Dan deveti – 22.03.2020
VENČANJE U DOBA KORONE – A, DOG … SE NA MLADENCE OKUPIMO BEZ MASKI
Stigao je kvasac i još „pojačanije pojačane” (novo)postrožene mere. Kretanja, nadasve.
Vučić bi po ko zna koji put. Evidenciju smo odavno izgubili i mi,a verovatno, i on sam. Već tradicionalno zakasni dramski, teatralno, realne obaveze ili „baš ga briga” (samocitat) i nastupi u svom već utvrđenom predsedničko-performerskom maniru. Malo preti, malo hvali, malo kudi, malo apeluje, moli, pa opet preti, (pod)vikne, pa ublaži, eduke, (o)kuraži, pa „saseče”, pusti suzu, pa ošine… k’o što i dolikuje strogom i pravednom „ocu nacije” štono on i pretenduje (navalio i pre korone) da bude.
Uvede nam nove mere pre svega policijskog časa. Već od danas, ne od 20 već od 17 sati. Biće ako, treba skraćeno kretanje i od 13 h, a mamka ga i opcija (koliko već najavljena) za utorka od cirka celih 24 sata pa da vidimo ko sme šta da kaže. Očigledno, niko ništa, pogotovo ne od onih „dekoracija” koje A. V. vodi sa sobom po ovim svenacionalnim (sa)obraćanjima i koji se i ne vide u kadru dok on priča. Tu i tamo čujemo samo njihov glasić (verovatno padne i klimoglav – al’ mi ga ne vidimo): „apsolutno da” ili „apsolutno ne” predsedniče, onako, tek da se zvanično priopćenje ne pretvori u monodramu ili solilokvij(um), ne daj Bože. Lončara nema (opravdano ako i dalje izmišlja onu svoju vakcinu, valjala bi… a, pominju se i njegovi telefonski razgovori sa građanima) ali tu je sada Goran Stefanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije (kome ni voditeljka ili se kaže moderatorka obraćanja ne može ni prezime baš da ubode iz prve) koji je po „odobravanju” pred. Vučiću i „veći Lončar od samog Lončara”. Mislili smo da je to nemoguće, ali u pandemiji se sve menja iz minuta u minut pa i leveli „apsolutne odanosti”.
- Ne interesuje ma baš ništa i baš me briga što to niko nije do sada uradio pre mene. Ja hoću, izjavi sekantno el prezidente i spočitnu da ga takođe ne interesuje da li će se ko i kome žaliti (stvarno, kome?) bilo da je to Svet Evropske unije ili uprava vodovoda (duhovito, zaista „nadležna adresa” za ne-ustavna pitanja), odbrusi on svim „zamišljenim” protivnicima i potencijalnim neistomišljenicima (kojih bi pak, po logici stvari i zakonu velikih brojeva moralo da ima, bar poneki).
Prezidentore obeća da će biti i kvasca po prodavnicama (ali njega već ima), uredno snabdevanje ionako već najsnabdevenijih rafova u konkurenciji Evrope i Amerike (da l obe?) i veliku pomoć iz Kine. Zahvali se on i EU, i Norveškoj i inima al’ niko k’o Kina.
Do četvrtka iz iste će nam stići do četvrtka 15 miliona maski, pa potom 30 miliona i zatim 50 miliona istih… (kako da ih trebujemo ako bude non stop zabrana kretanja?).
Počasti nas i filosofično-poetskom mišlju „da je život dugačak, da bi smo se sa njim igrali” (što će se verovatno izučavati i proučavati na TV nastavi filozofije) ali i najsvežijim podacima iz Lombardije (zaista jezivim – 800 mrtvih) i podeli sa nama info da je od 5. marta u domaju (N. Velimirović) ovde kod nas (pri)stiglo cirk 318.000 ljudi iz svih vrsta dijaspora,
I on sam se začudi koliko ih ima (a, javljali su mediji godinama) ali obeća da će barem pola od njih (njih, njih, što su pohrlili ovamo kod Stefanovića da se leče besplatno al su dobrodošli u Srbiju) da zaposli ovde čim prođe korona a ne da „braća i sestre doprinose tamo, tuđem bruto proizvodu” jerbo ćemo mi pre da podignemo ekonomiju „na noge” od svih (što malo zaliči na predizbornu kampanjicu uvijenu u borbu protiv pandemije al ko sad to sme da mu pomene a, i sam je rekao da ga baš briga šta ko misli).
A. V. još jednom upozori sve da se pridržavaju propisanih mera i apelova na hrabre potomke iz balkanskih ratova, sa Cera i Kajmakčalana, Neretve i Sutjeske… (a, da) i Košara i (iz)reče da on već zna unapred šta će se desiti po „pajp lajnu” i da se nada (svi se nadamo) da će nas mimoići italijanski scenario. Već su spremljeni novi prostori za prihvat obolelih od Zemunske bolnice do beogradskog sajmišta sa tri hiljade ležajeva.
(Kod nas u Kragujevcu gazda M. Marjanović već pre neki dan ponudio svoj Hotel „Šumarice” za potrebe bolesnika čime je potvrdio da nije samo „I love Knić” nego i ostatak sveta).
Pardon, na lokal patriotskoj digresiji.
Izvrte Vučić (ne M. Marjanović) po ko zna koliko puta (odustali i najpedantniji statističari) voljene penzionere (ono, umiru, pa i kod nas i mlađi ljudi koji nisu u zasluženoj mirovini), još voljenije (neizmernom ljubavlju) Kineze… a, pomenu i osvrnu se na „susedne”, „zapadne”, „prijateljske” Hrvate (pomenu ih više sa iskrenom zabrinutošću nego u vreme oficijelnog „bratstva i jedinstva”)… I naravno kvasac. (Njega ima, a predsednik A. V. izgleda da ne samo što ne ide po radnjama kao njegov ministar R. LJ., što je možda i logično zbog obaveza nego, izgleda da ne čita ovu rubriku, što je već seriozniji propust pogotovo u vreme vanrednih mera).
Ispriča se Vučić toliko da se zabrinusmo da ne zakasni na onaj avion iz Kine. Ipak, u neko doba lupnu se po mestu gde je nekada bio sat (ej, predsednik poštuje mere i preporuke lekara da se ne nose satovi nakit a ja ne mogu ženu da ubedim da se kurtališe burme) i najavi da mora da žuri na aerodrom. Odahnusmo, da dočekamo, ono „Živela Srbija!” pa razlaz. Al, ’oćeš.
Ne ode, mislim, baš odmah. Ponovi sve ono, istim redom (Lombardija, penzioneri, policijski čas, Hrvatska i nebeska ljubav prema Kini i naravno kvasac – ma ima, putuj igumane će Kinezi da dočekaju tebe a ne ti njih) ko da smo na TV nastavi. U’vati vreme i za neko pitanjce. Naravno (nepostojeći) TANJUG čije novinarke „odstreljuju” i „zagađuju” etar više i otrovnije od korone dočekaše spontanim upitima kako reaguje na komentare „da uživa u vanrednom stanju?” (deluje, malo, a…?) kao i na predlog „neke tamo (rekoše, al’ onako s gađenjem) opozicione stranke o osnivanju tela koje bi kontrolisalo uvođenje vanrednog stanja i potencijalne zloupotrebe istog.
Suvereno (k’o Kina) i samouvereno (k’o Prljavi Hari) A. V. ponovi ono o „brizi i da ga ništa ne interesuje” i apelima upućenim ja l savetu EU, jal „upravi vodovoda” i sa porukom svim (ne)istomišljenicima da: „da slobodne udare po njima” iz svih oružja i oruđa. Izdržaćemo, obeća on. Verujem. A, mi?, i „odlete” na aerodrom.
Bi, pomoć iz Kine. Avion stigao (a u međuvremenu još i jedan) sa sve pomoću, maskama, stručnjacima iz Kine, veteranima borbe sa koronom iz najugroženijih provincija. Tu i ambasadorka, vojnici (njini i naši) i svi sa maskama (po P. S.-u) sem našeg Vučića. Hrabro, smelo, durašno. Veći od pandemije, korone, života samog… Tek orošen sa ponekom kapljicom znoja (LJ. Moljac) zbog „trka” do aerodroma (oni iz TANJUGA navalili s pitanjima k’o da su naručena) i poslušasmo sada obostrane „zavete” o „gvozdenoj ljubavi”. Kinezima hvala, zaista daju sve od sebe, ali ne samo da pomognu nama (to bi bilo malo pretenciozno) već i čitavom svetu.
Prema njihovim (N. R. Kina) podacima u ovom momentu njihovi stručnjaci i pomoć stižu (ili su već odavno) u Iranu, Francuskoj, Španiji, Češkoj, Belgiji, Poljskoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj, Maroku, Filipinima, Iraku… Njima, hvala još jednom, a ovu faktografiju navodimo tek onako, de ispadnemo ekskluziva ili da neko (mada, ko bi u ovakvoj situaciji?) ove izlive „neizmerno-gvozdene” ljubavi ne (zlo)upotrebi u (pred)izbornoj kampanji koju je pandemija malo usporila (k’o lepo vreme virus sam) ali nije zaustavila.
E, al’ ima nešto što ostali nemaju kada je N. R. Kina u pitanju. Film „Valter brani Sarajevo” sa legendarnim B. Živojinovićem (raportira D. Karić a prenosi „Danas”) emitovan je u četvrtak, 19. marta na zvaničnom, nacionalnom filmskom kanalu CCTV6 u znak podrške narodu Srbije. Večeras svi u osam (ionako je policijski čas) sa terasa spontani aplauz za heroja (on je to i bio, narodni, mislim pravi Valter a ne Bata Živojinović) Valtera.
LEGENDARNI TOMA ZDRAVKOVIĆ – APELOVAO NA FAJRONTIRANJE KAFANE PRE SAMOG VUČIĆA
Noć i jutro, doneše, sem pomoći iz Kine i drugi smrtni slučaj u Srbiji. Preminula je 92. godišnja starica koja je bila na respiratoru. Prve smrti od Korone (u okruženju) stigle su i u BiH i na Kosovo.
U Bosni (Bosna k’o Bosna, ono „veseli Bosanac) slična nam je i po stavu (ne)poštovanja policijskog časa a Hrvatsku je (kao pre neki dan Grčku) pogodio razoran zemljotres (čak tri udara) baš u Zagrebu. Povređen je i jedan petnaestogodišnji dečak.
Jedno dete obolelo je i kod nas u Valjevu, baš onog dana kada je predsednik Svetske zdravstvene organizacije Gebrejesus upozorio „da korona pogađa i mlade i da zbog svog doba, ipak nisu skroz bezbedni”. Dobro, apelovao je on i: „Testirajte se, testirajte se, testirajte se…”, al nema dovoljno testova. Valjda će i to da (pri)stigne iz Kine.
U toku noći, baš pred „treće petle” i oni preko crte „od 65” obavili su svoje kupovine u za to određenim radnjama. Bila je tu policija za svaki slučaj ali i volonteri koji su ih snabdevali maskama i rukavicama. Prodavci kažu da ih je bilo dosta ali da su poštovali sva pravila, nisu preterivali (što kaže R. Ljajić: „Mi što više pričamo da po radnjama svega ima, ljudi sve više kupuju?!”. Je l to neko nepoverenje u vlast na ovim prostorima?) sa trebovanjem i sve je proteklo u najboljem redu. Na pitanje koliko ima, odgovaraju: „Pa, (po)prilično…”. (O ovom događaju bi vas izvestili iz prve ruke, onako, baš reporterski ali još nisu pristigle one novinarske ćage i ausvajsi iz Vlade Srbije, a nemamo intenciju da ovaj „Dnevnik iz doba korone” nastavimo da pišemo iz kampa u Moroviću).
Inače, broj smeštenih u ovom kampu državna (vojna) je tajna (k’o broj respiratora) a juče je Vulin (zlu ne trebalo) otvorio i sličan jedan takav u Subotici samo sklopljen od tvrdih materijala.
Zabranjeno je šetanje po parkovima i sličnim rekreativnim lokacijama. (U zatvorenom, broj okupljenih ne sme da pređe pet).
A, ljudi je ionako, mnogo, mnogo manje. Sad, nedelja, hladno vreme, pojačane (već stroge) mere, korona sama… ne znam, ali deluje. U prodavnicama (ima sve, čak i kvasac) se ne stvaraju gužve, jer je ograničen broj ljudi koji u istim mogu da borave u jednom trenutku. Ide brzo, niko se ne žali, svi se pridržavaju čak i preporučenog održavanja pred vratima. Većina ne pravi zalihe (za razliku od pre samo par dana kada su prodavci vapili: „Aman, ljudi, gde vam svet kod kuće staje!”) i kupuje se samo ono svakodnevno. Tako i treba.
E, stigao i „domestos”! Ima koliko ’oćeš. (Da se kladimo da će za „do dva obraćanja od sinoćnjeg” A. V. da obeća da će biti „domestosa” ali smo već konstatovali da ne čita ovaj „Dnevnik”).
Na vreme, mislim na „domestos” lekari su upozoravali da „sirće i rakija” ne mogu baš da naude koroni, a po hodnicima su onu slatkastu dujku (kombinacija alkoholnog sirketa i komovice) zamenili egzotičniji oštri (mio)mirisi: „oceana”, „aloja vera”, „agruma”, „snežnih, arktičkih prostranstva” ili „planinskih vrhova”.
Psiholozi (i ostali stručnjaci) trude se da svojim savetima sačuvaju mentalno zdravlje ljudi zatvorenih u kućama (po najavi možda i 24 sata) i predlažu virtuelne kafe sa prijateljima. Svi podsećaju da čitanje pomaže održavanju mentalnog zdravlja (tako je bilo i pre opasnosti od pandemije) pa, ako vam ipak, na kraju, kad tad dodijaju svi internet sadržaji i filmovi, ne libite se, latite se knjige…
Akademik Miro Vuksanović (na RTS-u) ističe da je pisanje najbolji lek u svakoj nepogodi. Poslušali, evo pišemo. I u vikend izdanju „Danasa” (za)počeo svoju „Hroniku epidemije”. Lepo al mi smo bili nedelju dana brži.
KOLJU SE ZA GLEDANOST U KINI – A. V. I B. Ž. VALTER
Kad smo kod toga, deca se danas ne laćaju TV-a (škola sve dovede u red) jer je slobodan dan. Tu i tamo (odlikaši, pa i onlajn) utvrđuju gradivo po teletekstu. Policija kontroliše parkove i šetališta (patrolna kola čak i pred legatom D. Nikolić u Velikom parku, iako je on uredno zatvoren još kada je gradonačelnik R. Nikolić sa Kriznim štabom doneo odluku o zatvaranju svih takvih površina) u ono najkritičnije doba za šetnju, pred nedeljni ručak. Nema nikog. Odlaze. Ionako je, većini ljudi, sad „svaki dan nedelja”.
U Šumadiji je zabeležen i treći slučaj korone. U pitanje je takođe osoba iz Aranđelovca, U regionu je 1060 građana pod nadzorom i paskom zdravstvenih vlasti a u našem Kliničkom centru (po podacima koji su sveži k’o kvasac iz zaliha pre korone) ih ima sedmoro jer se u ovu ustanovu smeštaju i pacijenti iz onih oblasti koje nemaju infektivne klinike.
Sve više ljudi i firmi šiju maske (dok ne stignu iz Kine) pa se toj akciji priključio i brend ovdašnji „Džeger”. Pohvalno.
Vlada apeluje na poslodavce da ne otpuštaju ljude ali izgleda da oni tu molbu poštuju „k’o Bosanci policijski čas”. Po gradu se pronose (internet, naravno) glasine da je došlo do otpuštanja samohrane majke u Zavodu u Malim Pčelicama (Vladice, tebra, reguliši to, biće dana za izbornih megdana) ali se to valjda i regulisalo u toku pisanja ovog teksta. Brz je net i efikasan, zato N. Krstić i hteo da ga ukine. Ministar za rad Đorđević najavljuje da će na RTS-u (valjda između Vučićevih obraćanja) ići spiskovi nesavesnih poslodavaca.
Ljudi se žale da ne mogu da šetaju i izvode pse (imate onaj snimak kako vlasnik šeta kuče uz pomoć drona, al nisu svi tako i toliko „haj tek potkovani”) pa organizacije poput „Crvene šapice” apeluju na vlasnike da se „ne oslobađaju” svojih ljubimaca i napuštaju ih. Stvarno, pošasti uvek u ljudskom rodu iniciraju i ono najbolje ali i nagore. Ne budite ovi drugi u borbi između panike i pandemije.
Danas su i Mladenci, tradicionalni porodični praznik, čija će proslava u novonastalim uvjetima morati da bude prolongirana ali praktične (novo)udate domaćice ne izbegavaju poklone u vidu domestosa, varikine, asepsola i „apotekarskog” alkohola. (Već smo apsolvirali da domaći ne pomaže, a i čuvajte ga, trebaće vam uz net jer i sam predsednik Vučić se pita „koliko će ovo da (po)traje?”. Ko zna, koliko. Ugostiteljski objekti su još od juče (slava im) davna prošlost. Legendarni T. Zdravković je to predvideo još (poo)davne 1979. godine svojim besmrtnim stihom „zatvorite sve kafane” koji se danas obistinio. Sad, vidovit, prozorljiv, pesnička intuicija, jači „pajp lajn” od samog A. V. lično ko bi ga znao…? Al, tako i bi.
Noći se ovde (u najnovijoj, pandemijskoj istoriji) razbrajaju na one „sa” i „bez Vučićevog obraćanja naciji”. Ova je (na svu sreću – „bez”. Pametnom i korona dosta. Deca ni ne dotiču daljince, žene vezu, heklaju, štrikaju… maske i nakurnjake (bez bliskih kontakata, molim) i „peku” virtuelne „mladenčiće” (kladim se da postoji aplikacija i za to) a glave porodica strateški osmišljavaju kako da (virtuelno) nadomeste sve ono što im je (do daljnjeg) ukinuto: kafana, fudbal, kladionica, bleja sa ortacima… Njima je najteže.