Dan dvadeseti – 02.04.2020
Redovi, redovi i redovi… Od ranog jutra. Da nije onog policijskog časa bili bi od danas do sutra. Na sabajle, još se nije ni razdanilo i to po letnjem tajmingu a ljudi već u njima. Ispred omiljenih, domaćih, trgovinskih brendova, već se oteglaaa redinaaa… A, još ga nisu ni otvorili. Ma, u’vatili mesto u redu. Da l ovi uopšte idu kući. Ne mogu da spavaju pred radnjama, zabrana je kretanja ali, ipak… da nemaju neke specijalne dozvole… Ono, kraća izolacija, noćno (preko)redno… Podseća na ono Miloševićevo vreme kada su ljudi spavali pred stranim ambasadama da zapale odavde. Sad neki hoće i nazad. E, danas od korone ne može da se bega, ali može da se (po)negde pazari jeftinije.
Po ćoškovima i parkinzima doskorašnjim omiljenim mestima okupljanja i sakupljanja naseljaških dokonjaša, lelemuda i zgubidana gde se cepalo pivo, nalaze se ogromne bele kocke-kanisteri sa sredstvima za dezinfekciju. Cepa se nešto drugo a ne pivdžan. Za’vataju se dezinficijensi na zornjaka. Dan se tek budi (građani ustali pre njega da vataju mesta u redu) a korona nije ni spavala.
Furaju se maske iz zaliha. Nestalo. Možda iz solidarnosti sa rukavicama kojih nema još od vremena kada se A.V. (pre)obraćao svakodnevno i celovečernje. Pošto imam dojavu (ne za kladžu – to zatvoreno, može od kuće) da se pojedini (S. M.) čitaoci „Dnevnika” iz njega lično (iz „Dnevnika” ne A. V.-a) informiraju o snabdevenosti zaštitnom opremom odmah da napišem da „mrka kapa” (može i „mrka maska”) da ih familija ne tera da samo zbog te informacije (blagovremene, istinite i proverene) čitaju sve do kraja. Voljno, komandovao bi A. V. ali ne predsednik već generalisimus.
Poklekli (po oba pitanja) i ozbiljniji privatno apotekarski lanci. Nema i to ti je. Za rukavice onako, tvrde: danas, sutra… a sve nekako sa prizvukom „malo” ispred ovog drugog. Što se tiče maski, nema infodemije i dezinformacija: „Nemamo ni pojma, kad će”, što zvuči uverljivije i pouzdano. Ima samo one najmanje rukavice veličine S. Za koga toliko? Deci ne daju da izlaze… da ne snabdevaju onog Maloprstića iz „Igre prestola”? A, da njega su „zbrinuli”. Ni mi nismo baš daleko.
Alkohol, ni trunke. Pa, bre ta Župa k’o da je „zaglavljena” na nekoj egzotičnoj turističkoj destinaciji pa čeka da je pokupe Dačićevi jeroplani. Nedimoviću, Nedimoviću, skroz si nas razočarao i kao partizan i kao ministar a, kao snabdevač alkohola da ne pričamo. Pa, ti bi, crni, skroz propao u Americi tridesetih godina prošlog veka. Bio bi nezaposlen, kakvi bre ministar…
Kad smo kod nezaposlenih u Austriji zbog korone ostalo bez posla pola miliona ljudi, u Španiji gotovo milion a i kod nas polako liferuju i teslime radnike. Prvo „pogiboše” oni sa ugovorima, preko agencija…
Drugima nije frka za alkohol (u bilo kom vidu) ali im u (samo)izolaciji nedostaje vruć burek. To je sad hit, dostava bureka. Tradicionalnoj preduzimljivosti malih privrednika ni pandemija ništa ne može. Dan sve lepši i lepši kako odmiče, ali smo za ovo kratko (sad, kako kome) vreme naučili da to ne valja. I bi baš tako. Izgleda da smo se juče (samo)zavaravali, vreme je bilo presudno. Ono odvratno, gore nego jesenje očas smeni nešto mal zaliči na proleće. I to je dovoljno. Ulice se očas popuniše. I odmah vidiš da jedan (oveći) broj i nema nekog posla. Drugarice stare jaranice izmileše na ulice pa ruku pod ruku, mic po mic… ko Ćirine i Spirine popadije al pre one svađe oko mladoženje. Tu su i drugari, prijatelji stari, učvršćuju svoju kamaraderiju javno, pred svima dok nam ne udare katanac. Ma, dobro, mi za katanac, pošteno i jesmo bili i to (po)davno, dane kažem oduvek, korona je to samo potvrdila. Živnu bre i saobraćaj i vrati se na staro. Opet moraš da paziš kad prelaziš ulice i raskrsnice. A, taman se čovek opusti i ponada se neće da nam uvede 24/7, nema razloga, povoda… kad ono… Pa, gde baš sad pred večerašnje predsednikovo obraćanje posle višednevne apstinencije. Čega li se više uželeo? Pu spas za sve nas ili novih mera. Sluti na ovo drugo. Čini mi se da bi bolje bilo (za opšte dobro) kad smo kod već pominjanog književno-serijalnog hita da „zima dolazi”. Ionako struka kaže da ’ladnoća ne ubija koronu. I mi bi sedeli kod kuće. Ovako, čim sunce grane odma’ znam da neće da nam „svane”.
A, redovi iz velikih prerastoše u ogromne pa enormne. Ljudi tu i tamo, mahom, ćute i čekaju. Šta će? Ipak, živci polagacko popuštaju. Kriza je u svakom smislu. (Vidim da se u nekim fotoreportažama pojavljuju naslovi „Redovi sve duži fitilji sve kraći” preuzeti iz ove kolumne. He, he… Ako, valja se…).
Po parkovima (i šetalištima, ’ajde) nema nikog. Tera ih murija, šta li? A, u prodavnicama (kad upadneš konačno), pa onako… Negde se poštuju razmaci i propisi a drugde je to više, onako, fluidno. Za nekim kasama dišu jedni drugi za vrat k’o pooštrenje mera, ne daj Bože.
– Što makar ne odškrinete malo ova druga vrata, pita jedna smorena i iznervirana gospođa.
– Ne možemo pobi nas promaja, u strahu (ovol’ke joj oči) kasirka.
Pa, to je rešenje. (Pra)iskonski neprijatelj Srba svih zemalja. Nevidljivi protivnik sa kojim Srblji vojuju od nastanka sveta (volj’ ti kreacionistička, evolutivna, big-beng ili bilo koja druga teorija) i neće odustati do nestanka istog. Ma, KOVID-19 je mnogo nerazumljiv za čoveka ovdašnjeg. Koji bre letaliteti, pajp lajnovi, prave, krive (jok paralelopipedi), eksponencijali i žarišni potencijali. Trebao je A. V. sa sve svitom da zapreti smao promajom. Propuh, bato, pa da vidiš k’o bi izlegao na ulice i šetališta. Niko. Duva, vuče, ubi… Pa, setite se samo onog suludog Miloševićevog eksperimenta sa pomračenjem sunca (i pameti ovdašnje) kada su se potomci heroja (znate sve one ratove i borbe što ih je A. V. pobrojao da se ne ponavljam) ukopavali u podrumove podrume. Sećate, se… A? Bilo bi (ne)razmaka i (ne)socijalnih kontakata dok se svet ne o’ladi. To bi sigurno prošlo.
Kakve prinude, prisile, mere, građanske (ne)poslušnosti… Ne bi mogli na lice zemlje da ih isteraju.
A, u svetu se korona primakla milionitom pacijentu. I 50.000. preminulom. Nemci se dumaju da li treba nositi maske ili ne, a Rusi prate potencijalne prekršioce (samo)izolacije nekom geolokacijom (ali pošto i ne razume što je to elegantno prelazim preko tih neosovjetskih gadžeta) a Francuzi kažnjavaju one koji su se o osamljenje ogrešili korisnim radom. E, ako ste pomislili kako to i nije tako loše (strašno) ono: čist vazduh, šetališta, parkovi, mogli bi i ljubimca sa sobom da povedete… malo ste se preigrali. Kazna se odrađuje isključivo u bolnicama. Je l treba da vas podsećam kako one izgledaju danas tamo? Ne. Dobro. (A, ovo ja, k’o Kon, onako dramski a i solidarišem se sa Stevanovićem).
Belgijski policajci hoće da štrajkuju jer nemaju maske. Kako li stoje ovi ovde? A, najekstremnije „ograničenje kretanja” (za sada) dolazi sa Filipina gde je predsednik izdao naređenje vojsci da puca na sve one koji krše izolaciju?! Pa, ti vidi, kao ne valja ti na gajbi, teliška, netiška, uštek’o si brašno, kvasac… pa ako si se pokazao kod gospođe mogu i uštipci da padnu. A, da zabranjeni bliski kontakti. Dobro, neka vajda i od toga.
Oboleli mornari na trajektu kod Pireja i ratnom brodu američke mornarice. Nit im daju da pristanu nit im neko pomaže. (Šta je sa onima našima kod Sidneja?). Preminuo je i prvi Srbin na Kosovu ali i šestonedeljna beba u Konekitiketu. A, korona je dostigla tolike razmere da su čak zbog nje i talibani predložili primirje. Slično tome, separatistička vojska Katalonije zatražila je zvanično pomoć od (ne)braće po oružju španske armije.
Kod nas stižu avioni sa kineskom pomoći, a Rusi obećavaju i njinu. da li Dačićevom zračnom flotilom. Za to vreme Ruje pomažu Amere. Još juče Njujork prešao sam po broju obolelih celu Kinu. Ipak, SAD optužuju Kinu da prikriva broj žrtava a, nih i Ruse zajedno da (zlo)upotrebljavaju pandemiju. Oni k’o Vučić i naša opozicija.
U Kini 35 novih sve „sa strane”. Pojedini gradovi razmišljaju da zabrane korišćenje pasa i mačaka u ishrani. E, sad, ne mogu da ih šetaju, ne mogu da ih jedu… pa, koji moj da rade sa njima?!
Po podacima SZO korona je prodrla u 205 zemalja a stigla je i među brazilska urođenička plemena u Amazoniji. U Britaniji odobrena „nova lekarska etika” i lekarima je dozvoljeno da sa respiratora „skinu” starijeg pacijenta „sa malo šansi” u „korist” mlađih sa većim izgledima. Auu, koja je to „slobodna sudijska procena”… Tamo su već preminula i dva naša državljana.
Kad (s)pomenusmo Dačića (sem komunikacije sa Lavrovom) njegova a(j)ero armada na relaciji (relacijama?) Izrael, Beč, Štutgart, Berlin, Frankfurt, Moskva, Varšava, Bratislava… Stigli iz Austrije i Australije. Iz Švice stiže bus sa 45 njih, čeka još 500 ljudi. U Italiji ima naših na kućnom lečenju, izolaciji a jedan je građanin Srbije i preminuo.
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić kaže da srpskih državljana, koji žele da se vrate, trenutno ima u Indiji 65, na Maldivima 23, Indoneziji 53, Tajlandu 80, Vijetnamu 16, Australiji 133, Alžiru 17, Egipatu 25, Somaliji 7, Nigeriji 145 (radnici „Energoprojekta”), Islandu 10, Portugaliji 32, Meksiku 19, Kongu 13, Japanu 11, Tanzaniji 10, Sejšelima 4, SAD 700 komada cirka. Kako li popamti sve to? K’o da vodi neku evidenciju?
Stižu naši čak i iz Crne Gore! ’Ej! I to reciprocitetno, mi njima 92 a oni nama 81, ali, dobro, to je tu negde. Jedan, dva potencijalno obolelih, manje-više… Lepo, bre, to bratski, k’o nekad, a ne tamo „respiratori razdora”. Crnogorci ispratili ove naše sa po bocom vina. Mi njima ništa. I’ bre, Dačiću, obrukasmo se. A, prerađeno u dezinfikacioni alkohol. Dobro. A, gde je?
Na sajmu u Beogradu 55 pacijenata. Sprema se hala Sajma i u Novom Sadu. Psiholozi upozoravaju da Vučićeve najave šire paniku i podstiču haos. Struka, bato. Intelektualci vape „je l smo ljudi ili crvi” a stari novinarski vukovi podsećaju vlasti da naši građani niti su doneli virus, niti su se prvo sa njim zajebavali (jeste, tako piše Lj. Stojadinović), niti širili paniku sa masovnim grobljima i da su u ogromnim redovima (ja sam prvi napisao Ljubo) koje oni nisu sami napravili. Obavešteni tvrde da nam izbori slede (nastavljaju se – kao da su se ikada i prekidali) već u maju ili junu. Ko pretekne koroni to će ga sigurno dokusuriti. Tviter ugasio preko osam i po hiljada naloga koji su promovisali Vučića i SNS u doba korone. Nemam isti, ali hvala im.
Takođe dobro informisani već najavljuju da će večeras da nam „padnu” od A. V.-a barem dve nove mere ziher „potpuno zatvaranje žarišta” i „24/7 al’ za sada samo za vikend, za probu”. To sad zvuči i moguće a možda su i probni baloni. Reč je o medijima koji bi se u civilizovanim i demokratskim zemljama zvali (pro)vladinim a ovde kod nas taj izraz zvuči mnogo sofisticirano za onu novinarsku etiku kojom oni barataju. U poređenju sa njihovim „izveštavanjem” ona (ne)lekarska u Britaniji deluje kao čista humanost.
Kad smo kod autentičnih ludila koje korona izaziva u nas, nemoguće je ne osvrnuti se na hapšenje novinarke iz Novog Sada koju su sinoć uhapsili (čak šest pandura) zbog pisanja o stanju Kliničkog centra Vojvodine. I, taman, da ono što je preostalo od ovog esnafa (u profesionalnom smislu a ne egzekutorskom i krvosledničkom) zavapi da za utamničenje koleginice ni vanredno stanje nije opravdanje, a ono, pustiše je. I, ne samo to. A. Branabić, promptno ukide odluku koju je sama donela pre manje od dva dana o samo „centralizovanom i proverenom” informisanju i to, kako reče na lični zahtev samog predsednika. Pa, reko je on još pre više od deset dana da svako piše i lupa šta hoće, baš ga briga, ali izgleda da Ana ili „spava na času” ili ne čita ovu rubriku. Šalu na stranu, ko zna šta su sa ovim hteli da probaju i eksperimentišu, i šta će tek da nam „vrate” i „uvale”. Ne verujem čak ni ja da se tek tako, samo zajebavaju (Lj. Stojadinović), mada… može im se.
Ovi iz NDBG pozivaju na aplauze i za novinare. Eh, sad…,ma ’ajte molim vas. A, i koji će nam. Dovoljno je kao kod lekara samo da nas puste da radimo svoj posao, koji uopšte nije lak (šta god ko mislio) pogotovo sada i ovde.
Gostujući sinoć na RTS-u doktorka Darija K. T. reče da su od ukupnog broja obolelih 10 procenata zdravstveni radnici.
Danas, izostade ono, već tradicionalno obraćanje struke jer se čeka obraćanje samog Vučića (posle višednevnog posta u tom smislu) sa Brnabićkom i drugima čim iskoordiniraju oba krizna štaba), pa da se ne dupliraju. A, ono, struka pre politike? E, a taman se ponadali.
Po informacijama sa zvaničnog sajta vlade u poslednjih 24 sata u Srbiji je preminulo troje ljudi (ukupno 31) a novoobolelih je 111 pa je brojka dostigla 1171 pacijenata. Preminule su dve osobe muškog pola, i jedna osoba ženskog pola. Prosek njihovih godina je 58,7 i kao i kod svih prethodnih žrtava, i oni su imali komorbiditete, odnosno više drugih bolesti koje su doprinele fatalnom ishodu. Na respiratorima je 81 pacijent.
Posle, opet na RTS-u doktorka Darija K.T. izjavi da samo ušli u četvrtu nedelju epidemije i da je broj veći ali nije strmoglav i eksponencionalan. Dobro.
Svet čeka vrhunac pandemije. Evropske i svetske ekonomije računaju gubitke… Mi, čekamo Vučića i njegovu „konačnu presudu”. A, obraćanje samo što nije počelo. Moram da završavam ovaj tekst da da ne okasnim i ’vatam beleške. A, ne ko Ana B., da posle ne (za)pamtim šta je predsednik projavio za danas.