- Postporođajna depresija se ne može baš tako nazvati, to je jedno psihotično reagovanje ili dovođenje u stanje koje je otuđeno od realnosti usled pojačanog stresa, uprošćeno je i skraćeno razjašnjenje ovog složenog pojma koji objašnjava dr Babić za Glas Šumadije.
Kako sve češće možemo čuti o slučajevima porodilja koje imaju postporođajnu depresiju ili znamo nekog iz svoje okoline ko ima taj problem, razgovarali smo sa psihijatrom dr Sašom Babićem na ovu temu, o simptomima, uzrocima, kao i neophodnosti blagovremenog reagovanja. Doktor se prvo osvrće na sam pojam depresije i objašnjava da mnogi nemaju pravu sliku šta ona predstavlja.
- Negde je najveći problem kada je neko zatvoren u kući, kada ne želi da izlazi, odbija komunikaciju, smanjuje kontakte, i svi kažu „on je depresivan”, a iza te depresije mogu da se kriju jako ozbiljnija, psihotična stanja, navodi doktor.
O samom porođaju kaže da je to jedan lep, ali veoma stresan čin, a da postporođajna depresija ili kako navodi drugi entitet, postpartalna psihoza, ne bude odmah prepoznata.
Doktor Babić kaže da se kod nas dešava da se teško razdvaja normalnost od nekog neobičnog ponašanja, da li je to stanje zbog umora, nespavanja, preterane brige ili su to znaci početka postporođajne depresije.
- Često je neprepoznato, jer se podvodi pod umor, brigu, nespavanje, anksioznost, jedan osećaj nedovoljnosti i sumnje u samu sebe, navodi sagovornik.
Za depresivne fenomene, kako kaže doktor, vrlo je važno kako je osoba funkcionisala pre trudnoće, kakav joj je temperament, karakter, crte ličnosti, navike, da li je bila prezaštićena u detinjstvu, da li je zlostavljana u detinjstvu, sve to, objašnjava doktor, ima uticaj kako će nakon stresne situacije i porođaja reagovati sama osoba. Takođe, postoje i genetske predispozicije, gde u porodici postoje slična oboljenja, depresija, psihotična dekompenzacija, alkoholizam, bolesti zavisnosti, sve to ima veliki uticaj i može da znači da je neko imao predispoziciju za ispoljavanje takvih tegoba.
- Mi psihijatri često kažemo da jedna stresogena situacija, jedna predispozicija ili faktor vrlo retko može da dovede do postporođajne depresije, osoba mora da ima i neku predispoziciju, mora da ima takvu strukturu ličnosti, mora da ima udružena dva ili više faktora, gde ona nema više snage da se izbori sa tolikim stresom.
Unutrašnji faktor je neka predispozicija, jedan psihološki faktor je struktura ličnosti, temperament i funkcionisanje te osobe u uslovima bez stresa, kao i socijalni deo, dodaje sagovornik.
Prve tegobe mogu nastati dan nakon porođaja kada porodilje imaju neobičajeno ponašanje, navodi doktor Babić, to se ogleda u tome da ne žele da vide dete, nekada imaju preteranu brigu ili su napete i nervozne, svesne su da ulaze u nešto što im je nepoznato, pa imaju strah od nepoznatog. On napominje da sve to može biti prolazno, a da bi se postavila dijganoza moraju da postoje ozbiljniji problemi, to jest udruženi faktori koji čine jednu disfunkcionalnost.
- Kada izađe kući, dođe u svoju sredinu i kada je sve u redu, ima pomoć partnera, rodbine, a ne snađe se u toj situaciji ili ispoljava baš upadljivo ponašanje, poput preplavljenosti strahom, napetosti, nervoze, impulsivnog reagovanja, treba otići kod psihijatra da se vidi o čemu je tu reč, kaže dr Babić.
On napominje da je veliki problem stigmatizacija i priče poput „kako ćeš ti kod psihijatra”, „pa nisam ja luda, neću da idem”. Dešava se često da kasno dolaze i traže stručnu pomoć, navodi doktor, tako se javjaju slučajevi kod kojih je došlo do razvoja ozbiljnih psihičkih tegoba i problema. Zato podcrtava da je važno govoriti o ovoj temi, prosvećivati društvo.
- Kada boli nekog noga, ruka, glava, on ide kod lekara, međutim kada boli duša i tu je neki problem, onda je enigma, to je tabu tema, gde sada, kako je moguće i kažu proći će. Zato u prvim danima svaki neuobičajeni ispad može da ukaže na oblik postporođajne depresije ili psihoze, ili udruženo.
Doktor Babić se osvrće i na partnera, to jest oca i napominje da su i njemu nametnuta veliku očekivanja, a da kao neko ko je prvi put otac, i sam je nesnađen i da često ne može da prepozna neobična ponašanja svoje partnerke.
Izdvaja primer jedne njegove pacijentkinje, mlade žene i majke, koja je bila u teškom stanju, ali da je nakon adekvatne stručne pomoći prevazišla problem. Napominje da se kod ove pacijentkinje radilo o prezaštićenim odnosima, jer je sve ukazivalo na to da nema faktora zbog kojih bi se javila depresija, a on objašnjava da je podjenako biti prezaštićen i zlostavljan.
U ovakvim i sličnim slučajevima, porodica i prijatelji čine glavni korak, navodi sagovornik, potrebno je prevenirati nešto što bi bilo drastično i po bebu, i po ženu i okolinu.
- Mi smo tu svakako, hitna pomoć funkcioniše odlično, pogotovu kada čuju da je reč o porodilji, to se vrlo lepo rešava, ako dođe ta jedna epizoda, može da se više nikada ne ponovi, žena može potpuno noramlno da živi, samo je potrebno „uhvatiti” na vreme, ne zapustiti, zaključuje doktor Saša Babić.