A, uranilo to udarnički za Međunarodni praznik rada pa u dnevnu sobu. Može i kujnu. Pa red je za tradicionalni, prvomajski, onaj udarnički, uranički kačamak, u ovim uslovima – od kuće. Od tih „tradicionalizama” možda nije najprimerenija trenutku ona kuvana rakija – po ovoj vrućini može malo jače da se „čuje” po kući. Ali, borba za socijalnu (ne)jednakost i pravdu traži žrtve i u „od kuće” uslovima. Dok ljudi raspravljaju kako da roštiljaju po stanovima, terasama i krovovima (ako su sa istih proterali one bakljaše iz SNS-a) i oni srećniji po vikendicama. Dok razmeniše sve „recepte dovijanja” oladi se kačamak. U narodu današnje praznovanje već dobilo nadimak „karantin uranak” a ljude dok se dimom dime u „home made” uvjetima zabavlja aforizam (M.R. Simić) da ćemo i „Pobedu nad epidemijom proslaviti u karantinu”. Izgleda.
Oglasiše se tradicionalno, naravno isto od kuće, kao što i dolikuje na „Praznik rada” i sindikati koji sad podsećaju da su godinama opominjali (jesu, majke mi, ali niko nije hteo da ih sluša) da ta „tobožnja rasterećenja privrede” kako bi ona kao dosegla „neslućene uzlete” bila samo puki i pohlepni izgovor da se izbegavaju i smanjuju fondovi za socijalna izdvajanja, nezaposlene i zdravstvo… što se sada jasno vidi. (Pre)jasno. Takođe, sindikalci iz čitavog sveta ponovo ističu da će kriza koju je korona izazvala da ostavi trajne i dugosežne posledice na privredu (već jeste) i da će u post pandemijskom dobu ponovo biti prvi na udaru i stradati oni najranjiviji, radnici i svo oni što su ostali bez posla. Verujem da i ovaj njihov apel ima istu „slušanost” i pozornost kao i prethodni. Takozvane „tvrde uši” (i još tvrđe srce) su glavna odlika savremenog sveta.
A udarnik sam A.V. lično i na ovaj dan ne odmara već sebi upisa još jedan „trudodan” tu, opet baš pred samo podne. Preuzevši već nekoliko dana (kao, uvek pretekne struku?) P.R. sveopšte antivirusne borbe prezident i današnji (ne)radni dan iskoristi da nas obraduje i usklikne (samo mu crven barjak fali) da su „današnji rezultati najbolji do sad”! Rezultati (u koje on ima uvid) testiranja su za današnji dan oko 3 % (da l i to šteluju k’o izborne? ma, ne bi…) a bili bi još bolji da nisu u toku ovih 24 sata preminuli oni ljudi iz Gerontološkog centra u Nišu (43 do sada). Bili bi, ali eto… oni, šta ćeš… umreli… i time malo „pokvarili” ovu „prazničku sliku”… Bili su to stariji, lepo vaspitani, odgovorni ljudi, ono što se kaže „old scholl” i samo da mogu siguran sam da bi uniformisano odgovorili: izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo… Ali, eto, ne mogoše…
Kad smo kod „niških rezultata” koji „mogadoše da budu i bolji” sam A.V. lično (volonterski glasnogovornik struke) za sam Niš reče da se „dramatično oporavlja”. Ne može kod nas bez dramatike, kad je bolest u usponu dramatike (to, ajde i ima neke logike) e, a kad se povlači onda je to još dramatičnije (kako?). Ma, nema dramski smo narod, nije nam jasno kako se oni Grci „provukoše” da registruju „otkrivanje” drame kao oblasti stvaralaštva i svoju duhovnu baštinu a ne mi?! Ej, pa, ajde da li znate većeg „deus ex machina” od samog A.V.-a lično? A, gde su ostali glumci (glavniji i sporedniji), statisti (sa zadatkom i bez – samo onako), sufleri i ini scensko-dekoraterski „radnici i saradnici”… (Pre)oteše nam Heleni (Latini su stare varalice) dramsku (sa sve dramoserskim žanrom) slavu, k’o Kroati „šljivovicu” i „ajvar”. No, dobro. U Beogradu, raportira A.V. „bolje nego juče” (to već vuče na melodramu), Novi Sad ima fantastične rezultate (o, element fantastike nikad nije omanuo u literaturi i drami) kad već Niš ima „fantastični Klinički centar”. Besmo tu i mi (realizam, šta li) za koje P.R. A.V. (pro)javi „Kragujevac uglavnom dobar” mada „juče malo iskakanja”?! Koje? Čega? Iz našeg instituta javljaju da već šesti dana zaredom u KG i celoj Šumadiji nema ni jednog novog pacijenta. Mi, juče bili tamo, na licu mesta. Do sada u našem regionu 93 obolela (sam KG 68) i to se ne menja skoro nedelju dana. U K.C.-u 71 pacijent iz čitave centralne Srbije a na respiratorima tri obolela. Do sada se u ovoj ustanovi oporavilo i izlečilo skoro stotinu ljudi a iz Šumadijskog regiona 59 pacijenata. Ali, zna li A.V. nešto što mi ne? Pokazalo se da nije on neobavešten, pa, ne bi ga struka tek tako (vas)postavila za svog Pi-ara, a? Pratićemo… Još ON iskoristi ovu priliku pred praznični-karanti-porodični obed da istakne i najavi da ćemo ubrzo postati „vodeća zemlja u Evropi u sferi laboratorijskih istraživanja” (što je i logično za državu čija je privreda u tri, ma ne, u dve najjače privrede na kontinentu) što bi se takođe dalo podvesti pod žanrovsku odrednicu – SF.
A, za popuštanjem mera dolazi i do opuštanja građana. Struka otelotvorena u dr Stevanoviću upozorava pred sutrašnju navalu na šetališta i izletišta da smo „daleko od toga da je priča sa koronom završena” ali ga slušaju k’o da je predstavnik sindikata. Krizni štab opominje da će danas rigorozno kažnjavati grupna okupljanja. Kako? Gde? Idu po vikendicama? Na Fruškoj gori apeluju na ilegalne izletnike da opet ne spale nacionalni park. Apeluju i da ne izlaze al to već teže. Potegli i invaziju krpelja al de da se plašiš nečeg tako maleckog, samo malo većeg od virusa. Zato u Švedskoj vlasti pragmatične, za tamošnji popularni praznik Valpurgijske noći (stari satanisti) rešili to tako što su kokošijim (ili se kaže kokošinjim?) izmetom (pre)pokrili sve parkove, travnjake i zelene površine i izletišta gde su (pro)računali da bi se „valpurgijski izletaši” mogli da okupe. Čitaoci-saradnici tvrde da se smrad oseća „do neba” (valjda tako treba) i ubili jednim udarcem dve „muve” (a, možda i krpelje) jer su nenasilno predupredili masovna okupljanja a istovremeno nađubrili travicu najkvalitetnijim prirodnim gnojivom. Šta ti je objedinjena briga za zdravlje ali i ekologiju. Vikinzi su čudo?
I dok se kod nas „ističe” da imamo najviše obolelih i preminulih u regionu (i spočitava – „jedna” strana to ističe kao „neuspeh” a „druga” kao „izuzetan uspeh”) na TV N1 pratimo praznično gostovanje epidemiologa iz regiona. Kolege „naše struke” iz regiona (BiH, Hrvatska…) kažu da je to „logično”, jer kod nas „ljudi testiraju” a kod njih i ne baš toliko i masovno. Po njima popuštanje mera dešava se „prerano” i „prenaglo”… Hm… ko će epidemiolozima ugoditi. Evo, na primer juče u Parizu, Atini i Istanbulu demonstracije protiv oštrih mera njihovih vlada. U Francuskoj i Turskoj policija primenom (pazi, primenom) sile rasturila demonstrante (A.V. to inspirisan akcijama A. Merkel murije zove „uozbiljavanje”) a u Grčkoj nije. U Kvebeku ublažavanje mera a Kvebešani se okupljaju i protestuju da je prerano i traže da se to još prolongira i odloži (nije nam poznato kako je kanadska policija reagovala na okupljanje koje podržava policijski čas i slično, koliki je stepen „ozbiljnosti” iskazala nad sopstvenim građanstvom koje radi na dodatnom i dopunskom „(samo)uozbiljavanju”? – to je bre, individualna odgovornost, što oni ne vole roštilj, pa ono sa javorovim sirupom, ili je to za palačinke… nije ni važno)… al ko će ljudima ugoditi?
I kod nas se ovaj poslednji karantin praznik-vikend (obećanje p.p.P.Kona al videćemo) onako (ne)poštuje. Izađeš napolje i imaš svašta da vidiš. Prvo penzioneri onako, ruku pod ruku (dostojanstveno, k’o što priliči tom uzrastu a ne ko oni sinoć u BG-u što jurišaju sa zastavama zapenjeni na „prkose” i narodnoskupštinske” stepenice) legalo uživaju u „(novo)poklonjenom” terminu od strane A.V.-a glede otopljavanja mera. Ali ne jedino i oni. Ima ljudi (srednje dobi, mahom tetke neke) što su u’fatile ladovinu po naseljaškim klupicama i stočićima (zaklonjenih od pogleda sa ulica) pa iznele soci i kaficu i hrabro i durašno prkose natuknicama „ne više od dve osobe” a po policijskom času i zabrani kretanja i da ne govorimo… Blebetanje je srce Arbije! Ima i mlađih, oni tek to ništa ne jebavaju, smelo sa sve sluškicama u uhu kroče ka (i kroz) Veliki park u pravcu (ne)osvojivih i (ne)dozvoljivih ali izgleda (do)stižnih zavičajnih Šumarica. Sa srećom i samo oprezno, barem još za danas. Praznik rada neki provode i radno poput građevinaca koji rade (angažovani od gradskih vlasti) na objektu garaže u Bloku „Branko Radičević” (nisu jedini, ima ih na više gradilišta po gradu) bez zaštitne opreme, propisanih razmaka i u vreme zabrane kretanja. Udarnici i mučenici istovremeno. Popodne i predveče, posle kiše, već samo penzioneri, najčešće u kombinaciji sa ljubimcima. Šetaju se po sablasno pustom gradu. Sad je skroz njihov, al šta će im, onako sablasno prazan. Tu i tamo „švercuje” se i poneki junior ili juniorka, otprilike ,a ko što se seniori „uštekavaju” u redove radnim danima – reciprocitet u doba pandemije. Lepenica manje bazdi nego o vaskršnjim praznicima, valjda „oteklo” ono „crveno” što nisu još otkrili ko je i šta je? Mogli su i danas da je opet „ofarbaju”, prigodno je, 1. maj a to je „crveni praznik”. Noću, opet posle još jedne kiše, baš nikog, pusto k’o u grobu za prazničnu noć. Ulicama samo krstare policijska vozila i marice i poneka Hitna pomoć.
Od prazničnih tema u nas ističemo da nedeljnik NIN piše da je korona udarila i na UDBU. Sme li? Onako, posredno… Njihovi novinari su došli do dopisa činovnicima (pazi, činovnicima?!) BIA-e da se „samoinicijativno” i „(samo)dobrovoljno” odreknu onih 100 evra „jer ionako imaju dobre plate” čija se „urednost isplaćivanja ne dovodi u pitanje” pa bi ovim (ne)samo inicijativnim gestom „u ime patriotizma” mogli (i moraju) da pomognu svojoj državi. Rok je bio do 27. aprila da se (samo)upišu na te domoljubne liste a verujem da će NIN naredne nedelje objaviti kol’ko jeste a kol’ko pak više voli sto evra u ruci nego otadžbinu na grani. A, i Vulin počeo da deli neke medalje al to je baš neozbiljno, konstatujemo samo , shodno današnjem prazniku oblek(n)icu u stilu Mao Ce Tungovih jurišnika Kineske rdeče armije.
Koleginica G. Suša naglašava da je vlast „iskoristila vanredno stanje da glavne medije pretvori u pse čuvare režima” a mi dodajemo da su oni „to” već i bili, samo je sada tokom pandemije uzica još malo više (po)puštena. Kad smo kod razrešivanja lanca i sinoć u toku akcije (koja ima sve veći odjek što je uprkos „najtvrđim ušima” audio-proverljivo) opet SNS lelemudi povadili baklje i počeli da divljaju ali ih ovog puta domicilno stanovništvo (spontano) oteralo i rasteralo u Novom Sadu i Beogradu. Niš se još SNS-drži kao žarište. Kod njih uvek dramatično. I to će se stavi pod kontrolu. Inače, o ovoj akciji (građana ne SNS huligana i zgubidana) počeli su da izveštavaju i vodeći svetski mediji poput „Njujork tajmsa” (to je novina a ne onaj vašingtonski „imenjak” koji Ani B. za šaku dolara „izdaje prostor” da nam od tamo, za naše pare drži vakele o demokratiji, slobodama i patriotizmu), pa „Gardijan”, „Rojters” (valjda da se malo „properu” što su pirili našoj vlasti u leđa – i ne samo leđa al tu negde, odmah ispod) dok su hapsili Anu L. koja je objektivno izveštavala o čemu ima i zvaničnu potvrdu tužilaštva ovdašnjeg. Lepo je to braćo svetski mediji (samo bi u’vatio onog urednika iz „Vašington tajmsa” i doveo bi ga ovde da malo „stvara nezavisno i istraživačko novinarstvo” pod Anom B. ali ne kao spisateljicom autorskih tekstova već premijerkom – sorry Ana B.) ali o tome čak i RTS (i, to bez zlojebica) izveštava od prvog dana. Koji si ti bre „svetski mediji” kad za SNS-ovskim RTS-om kasniš par dana cirka.
A, hrvatski predsednik napustio skup na kome su istakli natpis „Za dom spremni” (što je po njemu provokacija i „gaženje žrtava”) ali ne bi želeli sad taj gest da politizujemo. No, kada smo kod skupova ultraozbiljna A. Merkel već „uozbiljila” i zabranila sve velike skupove do 31. avgusta. Po njoj, u Nemačkoj (koja samo danas broji preko 1.500 novoobolelih, ukupno više od 161.000 i oko 6.500 mrtvih, samo Bavarska ima negde oko 50.000 zaraženih) tema putovanja van zemlje i letovanja za sada uopšte nije među ikakvim prioritetima i da turizam još nije na dnevnom redu za Nemce”. U Britaniji (27.000 mrtvih) premijer Džonson poručuje da neće „da se kocka sa postignutim” i da „nema popuštanja mera” (testiraju po 100.000 ljudi dnevno) što izgleda da su njemu izbori već prošli. U SAD 30 miliona ostalo bez posla za samo šest nedelja, a Amerikanci pošto su po broju mrtvih „prestigli” brojčanost žrtava u Vijetnamu sada (pre)stižu i broj (ne)zaposlenih u „Velikoj depresiji” tokom tridesetih godina prošlog veka. Tramp je danas po prvi put od početka pandemije izašao iz karantina Bele kuće i otišao… na odmor. Pa, on je kralj, kakvi pre’cednik.
U Rusiji koja danas beleži „novi crni rekord” od skoro 8.000 zaraženih (do sada 115.000 ukupno i oko 1.200 mrtvih) oboleo i premijer. Putin iskusno zameni jednim potezom čoveka kome nismo stigli (onaj posle Medvedeva) ni da zapamtimo ime, nekim drugim još anonimnijim.
U Japanu premijer Šinzo Abe (ili Abe Šinzo – prim. prev A.V.) najavi da vanredno stanje neće biti ukinuto 6. maja već da po njemu može da potraje još mesec dana. U Singapuru 900 novih za dan a od toga samo pet građana „Lavljeg grada” a „resto” oni radnici iz regiona što na njih nisu obraćali pažnju. U Iranu broj mrtvih prešao šest hiljada. Po prvi put sinoć Tadžekisatn prijavi da ima obolele od korone i to 15 njih. Broj zaraženih raste u Brazilu i Meksiku a Južnoafrička republika umanje mere od danas iako ima najveći broj obolelih na svom kontinentu.
U Francuskoj (bliži se broju od 25.000 žrtava) karantin traje do 11. maja a potom će po Makronovim odrednicama početi popuštanje ali postepeno i sa osvrtom na trenutnu situaciju „na terenu”. Španci napravili za sve mesta sa preko pet hiljada žitelja „raspored” po uzrasnom dobu i starosti kada i u koje vreme mogu da napuste kuću naglašavajući „samo jednom u toku dana”. U Italiji (stigli već do 28.000 žrtava) premijer Konte (zahvali se nama na pomoći) ali povisi glas (i on se „uozbiljuje”) na odluke otopljavanja mera u pojedinim regionima koje okarakterisa kao „ishitrene” i bogme „nezakonite”.
Odluka švajcarskih epidemiologa da dozvoli deci da se opet (po)mešaju sa dedama i babama naišla je na oštru osudu svih svetskih naučnika i struke, pa i naše, koja uvek reaguje promptno na sva „iskakanja” u svetu a ovde, onako… u zavisnosti „od politizacije” ako se pomenu (pred)izborne kampanje i „vatrena podrška” Velikom vođi po okupiranim terasama i krovovima zgrada. U Holandiji preko pet hiljada mrtvih i 40.000 obolelih a oni smatraju da njihove (ne)mere nisu bile previše „liberalne” a takođe iz sličnih razloga „prozivana” Švedska (a, dobra im ona „mera sa kokošijom kakom”) koja danas ima novih 800 (ukupno više od 20.000) a mrtvih 124 obolela i do sada preko 2.500 preminulih. Njihova vlast priznaje da je činila (po)neke greške ali u njih ne ubraja (brani do kraja) što je dozvolila da rade kafane. To je vlast sa ljudskim (tečnim) likom. Mađaroni ne otvaraju škole do juna (misli batica Orban i na buduće glasače) a otkazan i „Siget” festival. Dodik pred praznični uranak istače pogoršanje epidemiološke situacije u RS i zapali negde na janjetinu kao osvedočeni pošovatelj protokola „na žaru”. Inače u Banjaluci beležimo najluđi slučaj kada su nadležne službe (struka bato) napravile „propust” i zaraženog pacijenta „isporučile” u karantin za zdrave. Bosanci k’o Bosanci. Nesreća je ipak sprečena zahvaljujući prisebnosti samog obolelog koji je uspeo (jedva) da se objasni sa „stručnjacima”.
A na praznik struka u podnevnom obraćanju izađe u prvomajskoj garnituri u sastavu p.p.P.Kon i S. Janković i obavesti nas da je u toku prethodnih 24 sata preminulo šestoro (dva muškarca i četiri žene) ljudi od kojih je jedan žrtva bila iz niškog Gerontološkog centra. Ukupan broj mrtvih u Srbiji je 185 do sada, od toga 113 pacijenata muškog i 72 ženskog pola a stepen smrtnosti je 2,01 do sada. Novoobolelih je danas 196 (spadosmo ispod 200) a ukupno je kovidom kod nas od početka pandemije zaraženo 9.205 ljudi. U bolnicama je 2.375 bolesnika a na respiratorima 65 njih. Ukupno je do sada u Srbiji testirano skoro 92.000 ljudi a izlečeno je 1.379 njih. U ustanovama soc. zaštite obolelo je 536 korisnika i 113 zaposlenih i 113 radnika a izlečeno 119 klijenata i 67 uposlenika.
Na pitanje da li struka strepi od ulaska u devetu nedelju korone i kada sutra i prekosutra ljudi mogu da izađu na piknike i šetališta S. Janković odgovori da iako sutra i prekosutra ne važi zabrana kretanja i dalje važi zabrana okupljanja više od dvoje ljudi (van domaćinstva) i ako se ljudi toga budu pridržavali onda „popuštanje mera ne mora skupo da nas košta” i da ako se ljudi budu odgovorno ponašali i pridržavali distance onda nema razloga da se plaže ni oni, struka ni mi. Na pitanje koliko smo izgradili kolektivni imunitet i koliko cirka ima stvarno zaraženih u Srbiji a ne samo otkrivenih slučajeva struka reče da za sada još nema dovoljno parametara i da je prerano da bi se to sagledalo i d au nekim zemljama ti podaci (ali pitanje koliko su pouzdani u ovom trenutku dok pandemija još traje) idu od 1:5 do 1:10 ili čak i više. Tim povodom p.p.P.Kon obelodani da će kod nas tek biti sprovedena veća i obimnija istraživanja, kao na primer u maju kada će se obaviti testiranje na 7.000 porodica i tokom jula i avgusta ali da za sada oni smatraju da kod nas nema toliko prokuženosti među populacijom iako neke kolege smatraju da ima i to (po)prilično. Opet p.p.P.Kon podseti da ukidanje vanrednog stanja ne znači i ukidanje svih mera pogotovo one za zabranu okupljanja. Beše malo priče i o „suživotu” i to je to… Pa, praznik je majku mu, čak i od kuće.
Kao najbolja antivirus prevencija od okupljanja u prirodi i oko roštilja udari oluja, kiša, grmljavina i nevreme tako da najverovatnije i oni najuporniji piknikaši moraše da odustanu od grupisanja. Ljudi u Srbijici preda’nuše posle prazničnog obeda (kod kuće) i prilegoše da u’vate vazduh za večeras od 20 sati i 05 minuta kad „nastupaju” u okviru praznične buke. Pa, 1. maj i jeste praznik pobune a ne žderanja i porodičnog okupljanja. Korona ulazi u devetu nedelju u Srbiji a ovaj dnevnik u osmu na „Glasu Šumadije”. Ustajte prezreni od kuće…!
Piše: Zoran Mišić
Autor naslovne fotografije: Goran Dimić