Bolnički kapaciteti posvećeni palijativnom lečenju bolesnika u terminalnom (završnom, neizlečivom) stadijumu bolesti, pružaju neophodnu sigurnost bolesnicima u rešavanju ili ublaženju fizičkog i psihičkog bola, ili šire gledano, njihove sveukupne patnje.
U svetu je prihvaćen normativ da je na milion stanovnika potrebno 80 kreveta za palijativnu negu. Trenutno, Srbija ima samo 146 kreveta nemanjenih palijativnom zbrinjavanju bolesnika. Procenjuje se da oko 16000 bolesnika u našoj sredini, na godišnjem nivou, zahteva palijativnu negu.
Pozitivna je odluke Ministarstva zdravlja Republike Srbije da se, posle nerazumnog čekanja od dve godine, „Kovid bolnica“ u Batajnici uključi u pružanje zdravstvenih usluga, između ostalog, i za bolesnike kojima je potrebno palijativno lečenje. Ovo rešenje, po meni, može biti samo privremeno/ palijativno jer ne ispunjava neophodne uslove za palijativnu negu: dostupnost (blizinu) za porodice bolesnika i timove koji učestvuju u palijativnom zbrinjavanju, kao i odsustvo jednokrevetnih soba sa pratećim sadržajima.
Svetska iskustva govore da bolnički kapaciteti za palijativnu negu moraju biti brojniji, manji i bliži porodicama korisnika. Drugo, treba znati da palijativno zbrinjavanje osiguravaju/sprovode interdisciplinarni timovi koje čine lekari različitih specijalnosti, medicinske sestre i tehničari, farmaceuti, fizioterapeuti, radni terapeuti, socijalni radnici, sveštena lica, volonteri i, što je najvažnije, članovi porodica. Zbog značajne razilike u palijativnom zbrinjavanju odraslih i dece, potrebno je formirati posebne multidisciplinarne timove za zbrinjavanje dece.
Zato u Srbiji treba iskoristiti (renovirati, opremiti i dovesti u funkciju) brojne, slabo ili neiskorišćene, bolničke kapacitete. Jedno od mogućih rešenja, posle izgradnje nove Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije na istoj lokaciji od skoro tri hektara zemlje, je renoviranje dve postojeće zgrade klinike i njihovo dovođenje u funkciju palijativne nege. Ovo rešenje, koje obezbeđuje veliki broj jednokrevetnih soba i (relativnu) blizinu porodicama i (ne)medicinskim timovima, usvojili su, na pismeni predlog i obrazloženje stručnog kolegijuma Infektivne klinike KCS, Ministarstvo zdravlje Republike Srbije i Institut za javno zdravlje „Batut“ daleke 2014.godine.