Zvao me Draža da pišem dnevnik za Danas. Olako prihvatih pa se setih te obaveze u prvom razredu osnovne u mom Golubiću.
Bile rubrike – kakvo je vreme, šta ljudi rade… Svaki dan je trebalo reći nešto novo. Lako za vreme, tako je kako je. Ali teško za ono šta ljudi rade. Selo ko selo, ljudi danima rade isti posao, zavisi od doba godine – berba grožđa, kupljenje kapulice…
Tetka Draga mi redovno pomagala sa kreativnim odgovorima na pitanje šta ljudi rade. Dojadilo i njoj pa mi jednom odbrusi „aman, šta rade, šta rade, napiši da se se j…“.
Prekide je baba Sava „ćuti Bog te ne ubio“. Izgleda da i danas ljudi danima rade iste stvari, bar one o kojima se očekuje da ja pišem u ovom dnevniku. Mnogo zaludnije od berbe grožđa i kupljenja kapulice.
Ali nema tetka Drage da pripomogne.
15. mart, petak
Bavarski premijer Markus Zeder u poseti Beogradu. U zvaničnijoj nikad nije bio, a da li će – ni on ne zna.
Vučić ga dočekao lično na aerodromu. Uručio mu orden. Od onih nekoliko koji nisu ukradeni, a koje Toma Nikolić nije stigao da podeli i zbog čije nestašice mu Vučić nije dozvolio da se kandiduje na izborima 2017.
Obećao Vučić Zederu taj tretman na Minhenskoj konferenciji. Zahladilo mu u Berlinu, a i kod CDU, pa se hvata Zedera kako bi ga CSU spasao od degažiranja iz dvorišta EPP. A Zeder se primio ko saučešće na državničke počasti u Beogradu.
Korisno je da njegovi glasači kod kuće mogu da ga vizualizuju kao kancelara. Očekujmo investitore iz Bavarske u Srbiji i sve što uz to ide kada se na ovaj način dogovara sa Vučićem.
16. mart, subota
Ponovo treba da apdejtujem govor za skupštinu. Ovo je treća verzija.
Važna tema i ovaj EXPO.
Što ovako teturamo kad imamo 17,8 milijardi evra za priredbu koja se zove „Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve“ . Jedino logično objašnjenje što godinama ova zemlja ide unazad je da mi u stvari hvatamo zalet za skok u budućnost.
Skok u budućnost sa sletanjem na izložbu EXPO 2027.
Sve mi se čini da na prve naredne izbore, koje god, SNS ide pod sloganom „EXPO je srce Srbije“.
17. mart, nedelja
Deca s Kosova u poseti Beogradu, na godišnjicu pogroma.
Malo im za sreću treba, a ovo je to malo. Neki od njih na Kosovu neće dočekati ni završetak osnovne škole, još više će put centralne Srbije u srednju školu, o fakultetu da se i ne govori.
Od onih koji odu, malo ko će se vratiti.
Primajući tu decu, Vučić je iza njihove sreće ušuškao vest da će Kosovo biti primljeno u Savet Evrope.
Deci nejasno o čemu priča, što im se pravda, ko ga je to prevario, kakve to veze ima sa njihovim dolaskom u Beograd.
Reče deci da će ti stranci sad da pribegnu nasilju oko ulaska Kosova u savet Evrope jer nisu uspeli od njega da naprave budalu.
Nauči ih predsednik šta je nasilje. Deca do tada mislila da je nasilje ono što oni doživljavaju na Kosovu.
Rusi glasaju na predsedničkim izborima. Na Novom Beogradu masovno.
Nisu u Areni. Ne kriju se.
Nema autobusa. Čudan neki svet, glasaju za sebe.
18. mart, ponedeljak
Počela Skupština. A u zgradi Skupštine kao da su policijske igre.
Više njih nego poslanika. Ispred još toliko. Uredni, pedantni, podosta njih sa bradom. Rističević, samo sa bradom.
Predsedavajući i bez brade. Ali nadahnut, uživljen u ulogu.
Što reče poslanik Srca Stefan Janjić – selektivno čuje, selektivno vidi, zanemaruje matematiku, pokazuje sklonost ka filozofiji – podučava nas smislu života.
Pustio i mene da govorim. Sudeći po dobacivanju, naprednjaci slušali i čuli. Malo li je.
Patrijarh, Dodik i Vučić u vinariji se došaptali da organizuju „Vaskršnji sabor“.
Jasno je da Vučiću baš tada treba takva priredba kojom će pridići vaskoliko srpstvo kako bi mu okrenuo glavu u stranu i skrenuo pogled od Saveta Evrope i godišnjice masakra.
Ali šta navodi Porfirija da pomeša tamjan, naciju i pečenu prasetinu baš tih dana po Uskrsu?
Ne verujem da je smetnuo sa uma da kanoni kažu da je na Uskrs i sedam dana posle Uskrsa zabranjeno čak i venčanje u crkvi, zato što se „Praznik nad praznicima“, kako se Uskrs još zove, ničim ne prekriva i time ne umanjuje.
Crkva pod Porfirijem skočila u budućnost brže od države pod Vučićem.
Moraju još češće da se viđaju, da to usklade, da ne ostanemo u raskoraku.
19. mart, utorak
Umrla žena koju je povredio točak sa autobusa privatnog prevoznika gradskog prevoza „Banbus“. Uhapšen mehaničar. Nije prvi put da se autobusi ovog prevoznika pojavljuju u ovakvim vestima.
„Banbus“ nastavlja da prevozi decu vračarskih škola na ekskurzije i u hotel „Banbus“ u Vrnjačkoj Banji.
Nakon prikrivanja, izašla je u javnost informacija da je još 04. 02. u zatvoru u Padinskoj Skeli brutalno ubijen S.B (74). Služio je kaznu zatvora 30 dana jer nije platio novčanu kaznu zbog bačene petarde.
Ministarstvo pravde javlja da je pokrenut postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti i apeluje na nadležne da u što kraćem roku sprovedu postupak protiv ubica i što strože ih sankcionišu.
Ministarka pravde je Maja Popović, a direktor uprave za izvršenje zatvorskih sankcija je Dejan Carević.
Nedisciplina i apeluju. Toliko.
Ambasador Hil izjavio da nije bio oduševljen bombardovanjem 1999. Da ga Bog poživi pa da za 25 godina kaže da nije bio oduševljen Vučićem.
Putovanje kroz vreme je čudo. Veće od hodanja po vodi.
20. mart, sreda
Ana Brnabić izglasana za predsednicu Narodne Skupštine. Nova predsednica odmah zablistala i ugrozila Orlićevu zvezdu već u prvim minutima njene vladavine.
Organizovala na prepad izbor potpredsednika i sekretara Skupštine, ne dozvoljavajući opoziciji da diskutuje.
Marinika se uzaludno javljala za reč udarajući poslovnikom o klupu.
Kaže mi – pohabala sam već dva ovako se javljajući za reč u prethodnom sazivu. Neumorna.
I dalje saga o bombardovanim zgradama generalštaba. Kažu – napraviće Trampov zet lepše. I starije.
Ako može Palestincima da obeća bolji život u pustinji Nagev nego u Gazi, šta je onda problem da napravi još starije zgrade u Nemanjinoj. Vesić kaže da generalšab treba da bude obnovljen kao Pentagon posle 11 septembra. Tačno je da je Pentagon obnovljen i da je ostavljen memorijalni deo.
Ima jedan detalj – nije dat na poklon investitorima iz Kabula da ga sruše i izgrade hamam.
Kako stvari stoje, Kušner će zgrade dobiti sve sa stanarima – Vojno-bezbednosnom i Vojno-obaveštajnom agencijom. Ostaje neizvesno da li će dobiti smeštaj u Kušnerovom hotelu na toj lokaciji na nekom od spratova i će ih izvršitelji iseljavati.
A može i ovaj model koji se pokazao funkcionalnim – na točkove i u kontejnere, kao bankomati oko KiM.
21. mart, četvrtak
Predsednik države optužio opoziciju da krade toalet papir. Važno je da se suzbije korupcija u zametku. Još dok je u klozetu. Posle kad uznapreduje teško s njom izaći na kraj. Jako je teško kad opozicija postane vlast, pa se osili, pa počne da gaji marihuanu uz pomoć bezbednosnih agencija, pa počne da mulja sa litijumom.
Pa kad organizuje da policija čuva kriminalce od zakona, a vlast od naroda. I onda kad to sve sraste pod Oskarom, to jedino onom metlom iz klozeta sa početka priče može da se očisti.
Rusija odlučila da se obrati UN sa zahtevom da se osudi NATO bombardovanje Jugoslavije. Razlika u vremenskim zonama Beograd – Moskva, 25 godina. Tako blizu, a tako daleko. Ivica Dačić otišao u Moskvu da lično donese pismo.
Njemu ništa nije teško. Tako već preko 30 godina.
Vučić u Briselu u zagrljaju sa Makronom koji se merači da ratuje protiv Rusije.
Samit o nuklearnoj energiji.
Zaključak: samo nuklearna energija ima kapacitet da obezbedi snabdevanje el. energijom i ispunjenje proklamovanih klimatskih ciljeva. Setila se ova vlast da razmisli o nuklernoj energiji, ali kaže da nemamo para.
Kako onda imamo za EXPO kad za toliko para može da se napravi nuklearnih 2400 MW?
U isto vreme na SET – savetovanju energetičara Trebinje zaključile pametne glave iz regiona: samo obnovljivi izvori su budućnost energetske sigurnosti.
Vinarije u Trebinju sjajne.
22. mart, petak
Magla svuda, magla oko nas. Iz daljine…
Autor je narodni poslanik, predsednik stranke Srbija Centar (SRCE)