, mi plaćamo redovno zdravstveno osiguranje, ali dodatno finansiramo zdravstveni sistem odlazeći kod privatnog lekara, privatnog stomatologa, u privatnu laboratoriju, privatnu apoteku, kazao je Delić.
On je kao „drugi ventil“ koji pomaže državi da sa tako malo para ipak nešto uradi naveo mali broj zaposlenih.
- Sa mnogo manje zaposlenih mi pokušavamo da završimo posao za koji je, čak i po našim normativima, potrebno mnogo više zaposlenih, a to znači i mnogo veća izdvajanja za njihove plate, naglasio je Delić.
Prof. dr Delić kaže da „treću uštedu predstavljaju male plate lekara i sestara zbog čega oni masovno odlaze iz Srbije“ a kao „četvrtu veliku uštedu“ navodi presporo uvođenje inovativnih terapija koje su efikasne ali skupe.
- Mi imamo četiri puta manje inovativnih terapija nego Bugari. Da bi neki inovativni lek došao na pozitivnu listu kod nas treba gotovo tri godine, a u Nemačkoj 120 dana, istakao je Delić.
On kaže da u Srbiji 98 odsto stanovništva ima zdravstveno osiguranje i da osiguranici imaju maksimalna prava što je, kako je ocenio, „regulisano bolje nego u mnogim evropskim zemljama, ali je problem ekonomska moć države ili njena spremnost da postojeću ekonomsku moć pravilno raspodeli i tu dolazi do raskoraka“.
- Ta maksimalna prava domaća ekonomija ne može da isprati i zato postoji ogroman dizbalans između prava i ekonomskih mogućnosti, rekao je Delić.
Doktor Delić je u „Srčanoj knjizi“ ukazao na 18 glavnih, najtežih i najznačajnijih pojedinačnih problema i predložio 170 konkretnih rešenja za suštinske promene u četiri vitalne oblasti zdravstvene zaštite.
On je na veoma posećenoj tribini na Galeriji Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ rekao da je „Srčanu knjigu“ uputio na sve relevantne adrese nosiocima zdravstvenih funkcija i brojnim kolegama, ali se suočio sa „zidom ćutnje“. On je kao izuzetak naveo primer aktuelne ministarke zdravlja Danice Grujičić koja ga je pozvala telefonom, zahvalila mu se na knjizi, koju je zajedno sa njim prelistala, naznačivši da se sa mnogim rešenjima u potpunosti slaže.