Dan četrdeseti – 22.04.2020
A u toku noći i policijskog časa naciju hrabri, kuraži i bodri doktorka Verica Jovanović, direktorka Instituta „Batut” na svenacionalnom RTS-u ponavljajući najčešću mantru iz Doba korone „da su naredne dve nedelje izuzetno značajne” što se tiče „situacije sa korona virusom u Srbiji”. Po njoj krajem idućeg meseca možemo da očekujemo veliku relaksaciju ne samo po pitanju predostrožnosti nego i svih negativnih ishoda po zdravlje, izreče V. Jovanović i dodade jednu zanimljivu opasku tipa: „da su preventivne mere koje su bile preporučene od strane struke sada postale ’deo kodeksa ponašanja’”? To će koliko sutra potvrditi nanovo i struka sama (trojac u sastavu ministar Z. Lončar i kolege G. Stevanović i S. Janković) na svom popodnevnom obraćanju zaključivši da i kada (sa akcentom na „kada”) sve „ovo” još dugo, dugo, dugo ćemo morati da nosimo maske, rukavice i poštujemo socijalnu distancu (ako se ikada toga svega i kurtališemo). Ispred struke S. Janković ponovi tezu svoje koleginice da „veliko relaksiranje mera ne treba očekivati još najmanje dve nedelje”. Dobro, bilo je za očekivati… No, i njihov kolega doktor Zoran Radovanović, lekar iz one plejade (ne)dvorskih epidemiologa smatra bile mere blaže ili strože „trajaće tokom cele godine”… nadamo se barem samo ove ili…?
Dobra vest je da je juče 250 pacijenata napustilo niški „Čair” a i ovi Dačićevi i danas dovezli ekipicu iz Berlina i Frankfurta pod parolom „Odmora nam nema jer kovid ne drema!”. Mašala!
Jezikom fudbalskih komentatora (koji je postao vodeći način izražavanja u pandemiji) kako struka slikovito pojašnjava „Srbija je počela drugo poluvreme protiv KOVID-19”. Dodajemo iz istog faha „samo da ne budu i produžeci” ili, ne daj bože, „pucanje penala”?! U svetlu tog „strukovnog vokabulara” zamjećujemo da je za sutrašnje otvaranje VMC „Karaburma” najavljen i sam prezident A.V. lično, da li onda (poštujući rang) kao „delegat utakmice”?
Tokom epidemije za sada u Srbiji je preminulo sedam policajaca a 180 njih je zaraženo, priča njihov direktor V. Rebić, koji raspolaže i drugim podacima i činjenicama kao što su da je do sada 5.300 građana Srbije procesuirano zbog kršenja zabrane kretanja a među njima se izdvaja 27 „ponavljača” i „višestrukih povratnika”. Mi, kao Kragujevac nismo loši. U najdužem od najdužih svih vikenda za 84 sata policijski čas je prekršilo (odnosno, uhvaćeni su) 14 ljudi. Hm… to dođe po jedan na svakih šest sati. E, ali u Nišu samo dvoje. Nišlije mora da su ovladale nekim maskirnim veštinama? Ili makar kamuflažnim. Dobro a, nas (kao Kragujevca) ako se sete sete, pa nismo bili toliko loši. Makar da nam udele neki koridorčić, magistralicu (kad ne može autoput, pa nismo mi alavi), prugicu, luku, ja l vazdušnu ili onu običnu… Mada ima i onaj Klinički centra u najavi, što ne kažemo da je malo ali…
Na žalost u toku jučerašnjeg dana u našem Kliničkom centru preminuo je još jedan pacijent iz Novog Pazara (69), kao druga žrtva korone iz ovog grada, koji opet ima „bum zaražavanja” sa 73 obolela. U Šumadiji danas još četiri nova pacijenta – tri iz Kragujevca i Jedan iz Jagodine (stalno nam pridodaju ove iz Pomoravlja, samo da nas posle ne optuže za velikošumadijske pretenzije) tako da je do sada naših sugrađana obolelo 66 a Šumadinaca uopšte 90, za sada. Da smo „zdrava” (relativno) pohvali na-s i p.p.P.Kon ali tek pošto sam A.V. lično izreče odu Novom Sadu i oklonom delu Panonije veću od poeme „Vojvodina” pokojnog M. Antića na temu „zdravstveno-bezbedonosne situacije”. Dobro, navikli smo na (ne)milost i to ne samo A.V.-a.
E, al zato naši naučnici (iz Kragujevca), samo da se zna, iz Centra za bioinžinjering (šta god je to) prave softver kako bi olakšali posao lekarima u borbi sa zarazom.
A, sam život kao da se stvarno vratio u normalu. Ili makar na momente tako (za)liči. Po prvi put od kad je sve ovo počelo nema redova pred prodavnicama. Nijednom. Au?! Uđeš, izađeš… Pa ponovo… K’o nekad, pre korone. Ni pred bankama (sa sve pripadajućim bankomatima) nikakva frka, ništa naročito. Za nijansu primećujemo nešto „veću potražnju pred apotekama”. Lepo, to znači da se narod ne opušta i da je rešio da ovaj predah „između dva poluvremena” iskoristi da dopuni zalihe zaštitne opreme za drugi deo „tekme” sa kovidom (ili se kaže – protiv?). Lepo i pohvalno. Elem, gde je završilo onih četiri miliona maski i rukavica – cirka, nemam pojma jerbo ih ne bi (rukavica pogotovo) ni u jednoj apoteci koju obiđosmo. Sad možda mi sve „pogađamo” pogrešne drogerije ili to neko „masno laže” da upotrebim omiljenu floskulu (pro)vladinih tabloida sa obraćanja struke koje je ponovo „uvela” prisustvo novinara na njih pa se na iste provukoše i ovi grdi „proizvođači” psiho-pseudo medija. Nema, ne bre tabloida nego rukavica. Pošte se ni danas (ne)dadoše. za njih izgleda predaja zaista nije opcija i pred njima su čak i danas monstruozni redovi, k’o da ih niko nije obavestio da je u toku „drugo poluvreme pandemije”. Mi odosmo u svetlu epidemijsku budućnost a oni, bre, pred poštama ostadoše „zakucani“ još u prvom. I ko zna kad će da ga više „odigraju”.
Proradile i pijace (sem one glavne koja je pod rekonstrukcijom koja će verovatno da potraje duže od korone) ali nekako stidljivo, pomalo, da ne kažem „bedno”. A, svi bili navalili pijace, pa pijace, k’o da je to letovanje… I sad, evo pijace… i opet ništa… Tek poneka tezga, mahom sa cvećem (ah, lepota u Doba korone), nešto povrća, voća, zeleniš i jaja… A, da i med i medni proizvodi. To bi bilo to. Znamo da nije baš nešto ali od nečega mora da se krene. Saobraćaj i gužva kako i dolikuje radnom danu. A, ljudi? Pa, vreme se prolepša, mere popustiše… Šta da vam kažem.
A, sinoć u prvu šetnju izašli posle „mesec i jače” i penzioneri. Sriču „prva slova” u slobodnom (is)koračanju. Klinci ih fotkaju sa prozora i „potpisuju”: „Vidi ovo! Polažu za pešake!”, što nije korektno, vuče na „ejdžizam” ali nije daleko od istine.
Kad smo kod tih „šetnji” sociolog Bakić ih ne libeći se prozva „panično i ponižavajuće utamničenje dva i po miliona ljudi”. Onako, podseća. Drugi, pak, Bakićevi istomišljenici po ko zna koji put ponavljaju (što se tiče „rečnika” pandemije u nas) da te „ratne metafore” koje svakodnevno rabi „aktuelna vlast” pogoduju samo autoritarnim režimima. Ajde? A, nogometne „fore i metafore”?
Po profesoru Miodragu Zecu „baš takvi režimi” skloni populizmu od kupovine silnih lampiona za beogradsko novogodišnje ukrašavanje i ulepšavanje ne stižu da kupe i testove za pandemiju. Posle dramatika, jurnjava, saspens, triler… K’o kod Hičkoka!
Realno, u Srbiji je sve veći pritisak na novinare (one prave, ne one sa mutant-pobačaje sa presica struke) te je od kako je kovid „počeo” naša zemlja na listi medijskih sloboda (ionako bedno plasirana) zglajznula za još tri mesta, na 93. od 180 zemalja koje rangira organizacija „Reporteri bez granica”. Ali, nije to još kraj naših „mogućnosti”. Pa, tek (za)počinjemo „drugo poluvreme”, zar ne?
Za to vreme novinari i dalje rade i donose priče (antidržavne, jakako) poput one današnje u „Danasu” o ženi iz Niša koja tvrdi da joj je u tamošnjem Kliničkom centru umrla majka ali ne od korone već od gladi? Naime ona je kao korisnica staračkog doma prebačena kao nepokretni pacijent u tamošnji K.C. gde nije bilo dovoljno negovatelja a zbog prirode bolesti mogla da jede samo kašu a „hranili su je samo sendvičima”?
I dok nacija raspravlja kako to korona jenjava a imamo karantin vikende od 84 sata, pa opet naredni a biće i onaj prvomajski – ne brinite već najavio p.p.P. Kon i to od petka do ponedeljka. Što se A.V.-u snilo i Konu je „za muštuluk” milo. Ionako A.V.-ovi oponenti smatraju da je on „rešio” i „odlučio” da ukine virus, valjda mu dojadilo da se pravda što je u neprekidnoj (pred)izbornoj kampanji. Svaka čast nezavisnim intelektualcima, slobodnim misliocima i poštenoj opoziciji, kao „poznavaocima političkih prilika u nas”… ali, mi kao laici „za istu” nismo ikada primetili da se A.V. ikada pravda ikome za išta. Pa, ni za ovo, ma koliko očigledno bilo.
I, taman kad pomislismo da smo „proslavili” Uskrs kad danas javiše da je oboleo vikarni episkop patrijarha Irineja. Istog momenta sve poče do početka od liturgije, pričešća, verskih sloboda i prava, (ne)poštovanja zakona… I, dok smo mi i dalje u okviru „vaskršnjeg praznovanja” sledeći nek’ se spremi ramazan. Ne, ozbiljno. Arapske (još ranije zabranile hodočašće ove godine u Meku) i turske vlasti najavljuju svojim građanima kako bi se to reklo četvorodnevno-ramazanski-total vikend karantin. I Arapi i Turci (misli se na vlast) obećavaju „povratak u normalu čim prođe ovaj vikend i praznik”… Zvuči poznato, a?
Ni u svetu ništa manje dramatično. Turska najviše zaraženih posle „vodećih” zemalja zapadne Evrope i SAD, bliže se 100.000 obolelom. U Americi danas „crna sreda” sa 2.804 smrtna slučaja. To im je treći dan sa preko dve hiljade mrtvih. SAD već imaju 825.00 obolelih, preko 46.000 umrlih a izgleda da će tu brojku morati da revidiraju za još 28.000 slučajeva koji nisu „ubeleženi” kao žrtve kovida već je reč o pacijentima koji su bolovali od drugih bolesti ali nisu stigli do medicinskih tretmana zbog prenatrpanih i prebukiranih bolnica. Jezivo. Njujork koji ovog korona-proleća ima smrtnost četiri puta veću od uobičajene poslednjih nekoliko dana se „drži” na „ispod” 500 žrtava. Američki naučnici upozoravaju da drugi talas kovida može da bude smrtonosniji i opasniji od tekućeg?! Za to vreme Tramp iz svog privatnog kluba otpustio zaposlene. Ako, sad ne može da računa na onu A.V-ovu (s)pomoć polovinom maja. Britanija (samo juče 828 mrtvih, ukupno više od 18.000 i preko 130.000 obolelih) od juče testira vakcinu na ljudima kao i Nemačka od danas. Srećno, ali neka vam je uvek na pameti onaj brazilski „test”. Italija juče „prolazi” sa 534 žrtve (i tri hiljade novih obolelih) a po prvi put od početka pandemije javljaju da imaju više respiratora nego obolelih. Čestitamo. Iza njih već 25.000 preminulih i broj zaraženih koji se bliži 200.000 pacijentu. Za njih, iako su osvedočena fudbalska nacija ne bi mogli da procenimo u „kojoj su fazi utakmice?”… Francuzi juče 531 smrt (već 21.000 mrtvih) i brojka od preko 160.000 bolesnika. Španija u danu 435 mrtvih (ukupno 22.000) i 4.200 novoobolelih. Karantin će kod njih trajati do kraja maja.
I Poljska i Singapur po 10.000 bolesnih, s tim što ovi potonji, na tu cifru samo 11 preminulih. Kina novih 23 „iz importa” ostalo „domaće snage”.
A, Rusija skoro šest hiljada novih za samo jedan dan u kojem imaju i 57 mrtvih. Do sada kod njih preminulo 513 pacijenata a obolelih više od 60.000 do sinoć. Njihovi lekari iznose podatak da čak 43,7 posto tamošnjih obolelih nema ama baš nikakve simptome? Gde je Rusija tu je i Ukrajina koja mere (oštre) produžava do polovine sledećeg meseca. I Hrvatska neće još da ih „popušta” ali Crna Gora hoće i skraćuje policijski čas koji od noćas traje od 23 sata do pet ujutru. I u R.S. uvede seniorima labaviji „tretman” za „šetnju” svakog dana od sedam do 10 ujutru, ali od 27. marta.
I stari hokejaš Lukašenko bio u direktnom i neposrednom kontaktu sa obolelim. Neće u izolaciju, zvanično saopštenje je da će „nastaviti da radi kao i do sada što je” (svaka slučajnost je namerna). Ovo je prava prilika da se (u)vidi kako „rade” u zaštitnom smislu: sauna (to ne može da bude loše), votka (pozdravljam, ona „radi” u svakom slučaju) i vožnja na traktoru (beži, bre pa to je pogubnije od korone)… Inače pod njegovom „komandom” (još od 1994. godine) već više od sedam hiljada zaraženih i 55 mrtvih koliko je zvanično „prijavio”. Važno je zvati se Alek…
Za to vreme k’o što predvide SZO Afrika „otkucava” sa 24.000 obolelih i više od 1.100 preminulih. Po našoj struci oni su tek „izveli početni udarac”. U Evropi broj preminulih odavno prešao 110 hiljada. Do sada.
U svom već ustanovljenom terminu (eto nekog protokola kojeg se stvarno pridržavaju) struka se pojavi i ministar Lončar projavi da je u poslednja 24 sata preminulo četvoro ljudi (tri muška i jedan ženski pacijent) i time je broj smrti u Srbiji dostigao 134 žrtve. Novih pacijenata je 224 (ukupno 7.124) a testirano je do sada skoro 50.000 ljudi. U bolnicama je 3.260 obolelih a na respiratorima 103 bolesnika. Zdravstvenih radnika u ovom momentu je zaraženo 622 (hospitalizovano 420) što je po podacima Z. Lončara 8,74 % obolele populacije. Korisnika usluga socijalne zaštite ima 493 pozitivnih i 111 zaposlenih u njima. Dece je do sada obolelo tridesetak cirka i sva su dobro sa blagim ili asimptomatičnim slikama. Po broju obolelih „vode”: Beograd (neprikosnoven) sa 1.760 obolelih, Niš 929, Ćuprija 215, Valjevo 160, Kruševac sa 157… Mi, pak, nismo u „topu”, hvala Bogu.
Po doktoru G. Stevanoviću „rezultat je dosta dobar” i „broj novih slučajeva polako ali sigurno pada”. On izreče da smo „za sada uspeli” i „virus držimo pod kontrolom” ali „da i dalje moramo da imamo veliki oprez” i „da još nema opuštanja”. Njihov kolega S. Janković dodade „da je pozitivan trend suzbijanja epidemije očigledan”, naravno još nešto „fudbalskim jezikom” (ali to više ne prenosimo jer bi zaličili na „Sportski žurnal”) i za kraj izdvajamo sledeću po(u)ruku da moramo da budemo: smotreni, skoncentrisani, solidarni i odgovorni… (e, da nije ove zadnje „odgovornosti” bilo bi 4S – kao Skoncentrisana smotrenost Srbina spasava ili tako slično)…
Pređe se na pitanja a danas tu neumorni (pro)pitivači iz „sajtova” i „štampe” mahom provladotabloidne. Hm… ne prenosimo te gluposti u ime odbrane novinarskog dostojanstva (od kojeg je kod nas ostalo manje nego od opozicije) ali moram da priznam da mi je malo nedostajao raspukli vokal (i ne samo vokal, ne mislim nedostaj’o, nego raspuk’o) od „Rado, lepa, Rado” iz prištevskog „Uniteda”… ali behu tu i oni „štampani” (pseudo)mediji koji nam pak nisu nedostajali ama baš ni malo. Taman smo mislili da smo barem malo „oporavili” mozak od njih ali ga oni svojim „konstatacijama” i „zaključcima” promptno vrnuše na respirator svesti. Behu tu pitanja o nadrilekarstvu i šarlatanstvu Ž. Mitrovića, doktora „ozoniranja” za ministra Lončara je to „politizacija”, pa onda „odgovornosti” (čuj, kod nas odgovornost vladajućih kadrova u bilo kojem režimu) a to će da bude posle „iscrpnih analiza”, sam Lončar kaže „za neku godinu” (dakle standardan sled: orden, počasti, penzija, prinadležnosti, apanaža…), onda demagogija i oda respiratorima (i himna njihovom Vrhovnom dobavljaču), pa opet Vaskrs, liturgija, pričest… Ministar Lončar uze u jednom trenutku da nabraja „neke noževe”, pobroja čitav escajg…
Pitanja tabloidaša-bolidaša behu toliko stupidna i ogavna da po prvi put poče i da ih opominje i prekida (taman Dragan D.J. Vučićević uze banku i poče da nam saopštava svoju poetsku viziju vaseljene kad ga onaj glasić „iseče”) onaj nevidljivi glas (što se moderatorkom zove) a i struka, tak’a kak’a je ipak ne odgovaraše na te bljuvotine. Čini mi se da kad bi epidemija potrajala još neku godinu da bi se struka stvarno osmelila (stegla „integritet”) i konačno iznapušavala one retarde kako i zaslužuju. Za sada im (malo) više povlađuju ali to govori više o njima nego o onim, ipak mentalnim, (zlo)nesrećnicima.
Duboko smo u sedmoj nedelji korone. „Utakmica” traje li traje… Krajnji „rezultat” ne znamo ali ga opasno „priželjkujemo”.
E, saznadosmo da i P. Almodovar vodi dnevnik tjekom pandemije. Kad smo kod „rezultata” da se kladimo po čijim će se zapisima iz pošasti pre snimiti filmski uradak. Evo, na neviđeno, tol’ko smo u mogućnosti ulažemo onih A.V.-ovih 110 jura iz futurističke polovine maja.