Dolaze novi izbori. Nekima se ne svidja ova mogućnost. Nama kojima su izbori profesija ali i uspešnim političkim partijama jedva čekamo izbore. Ali te uspešne partije nisu odjednom postale uspešne i počele slučajno da pobeđuju na izborima.
Nijedna velika i uspešna politička partija nije nastala tako što je prvo nastala „organizacija“. Nisu ljudi prvo napravili organizaciju pa posle definisali politiku i vrednosti za koje se bore.
Upravo suprotno. Grupa ljudi definiše politiku i vrednosti za koje se zalazu, a onda se oko te politike, „ideje“ okupljaju ljudi i prave političku organizaciju. Na kraju sve zajedno Ideologija, politika, vrednosti i članstvo definisu identitet partije (imidž ako je razumljivije).
Samo ako postoji politika moguće je oko nje graditi partiju. Koliko je ta politika dobra, tolika je i podrška od građana koji su spremni da se učlane, aktivno se i iskreno bore za njeno ostvarenje.
Isto važi i za partije koje su ranije osnovane. Svaka “poruka” koja kaze da se Partija reformise, izabere novog predsednika , da povrati poverenje, da stvori novu energiju, da se unutar sebe dogovore… Nije ništa do zadržavanje hierarhije unutar stranke i dalje vođenje plemenske politike. Plemenska politika je usmerena samo na interese plemenskog liderstva i na članove plemena kojih je prirodno sve manje jer je pleme nesposobno da se prilagodi interesima okruženja.
Dakle strateški delovanje političke partije bi moralo da bude usmereno ka građanima, umesto ka članovima. Komunikaciona strategija bi takođe morala da bude definisana ka gradjanima, umesto samo ka članovima.
Na osnovu iskustva, najmanje jedna konkretna politička akcija godišnje bi morala biti sprovedena. Kada kažem akcija mislim na kompletnu kampanju, od poruke do vizuelizacije, od treninga aktivista do motivacije birača da urade određenu aktivnost (potpišu peticiju, doniraju novac ili uslugu, učlane se u partiju…). Samo konkretne akcije mogu izgraditi novi imidz stranke koja se bori za građane – umesto isključivo za svoje clanove.
Ovo je posebno važno za opozicione partije, jer vladajuća uvek ima više opcija za komunikaciju sa građanima. Svođenje delovanja bilo koje političke partije na saopštenja (koja inače čitaju samo pojedini članovi) i iskljucivo internu komunikaciju (kampanje unutar partije) je put ka nestanku te političke organizacije.
Ima li opozicione partije (pokreta, kolaicije..) u Beogradu ili Srbiji koja sprovodi bar jednu političku akciju godišnje? Koliko akcija, toliko glasova na izborima.
Političku partiju može da vodi samo lider koji ima podrsku građana, a ne onaj koji ima podrsku plemenskog saveta.
P.S. Navedite mi jednu demokratsku zemlju gde uspešnu partiju ne predvodi lider?
Djordje Belamaric
Political Communication Consultant