Na promociji „Srčane knjigeˮ prof. dr Dragana Delića, infektologa-hepatologa, predsednika resornog odbora za zdravstvo stranke Srbija centar – SRCE, govoreno je predlozima nove zdravstvene politike Republike Srbije, pa je jedna od tema bila i novac koji se troši u zdravstvu.
Na pitanje našeg portala da li je mogao da se pametnije iskoristi novac koji je potrošen za izgradnju Kovid bolnice u Kruševcu, koja prema pisanju medija ne radi, kao i fabrike Sinofarm vakcina u Zemunu, za čiju izgradnju su izdvojene nepoznate sume novca, dr Delić ističe da je zdravstvo u epicentru zbivanja, da je zdravlje nešto što je najdominantnije i najvažnije, ali „da se mi tako ne ponašamoˮ.
Kada je reč o novcu koji se troši, dr Delić naglašava da je ostao „zapanjenˮ kada je pročitao da je prošle godine za suplemente dato 230 miliona evra.
- Nedostaje nam edukacija i obrazovanje, 230 miliona za suplemente, pa to su bačene pare.
Po njegovom mišljenju postoji veliki problem domaćinskog poslovanja u zdravstvu, pa i u društvu.
- Mislim da je Sinofarm bolnica koštala 46 miliona evra, a 630 miliona evra vidim da su gubici javnih preduzeća prošle godine. Mi čak ne znamo šta se desilo sa Sputnjik vakcinama, bile su najave da su silne pare date za proizvodnju. Velike pare zaista odlaze nedomaćinski u našoj zemlji.
Što se tiče kovid bolnica, kao infektolog dr Delić smatra da je trebalo da se naprave, one su pomogle, ali je pitanje sada šta sa njima. Kaže da je čuo predlog da u Batajnici bude palijativna nega, te smatra da je to potpuno pogrešno rešenje iz više razloga.
- Na milion stanovnika treba nam 80 kreveta. Znači, Beogradu bi trebalo oko 150 kreveta. Godišnje, u celoj Srbiji je potrebno nege za 16.000 stanovnika. Koncept ne valja jer palijativna nega zahteva multidisciplinarni pristup, to su ekipe koje treba da budu oko osobe koja je u terminalnom stadijumu bolesti.
Kada je spomenuta više puta najavljivana rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra, dr Dragan Delić naglašava da je „predsednik države nekome majka, a nekome maćehaˮ. Ističe da je na svom primeru to iskusio, aludirajući da je izgleda takva sudbina i grada Kragujevca.
Zaključuje da nije za sistem parcijalnog rešavanja problema koji radi Ministarstvo zdravlja, „potrebno je sagledavanje celog zdravstvenog sistema, jer u njemu postoje uzročno-posledične vezeˮ.