Od pozdrava „Dobrodošli kući” na italijansko jeziku, koji je bio postavljen ispred Skupštine grada 2012. godine, kada je počela proizvodnja „Fijata” u Kragujevcu, do „Dođite nam opet” prošlo je deset godina. Sa druge strane ove priče, iz „Stelantisa” i Vlade Srbije, koja je suvlasnik „FCA”, sigurno bi došlo uveravanje da je „Fijat” ovde, da nije utekao i da će za dve godine početi u četvrtom kvartalu proizvodnja novog električnog vozila uz angažovanje 1.550 radnika.
Sve to je tačno, ali je istina i da je zbog te dve godine pauze i priprema za novi model oko 1.300 zaposlenih dobilo otkaz, odnosno rešenje o tehnološkom višku i sa otpremninom od 790 evra po godini staža napustilo preduzeće. Oni su se izjasnili da ne žele na rad u inostranstvo od dve godine, odakle bi se vratili u matičnu fabriku i imali obezbeđeno mesto u novoj proizvodnji.
Za takvu opciju izjasnilo se tek nešto manje od 200 radnika, a prema podacima do kojih je došla Televizija „N1” samo oko 140 zaposlenih. Oni su u najvećoj meri upućeni na rad u Trnavu u Slovačkoj, gde postoje pogoni „Stelantisa” i gde će zarađivati 850 evra mesečno. U samom „Fijatu” je ostalo oko 500 zaposlenih koji nisu bili višak i oni rade na pripremi pogona za instaliranje nove opreme. Među njima ima dosta radnika iz socijalno ranjivih grupa, koje bi otkaz doveo u bezizlaznu situaciju.
Sve ovo nije ponuđeno „na tacni”, već je došlo posle teške socijalne borbe. Nezadovoljni ponuđenom otpremninom od 200 evra (po zakonu) plus 20 posto, radnici „Fijata” predvođeni Samostalnim sindikatom, ali i liderima koji ne pripadaju sindikalnoj organizaciji, ali su podržani od radnika, organizovali su dve blokade saobraćaja u Kragujevcu, jednu na putu ka Batočini, na kružnom toku „kod krsta” i drugu na magistralnom putu prema Kraljevu, kod Železničke stanice „Grošnica”.
Oni su zahtevali znatno veće otpremnine, od 1.000 evra i da odlazak u inostranstvo bude na dobrovoljnoj osnovi. Posle blokada održanih polovinom juna u Kragujevcu, usledila je ona ključna, koja vodi na vrata, gde se problemi rešavaju – u kabinet predsednika države Vučića.
Ta blokada auto puta kod „Sava centra” održana je u sredu, 22. juna i trajala nekoliko sati dok nije došlo obaveštenje sa garancijom da će biti primljeni u subotu, 25. juna „na najvišem mestu”.
Od tada, kada su razgovarali sa Vučićem, problem se rešava ubrzanije, tako što se postiže dogovor o otpremninama od 790 evra po godini staža. Olakšava se i odlazak u Slovačku i Poljsku, tako što se omogućava da se tri meseca boravi tamo na radu, a jedan mesec kod kuće u Kragujevcu. Radnicima koji su napustili fabriku otpremine su isplaćene u dva dela tokom jula. U avgustu su tri grupe radnika krenule put slovačke Trnave.
Sve se ovo događalo mesec dana nakon što je država Srbija potpisala ugovor sa „Stelantisom” 28. aprila, vredan 190 miliona evra, o proizvodnji automobila na električni pogon od 2024. godine u fabrici u Kragujevcu, za šta će budžet Srbije izdvojiti 48 miliona evra.
Berteks utek’o
Nije bilo mnogo poznato da u gradu radi turska fabrika konfekcije „Berteks” koja zapošljava 108 radnika i da je smeštena u industrijskoj zoni u Petrovcu. Prvih dana preduzeće postaje naširoko poznato u celoj Srbiji, ali na najgori način. Mediji su javili da su se vlasnici „pokupili i pobegli” iz Kragujevca, zaposlenima uručili otkaze, a prostor i opremu dali na prodaju.
Sve ovo turski vlasnici su uradili nakon što su od države kao subvenciju za zapošljavanje 300 radnika dobili oko 800.000 evra. Fabrika je proizvodila dukseve i majice za strano tržište i pogon je otvorila 2017. godine, a uslov za izdašnu pomoć države bio je da dve godine ne otpušta radnike. Firma je to ispoštovala, ali čim je rok istekao dala je otkaz velikoj grupi zaposlenih, da bi ih vremenom svela na 108, od čega su 98 bile u najvećem delu radnice, a preostalih deset radilo je u menadžmentu.
Utisak da su vlasnici i menadžeri pobegli iz Kragujevca stvoren je s razlogom, jer je radnicama trebalo da mnogo puta protestuju tokom novembra ispred firme i jednom na Trgu „kod krsta”, pošto im nakon otkaza nisu isplaćene dve i po plate, isto toliko doprinosa, otpremnine, naknade za prevoz i neiskorišćen odmor.
Najzad su 1. decembra, tokom protesta ispred firme, a nakon dobijanja dela duga, njihove predstavice razgovarale telefonom sa vlasnikom Ibrahimom Ajdinom. On je obećao da će sva zaostala dugovanja isplatiti za sedam dana. Obećanje je ispunjeno 9. decembra, ali je opet ostalo po pola plate duga. Konačno, Ministarstvo privrede Srbije, koje se uključilo u ovaj slučaj, dobilo je obaveštenje da je firma 16. decembra izmirila sve obeveze prema zaposlenima.
Ministarstvo saopštava radnicima da je od firme dobilo obaveštenje da su morali da zatvore pogon zbog smanjenih porudžbina stranih kupaca i krize koja vlada u svetu.
„Vaker Nojson” gradi
Dobra vest u kojoj nema otpuštanja i dobijanja zarađenih plata protestima i blokadama, došla je početkom ove godine iz nemačke kompanije „Vaker Nojson” koja proizvodi građevinske mašine i dugo je prisutna u Kragujevcu. Ova kompanija 28. februara zvanično je počela izgradnju nove proizvodne hale od 20.000 kvadrata u Kragujevcu, u koju će uložiti 23 miliona evra i zaposliti još 200 radnika.
Na svečanosti povodom otvaranja radova saopšteno je da ova firma u Srbiji posluje od 2007. godine, a u Industrijskoj zoni u Kragujevcu proizvodi delove za bagere i trenutno zapošljava više od 650 radnika. Početku izgradnje prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je istakao da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije i da bi voleo da je više takvih fabrika u Srbiji. Ko ne bi voleo?
Kompanija „Vaker Nojson” je poznata u celom svetu sa 300 proizvodnih grupa u 50 filijala, sa više od 150 servisnih stanica i 5.500 zaposlenih. Proizvodni i razvojni centri nalaze se u Nemačkoj, Austriji, SAD, Srbiji i Kini. Direktor „Vakera” u Kragujevcu Branko Ilić izjavio je da je prva hala od 20.000 kvadrata samo prva faza i da će početkom sledeće godine ova firma započeti gradnju nove hale od 30.000 kvadrata, što će opet povući i novo zapošljavanje.
Novi kotlovi „Energetike”
Posle godina najavljivanja i očekivanja pred ovu grejnu sezonu u preduzeću „Energetika” završena je izgradnja nove kotlarnice sa pogonom na gas, čime je dat veliki doprinos zaštiti stanovnika od zagađenja, po kome smo bili među „istaknutima” u Srbiji. Izgradnja novih kotlova trajala je oko 11 meseci, jer je započela 27. oktobra prošle godine, a kraj radova je objavljen 11. oktobra ove godine, baš pred početak nove grejne sezone.
Ali, nije se dalo da novi kotlovi startuju kad im je vreme, 15. oktobra, već krajem tog meseca, kad im vreme nije, zbog preporuke Vlade da se štedi gas. Kada su radovi završeni objavljeno je da su urađeni po svetskim standardima, da je postavljeno pet novih kotlova na gas, te da su sumpor dioksid i azot potpuno eliminisani u vazduhu, a da neće biti ni pepela.
Projekat zamene kotlova na ugalj gasom i saniranja pepela vredan je 18 miliona evra i sproveden je kreditima iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Na otvaranju novog postrojenja premijerka Ana Brnabić je saopštila da će u narednih nekoliko meseci biti završeno i uklanjanje pepelišta sa lokacije „Energetike”, što još nije ispunjeno i da se u zaštitu životne sredine u Kragujevcu ulaže nešto iznad 320 miliona evra, ali nije precizirala u šta konkretno.
Na čekanju obilaznica
Za ovu godinu najavljena je izgradnja toliko vrednih i važnih objekata u Kragujevcu čiji je investitor država, da je već moglo da se zamisli da će ovo biti veliko gradilište koje će potpuno promeniti lik četvrtog grada u zemlji. Šta sve nije obećavano sa datumom početka gradnje upravo ove godine. Severna obilaznica obećavana je da će početi da se gradi polovinom godine, a najavljivana je i izgradnja novog stadiona „Čika Dača”, nove zgrade FILUM-a novog Kliničkog centra, rešavanje pitanja deponije u Jovanovcu. To su najkrupnije investicije iza kojih bi stajala država, a od onih gradskih obećavano je da će se rešiti pitanje rekonstrukcije Gradske tržnice koja je stala i ne mrda sa mrtve tačke.
Od svih najavljenih gradilišta nije otvoreno ni jedno. Tačno je da je ova godina bila izborna i da su parlamentarni i predsednički izbori bili početkom aprila, te da se u takvim godinama daju ne mala nerealna obećanja, ali da ne počne ni jedna od najavljene gomile investicija ni najveći pesimisti nisu očekivali.
Posebno se ovo, čini se, odnosi na Severenu obilaznicu koja se s pravom smatra za najvredniju investiciju jer bi rasteretila grad tranzitnog saobraćaja. Nedelju dana pred izbore objavljno je da je Vlada izabrala strateške partnere za izgradnju Severne obilaznice oko Kragujevca i da je to konzorcijum koji čine pet firmi iz Beograda, Novog Sada i Niša.
Obaveze strateškog partnera su izrada tehničke dokumentacije, što podrazumeva projekat za građevinsku dozvolu, kao i sami radovi na izgradnji obilaznice. Rečeno je da će izgradnja prve deonice od pet kilometara, od Cvetojevca do Novog Milanovca, početi za nekoliko meseci od izbora strateškog partnera.
Tu najavu je dao Aleksandar Milošević u maju ove godine, kada je bio pomoćnik gradonačelnika za kapitalne projekte i saradnju sa vladom Srbije. Pred kraj godine je unapređen za državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, ali pre odlaska nije rekao zašto kasni početak gradnje Severne obilaznice. U maju je izjavio da se vode pregovori između predstavnika konzorcijuma i Vlade o ceni radova, a za nekoliko meseci počeće prvi radovi.
Zašto se ne počinje sa gradnjom stadiona, koji se ne bi ni gradio da se građani pitaju jer ima prečih stvari, zatim FILUM-a, Kliničkog centra. Odgovore ljudi iz vlasti daju uopšteno, zbirajući sve investicije u jedno, tako da ne možete ništa određeno da ih pitate, niti uhvatite ni za glavu ni za rep.
Tako je Tomislav Momirović, do skoro ministar građevinarstva, početkom jula odbacio spekulacije da je projekat Severna obilaznica zaustavljen. Premijerka Ana Brnabić rekla je tokom jula da ni jedan veliki projekat vezan za Kragujevac koji finansira Vlada nije obustavljen i da svi projekti „idu”, dok je predsednik Vučić tokom istog meseca u poseti Kragujevcu izjavio to isto, s tim da je rok završetka svih najavljenih projekata od jedne do četiri godine, bez konkretnih podataka kada počinje izgradnja kog projekta, a kada je rok završetka. Samo je dodao da izgradnja novog Kliničkog centra počinje za nekoliko meseci. Te izgradnje još nema.
Gradska vlast zadovoljna
Uprkos tome što stižu kritike sa svih strana da najavljenih velikih projekata za Kragujevac finansiranih sredstvima Vlade nema, gradska vlast ispraća ovu godinu zadovoljna rezultatima koje je postigla. Pod naslovom „Kragujevac zaključuje ovu godinu sa velikim uspesima” mediji su preneli obraćanje gradonačelnika Nikole Dašića na svečanom prijemu za predstavnike društvenog, političkog kulturnog i javnog života, održanog povodom Nove godine u hotelu „Šumarice”, posle dve godine pauze zbog epidemije.
Godina na izmaku bila je teška za poslovanje, ali Kragujevac je zaključuje velikim uspesima. Umesto jadikovanja nad teškim uslovima koji su usledili posle pandemije koronavirusa i krize u Ukrajini, u našem gradu je mnogo toga urađeno, istakao je Dašić.
On je dodao da zahvaljujući ogromnoj podršci predsednika Republike i Vlade Srbije Kragujevac danas ima Palatu pravde, tako da smo pored zdravstvenog centra kome gravitira dva miliona ljudi, postali i pravosudno centar. Napomenuo je da je tu i novi Data centar sa superkompjuterom kakvih ima nekoliko u Evropi. To je stvorilo uslove da nam mladi stručnjaci ne idu u Evropu, već ostaju ovde, zaključio je Dašić.
Od izgrađenog, a to su sve investicije države i nijedna gradska, on je istakao hiljadu stanova za pripadnike službi bezbednosti, otvaranje novog Kazneno popravnog zavoda urađenog po svetskim standardima, otvaranje projekta „Čista Srbija” koji će doneti 360 kilometara kanalizacione mreže.
Gradonačelnik je istakao i izdvajanje države u teškim vremenima da se u Kragujevcu reši zagađenje i izgradi kotlarnica na gas, a dotakao se i Severne obilaznice rečima da će radovi na njoj početi na proleće, odnosno da on to očekuje. Očekujemo i mi, a proleće je blizu. Inače, članovi konzorcijuma koji će graditi ovu obilaznicu imaju rok od 24 do 36 meseci da završe radove celom dužinom od 22 kilometra, što je zapisano u ugooru. Pitanje je od kada počinje ovaj rok.
Izlaganje gradonačelnika sa osvrtom na uspehe pokazuje da je grad ulaganjem države dobio vredne objekte koji daju novu sliku grada, ali nisu direktno u vezi sa privrednim dešavanjima i običan čovek ne vidi od njih konkretnu korist, kao što su kotlovi na gas ili već famozna Severna obilaznica.