Po smrtnosti od karcinoma Srbija se nalazi na drugom mestu u svetu, odmah posle Mongolije, što govori i o kvalitetu života i zdravstvenog sistema u Srbiji, izjavio je u Kragujevcu doktor Dragan Delić, na predstavljanju svoje knjige „Srčana knjiga”.
U Srbiji je prosečan životni vek kraći za osam godina nego u Evropi, a godišnje se dogode četiri smrtna slučaja više na 1.000 stanovnika u odnosu na Evropu.
Delić je u knjizi izneo analizu trenutnog stanja i obrazložio brojna rešenja i puteve razvoja zdravstvenog sistema Srbije.
On je ukazao na 18, kako je naveo, glavnih, najtežih, najznačajnijih pojedinačnih problema i predložio 170 konkretnih rešenja za suštinske promene u četiri vitalne oblasti zdravstvene zaštite.
Delić je ocenio da postoje strukturalni problemi koji se „kriju”, ali se, s druge strane, iznose oni realni problemi kao što su dugo čekanje na operacije, dijagnostiku, korupciju na svim nivoima, problematična kadrovska politika…
„Plašim se da ovakav sistem mnogima odgovara, nažalost je to tako, pre svega mislim na svoje kolege lekare, profesore pogotovo. Ovo je sistem koji nema kontrole, unutrašnje ili spoljne, može da se radi manje ili više šta želiš, da radiš i pre podne i po podne i da pre podne radiš i u državnom i u privatnom, da nema te kontrole ni sankcije mnogim lekarima koji su ušli u razne upravne odbore, nadzorne odbore”, rekao je infektolog-hepatolog i predsednik Resornog odbora za zdravstvo stranke Srbija centar.
Prema Delićevim rečima, u zdravstvenom sistemu Srbije „nema ni ‘e’ od ekonomije već je to čist ekonomski voluntarizam”. Kaže da, na jednoj strani, Srbija ima maksimalna prava osiguranika regulisana zakonom, ali na drugoj, da to ekonomija ne može da isprati.
Naveo je da prema podacima iz 2019. godine, država odvaja 353 evra po glavi stanovnika za zdravstveni sistem, dok su prosečna izdvajanja u Zapadnoj Evropi sedam puta veća, a u Norveškoj čak 17 puta veća nego u Srbiji.
Delić je ocenio je da te zemlje nisu rasipnici, ali da je Srbija „alhemičar”, jer je „gotovo nemoguće da za novac koji se odvaja u Srbiji može da se pruži svetska ili evropska medicina”.
Delić kaže da domaći sistem ipak funkcioniše, „istina loše”, a da država igra „veoma perfidnu ulogu”, jer nalazi nekoliko „ventila” odnosno ušteda.
„Prvi je što u ukupnim troškovima u zdravstvenom sistemu, 42 odsto građani dodatno odvajaju iz svog džepa, pored redovnog osiguranja koje plaćaju, odlazeći u privatnu praksu”, kazao je on.
Drugi „ventil” je, kako je naveo, mali broj zaposlenih u zdravstvu čime se ne poštuju domaći normative, a treća ušteda su male plate. Kao četvrtu uštedu, Delić je naveo inovativnu terapiju koja je efikasna, ali skupa i nema je dovoljno u Srbiji.
Naveo je da je u Srbiji četiri puta manje inovativnih lekova nego u Bugarskoj. Na dolazak takvog leka na pozitivnu listu RFZO u Srbiji se, prema njegovim rečima, čeka se više od 800 dana odnosno čak dve i po godine.
Delić je predložio jedinstveni zdravstveni sistem u Srbiji odnosno da se postepeno i planski uvodi i vojni i privatni sistem, te da pacijent ima pravo da bira gde će se lečiti i neće biti čekanja.