Anketa stručnog tima kragujevačkog Doma zdravlja sprovedena medju osobama koje su preležale kovid pokazala je da više od 65 procenata ima nesanicu, depresiju ili anksioznost, a trećina ispitanika i problem sa pamćenjem.
- Kada prevedete na populaciju to je maltene od troje ljudi dvoje ima navedene mentalne smetnje, rekla je novinarima u Kragujevcu šef Savetovališta za mentalno zdravlje dr Suzana Perović posle predstavljanja rezultata istraživanja.
On je navela da najviše ispitanika posle kovida ima depresiju – 73 odsto, a čak 20 procenata umerenu i tešku depresiju koja zahteva ozbiljno lečenje od najmanje šest meseci.
Na drugom mestu je anksioznost – 69 procenata, dok je nesanicu potvrdilo 65 odsto ispitanika.
- Među osobama koje imaju nesanicu, čak 35 procenata ima umerenu kliničku sliku koja zahteva obaveznu posetu lekaru i farmakoterapiju, rekla je Perović.
Trećina ispitanika ima problem sa koncentracijom, odnosno pamćenjem.
Anketom Doma zdravlja o mentalnom zdravlju bile su obuhvaćene 332 osobe, a više od 80 procenata čini radno aktivno stanovništvo izmedju 40 i 60 godina starosti.
Anketa je sprovedena među osobama koje su se posle kovida javile Savetovalištu za mentalno zdravlje, kao i među pacijentima u ambulantama Doma zdravlja i četiri javna preduzeća u Kragujevcu.
Perović je istakla i da je karakteristično da je anketa pokazala da je svaki drugi ispitanik iz preduzeća odgovorio negativno na pitanje da li je posle preležanog kovida dovoljno zdrav za rad.
Više od 54 odsto ispitanih radnika je navelo da se i dalje oseća loše.
Perović je navela da je Savetovalište kontaktiralo telefonom one ljude kod kojih su otkrivene smetnje koje zahtevaju lečenje, ali da „značajan broj“ njih nije hteo da dodje u savetovalište.
Profesor dr Slavica Đukić Dejanović je ocenila da je za nju alarmantan podatak da u opštoj populaciji ima isto depresivnih, anksioznih i sa nesanicom, kao i kod onih koji traže stručnu pomoć.
- On govori da je paralelno sa kovid cunamijem išlo i mentalno razboljevanje, ali prilično tiho i mi ga tek sad otkrivamo, rekla je đukić Dejanović novinarima u Kragujevcu.
Ona je navela da je u postkovid periodu 50 posto ljudi koji ranije nisu imali potrebu da razgovaraju o svom mentalnom funkcionisanju, dobilo odredjene mentalne smetnje.
- Ali, oni smatraju da će to proći samo od sebe. Medjutim, ako se ovaj problem ne reši kad je mali, još uvek ne tako klinički opasan sa posledicama, on će doći u tu fazu kada ga je mnogo teže rešavati, kazala je Đukić Dejanović.
Ona je rekla da je odlična ideja direktora Doma zdravlja Vasilija Antića i dr Suzane Perović da se nastavi sa istraživanjem i da se što veći broj ljudi mentalno opismeni odnosno da nauči da prepozna smetnje i shvati potrebu da se leči kada „boli duša“.
Poručila je da je Dom zdravlja u Kragujevcu dobar model za sve ustanove primarne zdravstvene zaštite i da bilo bi dobro da najveći broj ustanova uradi svoja istraživanja kako bi se dobili još reprezentativniji rezultati.
U okviru istraživanja Doma zdravlja „izmereno“ je i zadovoljstvo ispitanika životom. Visok nivo zadovoljstva je potvrdjen kod 42,4 odsto, a nizak kod 21,4 procenta anketiranih.
Ispitivanje je pokazalo da je nezadovoljstvo pre svega vezano za životni standard, a zadovoljstvo medjuljudskim odnosima.