Dan četvrti – 17.03.2020
A, Brnabićka kad podvikne. Mojne se lažemo. Jutros, sve čisto na vidiku. Ono ljudi (mnogi sa maskama) žuri na posao. Nema penzionera k’o kvasca. Sad, da l je u pitanju strah, poslušnost ili rešili da ušparaju po 150.000 (pametno, posle mogu unučiće da odvedu u „Diznilend” onaj naš – kad se otvori ili ulože u bitkoine, kad se kovarnu kripto valute) nije ni važno. Cilj opravdava sredstvo. To nas uči „Vladalac” – ne film nego Makijaveli.
Disciplina i građanska svest naglo (od)skočili, sad samo retki mogu da potpadnu pod pasku Brnabićke i nemoj još jednom da proveri. Već počinju fore, starija žena na kasi megamarketa, a prodavačica je zagleda, pa pita:
- Bako, koliko vi imate godina?
- Pa, 64,99, kao iz virtuelne puške na RTS „Planeti” odgovara gospođa koju ne možemo nazvati sada u daljem tekstu baka da joj ne protivurečimo.
Kolega Strajakg anticipira to lapidarno u svom mimu:
- Ljudi, sve se obrnulo… Sad mi mladi snimamo penzose sa terase jer nam sede na klupici ispred zgrade! Pobeda! Efektno mladi kolega, ali bez preteravanja (što reče jedan čelnik ovdašnji ali iz prethodne garniture), zna se kome pobeda pripada. Mi ako i preteknemo samo sakupljamo „čavure i mece” (Jaza – mlađi) i to nam je mnogo. No, to bilo i ne povratilo se iz 150.000 hiljada razloga. Moglo je i iz 10.000 milijardi (k’o da piše sve one nule).
No , bolje i tako nego k’o onaj veselnik iz Varvarina što je mesto u izolaciju otišao u kafanu. Sada na miru… (N. Karajlić)… U Nišu samoizolaciju nadgleda murija. Zvuči oksimoronski (samo – sa nadzorom) ali njih 29 nisu sami u ovim teškim trenucima. I dok se otvaraju centri za psihološku (samo)pomoć, oni uvek imaju nekog tu u blizini da prozbore po koju, onako, ljudski i to sa nadležnima. Saradnja policije i građana u ovom slučaju zaista je (pre)tesna.
Mojne samo južne vesti, isto pao i jedan iz Zrenjanina. Murija udara k’o grom, nikada u isti region.
Skupovi već od prekjuče smanjeni na ne više od 50 po mestu. Ništa, u Americi, Tramp skinuo i to na „desetku”. Da li se to računa u skup ili možda podskup, sačekaćemo razrešenje, koliko danas na RTS-u kada počne matematika za više razrede. Ili niže.
Od danas kreće „školovanje na daljinu”, ili, kako već ko to zove.
Draga deco, srećan vam polazak u e-školu! I dok klinci kreću na „daljinsku nastavu” roditelji strepe kako će ih ispitivati i ocenjivati.
Postoje obećanja, da neće samo da ih propuste tek tako k’o za vreme NATO bombardovanja, ali tako i Lončar (još) „traži vakcinu”.
Pa, draga deco, srećan vam polazak u e-školu. Traži se neki novi čika Jova Zmaj da to opeva u zbirci „Deca, ptice (može i miševi) i platformice”. Već se modifikuje legendarni narodnjak koji je vaskrsavao stalno, tamo oko 1. septembra: „Sutra sine polaziš u školu, neka ti je linkčić lak”…
A, ne izostaju ni pošalice, komentari, zaključci:
- Nekad je bilo: „Gasi taj TV i uči!”. Sad je: „Pali taj TV i uči!”.
Evo i predloga kako bi moglo da izgleda opravdanje:
- Draga učiteljice danas moje dete nije moglo da prisustvuje nastavi na RTS-u. Baba gledala neku tursku seriju.
Oni pragmatičniji i našem školovanju vičniji već se pitaju: „Šta ako deca sa časova na RTS-u pobegnu na „Pink”?!
MAJSTORI JE L MOŽE JEDNO ’LADNO’…
Šalu na stranu, ispade da je kod nas školovanje pa i ovo virtuelno k’o bajka. U Čikagu obustavljena nastava. Oko 700.000 klinaca uskraćeno za istu. E, sad podaci kažu da je tamo 80 posto đaka na ivici siromaštva. Čak 20.000 se vode kao beskućnici – dakle ne mogu da se školuju od kuće. Šalu na stranu, oni tokom školskog dana odbijaju po tri obroka a sad ništa. Žao mi ih je. Saosećam sa njima. Pa, škola je nezgoda i bez izgladnjivanja. A, ovi naši razmaženi (dok im Brnabićka ne podvikne k’o dedama i babama)…, more „Planete” i platforme u ruke…
Njuz net pisao da se na tradicionalnom mestu kod Terazijske česme organizuju menjaže asepsola za toalet papir. Taman da se nasmeješ kad u Ilinoisu menjaža benzina za isti. Jeftiniji i ima više. Pa, majku im. Nije im dosta što su nas bombardovali nego nam se i na „Njuz” pokenjaše. Barem nemaju s čim da obrišu. Nek peru sa gorivom (čudi me da se do sada nisu pojavili provereni sajtovi, informacije i eminentni naučnici koji predlažu oralnu, analnu, vaginalnu ili bilo kakvu drugu upotrebu benzina, dizela… u borbi protiv korone) a petrolej nek’ ostane „lek” sa ovih meridijana. Kad je dobar za vaške doakaće i koroni. I nije zapaljiv. Barem manje od miliona paćenika koji predlažu slične i još luđe mere na sve (društveno-mrežovske) strane.
No, SAD na stranu, tamo braća Kolvin (Met i Noa – onako starozavetno) kupili 18.000 bočica antiseptika i pobedili i naše nepaničare i „najmudriji i najodgovorniji deo nacije” (pre Brnabine „pretnje nad pretnjama) za kamion (naši, mučenici po gepek-dva) sredstava za dezinfekciju.
Snimam naše po radnjama. Moram da priznam (bez okolišanja i suza) da me interesovalo (koliko god to bilo perverzno u ovo vreme) kako će se u doba pandemije ponašati moja omiljena psiho-socijalna grupa „pipači hleba” (o čvokačima bostana neki drugi, veseliji put) i da li su „dorasli” novonastalim uvjetima. Snimam, gledam… i ne verujem. Na moje (naše) oči žena, stavlja rukavice (lepo, odgovorno, zaštitno) i onda sa istima (pre)pipa sve hlebove što postoje u rafu… Što nje baš mali trud. I ja debil, pitam se da li su dorasli – ma apgrejdovali, mutirali k’o korona.
Kada smo kod radnji i snabdevenosti ministar Ljajić (Lončar je još na izmišljanju vakcine… pst… ne ometaj) gde god je bio (od medija) nije dangubio. Insistira Rasim da je snabdevenost na nivou, da ima svega i da ne treba paničiti i stvarati zalihe. Ovom svojom izjavom Rasim je naučno dokaz’o i pokaz’ da je u nabavci očigledno bio još u doba (ne korone, već) kada se nije bavio politikom. I još više. Bez ustručavanja ministar Ljajić je potvrdio da je prerastao rang običnog političara i nakvas’o (šta sam se u’vatio za taj kvasac k’o da ga nema) na viši level – državnika. I to onog, velikog, značajnog, pravog, povjesnog…
- Laže, k’o Nikola Pašić, pričali su nekad naši stari (kad im Baja nije uvodio vanredna i ratna stanja, onda murov) dok su smeli da pričaju a pre izgradnje „pruga i puteva”, „sela i gradova”, „šljivika i livada”…
… I VOLEO BIH TAMO DA SRETNEM LJAJIĆA
Na ulici scena još irealnija. Sa zvučnika odjekuje: „Staro gvožđe, stare školjke, plekovi, stari akumulatori…!”… Stani, je l se ovo već snima neki film (socrealistički, nadrealistički…) ili rimejk spota „Propagande 117”?! Ma, jok. Lik stvarno kupuje sek. sirovine po povoljnoj ceni. Šansa da se ljudi oslobode izvora zaraze (virus KOVID-19 se na metalnim površinama najduže zadržava) i malo oposle. Vajdica u vreme (samo)izolacije i njemu i vama. Uzmeš neku kintu (e, to je posao od kuće za naše uslove) za crne dane koji tek dolaze. Ionako ti bitkoini propali.
Tu i tamo sretneš nekog poznanika/cu a on/a ti durašno dobaci: „Šetam koronu!” i zamakne/e. Dobro, pošteno, i ja. Naši smo.
Za razliku od korone sve više ljudi šeta maske: prodavci i kupci, slučajni prolaznici, putnici namernici, taksisti… i vojnici kad su tu (sad će) i oni ih furaju.
A, opustele i kafane. U njima samo oni najodaniji, najlojalniji, posvećenici… Neće ni to još dugo. Dok decu edukuje RTS-3 a sholastičari (oni pre vremena „Platforme”) spekulišu (ali ne sa cenama pazi A. Brnabić) koliko đavola može da stane na vrh igle, poslednji kafanski Mohikanci pragmatično razmišljaju koliko gostiju „mož da ide po metru kvadratnom” bez da se naruše mere Vlade Republike Srbije i „poštovani” obavezni metar rastojanja među njima. Odgovor je četiri. Nisam kompetentan, premotaću na Nacionalnom servisu, samo da mi neko javi za koji je razred.
Sa gradskih ulica nestali i prosjaci. Uvek sam ih gotivio. Oni su neraskidivi deo gradskog, urbanog folklora. Ekstremne (vanredne) situacije i stanja uvek udaraju prvo na najslabije i najugroženije. Oni su ti. Iskreno se nadam (i u sebi, gde to sad nekom da kažeš) da nisu samo tek tako „maknuti” kao neki, ne daj bože „politički protivnici”, „neistomišljenici”, „novinari koji postavljaju (ne)dogovorena pitanja” već i da oni, mučenici – rade od kuće.
Tu su još uvek zidari svih fela. Nezainteresovano za nas koji (sve manje i manje) gamižemo po asfaltu, superiorno sa svojih skela tuku pivdžana i podsećaju nas, makar, onako na visini da život još uvek postoji. Čini mi se da će biti tu ne kad ne bude korone ili nas nego kad se i Zemlja bude ’oladila. Kuckaće nešto.
U nas ovde u Srbiji propade i dan Svetog Patrika (kako li je u obe Irske – da budemo korektni i keltskoj dijaspori?) pa je odložen i tradicionalni festival Iraca (u Beogradu) koji žive u Srbiji. Da nije bilo ove pandemije, ne bi ni znao koliko smo svetska zemlja: u Pakovraći više Si Đi Pingovih nego Veljovih, Irci imaju svoj tradicionalni festival… Čeka se da se oglase i nacionalne manjine Luksemburžana i Andorana (je l se tako kaže?) pa da sve stane.
Od danas „poklekli” i sinepleksi, nema više filmskih predstava. I kultura se kao škola seli na „onlajn”. Narodno pozorište iz Beograda daje besplatne strimove za svoje dramske, operske i baletske predstave… To je tek početak. Lepše je s kulturom pa makar bili i sa umreženim ortacima.
SVAKA SLUČAJNOST SA LIČNOSTIMA NA NAŠOJ POLITIČKOJ SCENI JE APSOLUTNO NAMERNA
Jedina lepa vest je da su otkazane sve (pred)izborne aktivnosti. Hvala korono. Ali, ti ćeš da budeš i prođeš a oni ne. Sačekaće nas post mortem, tek, onako da nas dokusure. Mali e- i onlajn učenici gledaće na platformama jednog dana da si i ti imala milost ali oni ne. No, otom potom. One, već predate liste ’leba ne jedu.
U Kini već proslavljaju pobedu nad koronom. Ako, kažu naši stari (znate već ono o graditeljima pruga i puteva) samo da ide po redu. Red je i bio. I dok kod nas sve gasne, oni već kovarnuli košarkašku ligu. A, šta sa onih 117 zemljaka u izolaciji u Čačku? Izgubljeni u prevodu, a? Dobro, makar mogu da gledaju u karanteni Moravičkog okruga svoju, domaću basketicu a ne tamo neku Linglong ligu. Ali, samo bez navijačkih strasti, dostojanstveno, sa razumevanjem, vanredno je stanje.
Završi se TV škola. U to se i smrknu. Deca, šta će… opet za ekrane, sigurno da obnove gradivo i uče za sutra. Stariji, da utvrde video uradak A. M. v. s. A. V. ako se to uopšte desilo? Nešto mi Anhela izbegava ovog k’o korona oko Kragujevca. Nema veze, za nas je, na žalost dostupan. Čeka se opet njegovo novo istorijsko obraćanje u 20 sati. Mi smo i pre ovoga znali da živimo u vreme ubrzane istorije, al’ baš ovol’ko?!
Nigde nikog nema. Ljudi smlavljeni koronom i tolikom količinom (h)istorije prosto izčesli, ishlapeli… Onaj policijski čas (iako još nije zvanično uveden) mož’ odm”a da počne, sad.