Dan jedanaesti – 24. 03. 2020
I bi sneg. I to kakav. U Kragujevcu preko 20 cm cirka. Što neko reče: „Kako leti vreme u karantinu, evo već stiže i zima”.
I, ’de baš sad da ga naveje?! Čitave zime ništa. Kalirali zimski centri (k’o) od korone, na „mišiće izbacivali veštaka”, a sad… E, ne pada sneg da pokrije breg, već da pandemija pokaže svoj trag.
Nem onih, tipičnih zimskih radosti, ono deca, sneško, sanke, klisko… Ili, opa, možda i ima. Deca k’o deca ipak izašla napolje i uz pomoć roditelja i staratelja vajaju prvog pandemijskog Sneška Belića na rano jutro. Šta reći? Simpatično, suludo, hrabro, budalasto, ipak ljudski (da ne kažemo detinjasto), lepo, neodgovorno… pa sve to odjednom. Aktivirali i snegom pokrivene tobogane, a to već ne valja. Doći će Korona i pravićemo Sneška i Srbija biće bolesna k’o Češka? Sneg će da „ode” i iskopni a korona će da (nam) ostane. Uzdamo se u onih 28 dana. (Je l danas 027 ili 026, zabrojao sam se. Daleko je 00noć).
U Zagrebu novi potresi, čak 74 za samo 42 sata?!. Preminula je od posledica povreda petnaestogodišnja devojčica koja je stradala od zemljotresa u nedelju. Druga žrtva korone i u Bosni. I na Kosovu uveden policijski čas. (A, taman ukunuli takse.) Kod njih ljudi već danima u 20 sati lupaju u šerpe, nezadovoljni političkom krizom koja je izazvana epidemijom. bila kriza i pre toga. Politička, ne pandemijska. E, tako smo i mi lupali u šerpe u doba Slobe. I kod nas se javljaju spontane ideje da se lupa u šerpe za vreme Vučićevih TV obraćanja naciji. (Stvarno, kako se podvodi ta aktivnost za vreme policijskog časa? Da li bi se primila poput aplaudiranja i muziciranja sa balkona? Neka od sličnih pitanja mučila su i Pinkija, onog iz Dragojevićevih „Rana”…) To „lupanje” je bio početak pada Miloševića, ali… ruku na srce nismo se, realno, posle toga baš nešto „mnogo proslavili”. sad je to nevažno.
Mobilišu se ljudi, apeluje se na lekare iz inozemstva koji su slobodni (naši ovde apeluju da ih na birou ima više nego obolelih u Italiji ali k’o sad da se i njih seti u ovoj gužvi) da se odazovu pozivu otadžbine u nevolji. Mobilišu se i objekti. Vojska (po)stavlja krevete na beogradsko sajmište a u funkciju se stavljaju i hoteli, moteli, hosteli i studenstki i učenički domovi (u Kragujevcu već spremno 1.500 kreveta u ovoj vrsti „smeštaja”)… Svima je naloženo da isprazne sobe i odnesu svoje stvari iz istih, smesta. Logično. Ali, kako u vreme ukinutog međugradskog saobraćaja? Ne znam… Nadam se da ima neko ko zna ili će i ta akcija biti prepuštena tradicionalnoj srpskoj snalažljivosti, legendarnoj improvizaciji i hudinijevsko-mandrakovslim super moćima.
Britanija uvodi nove, pojačane vanredne mere. Nema izlazaka sem jednom dnevno u prodavnicu i do parka, zbog vežbanja i rekreacije. Policajci kontrolišu da razmak između vežbača i rekreatora bude propisanih dva metra. Džonson smanjio broj „okupljenih” (kod nas još uvek do pet – samo da nadležni ne pročitaju) na samo dvoje. Ide se lagano ka „singlu”. Broj preminulih raste, a javljaju se i verski problemi jer se pripadnici jevrejskih i islamskih zajednica protive kremaciji. Kod njih vlada po kratkom postupku dobija najšira ovlašćenja od Drugog svetskog rata što je i logično ako su slušali TV ispovesti našeg predsednika koji je poručio da je sada i „indeks straha veći nego u tom ratu.
UČITELJ NIJE UČITELJ SA MIKROFONOM I SLUŠKICAMA SAMO
E, kad smo kod Miloševića i rata (nekako njih dvoje uvek idu zajedno) danas se (prigodno, virtuelno) obeležava 21. godišnjica NATO bombardovanja ondašnje SRJ. Da li ćemo tako jednog dana da obeležavamo i oljetnice i decenije od „napada” i „odlaska” KOVID-19? Nadam se da hoćemo.
Vučić se obratio i tim povodom al to nije baš toliko propraćeno. Možda u Kini i Arabiji. Prič’o nešto i Vulin (tad ga baš „udarilo” ono u oči pa nije mogao da se odazove pozivu otadžbine – valjda sada zbog toge ne skida uniformu) ali, njega niko nikad nije ni slušao.
I Kipar proglasio totalno zatvaranje i blokadu ostrva, Sicilija zatvorla prelaz preko moreuza, u Hrvatskoj već mnogo preko 300 obolelih a u Kini strahuju od drugog talasa epidemije, jer ima dosta novih obolelih koji nisu „importovani” (Darija K. T. – da se ne „gađamo oko datuma). Ipak, od sutra u pokrajini Hubej gde je sve i počelo ukidaju sve restriktivne mere jer su u zadnjih nedelju dana imali samo jednog novoobolelog. Neka tako i ostane.
Korona je stigla i u Laos a na Havajima zabeležen prvi smrtni slučaj. U Amerci bogami baš teško. Juče po prvi put zabeleženo više od sto smrtnih slučajeva. Prestonica sveta (kako su neki voleli da mu tepaju) Njujork i zvanično je sada najveće žarište pandemije. zaražen je svaki hiljaditi Njujorčanin što je bio „Prosek” u Vuhanu u toku epidemije i brže širenje virusa nego u Italiji i Iranu. SAD se prešli cifru od 30.000 obolelih a samo region „Velike jabuke” na sebe „vuče” više od 20.000 pacijenata.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se epidemija „ubrzava”. Ni do sada nije delovalo da je laganica.
Jezive slike pristižu iz Španije, gde je vojska pronašla napuštene starce (i, na žalost više tela preminulih) koji su potpuno nemoćni ostavljeni u domovima za „brigu o starima”. I bizarnost dana (k’o juče ona Kineskinja i kilo i po belog luka) ide na njihovu stranu. Bračni par na Pirinejima (doduše nisu Španci već Peruanac i Ruskinja) rešili su da se od pošasti sklone u sigurnost planina. E, sad to deluje donekle i normalno da su oni imali neku kuću, kolibu, vikendicu… Ma, jok. Oni zamisli da sami sebi sagrade sklonište i sačekaju da epidemija prođe. Izdržali cirka oko dva dana (pa, zimi se ni hajduci nisu muvali po šumama i gorama) jedva ih služba gorskog spašavanja koju su uporno sami pozivali pronašla i „zaradili” jake i po život opasne promrzline i kazne zbog ne poštovanja karantinskih pravila. U Italiji preko 6.000 mrtvih ali konačno beleže najmanji broj preminulih od prošlog četvrtka. U Francuskoj 186 preminulih. Lekciju nesposobnim vlastima očitali su članovi bandi u Riju koji su sami u svojim favelama uveli zabranju kretanja posle 20 sati. Ej, gangsteri sami sebi uvode policijski čas?! I kriminal je braćo ipak organizovana delatnost za razliku od nekih današnjih državnih uprava.
Nemačka ima isto obolelih kao i Španija ali beleži neuporedivo manju smrtnost, čak ispod 0,4 posto. To se tumači jakim zdravstvenim sitemom (samo Hamburg ima više respiratora i to na hiljade nego cela zapadna Evropa), masovnim testiranjima cirka 180.000 nedeljno (ih, bre Švabe da napadnu virus pre nas) i tradicionalnom nemačkom disciplinom. E, sad i o tome može da se prodžaka. Raport iz Hamburga na N1 izveštava da ni tamo nema maski ni za lek. Nestao toalet papir (pa, dokle bre!), nema brašna (a, mi izvozimo!) a ni kvasca (tek ćemo)…
Oboleo od korone i nobelovac Marti Ahtisari (za koronu ipak, izgleda nije imao plan) a preminuo je (ali ne od korone već srčanog udara) Uderco, otac legendarnih Asteriksa i Obeliksa.
Mnogo naših ljudi ostalo van zemlje. Voljno i nevoljno se tamo zatekli (neki upozoravaju da smo zbog epidemija prvo pobili kokoške, pa svinje, nećemo valjda sad i gatarbajtere?) i sad čekaju. hoće li dočekati? U Parizu već počeli da štrajkuju glađu na aerodromu (valjda je krenuo avion vlade po njih?) u Sloveniji drežde ispred ambasade a posebno je težak položaj 38 građana koji su se sa kamionima i putničkim vozilima zatekli na austrijsko-mađarskoj granici. Tamo su već danima od petka na nekom parkingu ostavljeni po zimi na milost i nemilost pogranične policije i brigu austrijskog Crvenog krsta. Jedna tura avionom već stigla iz Pariza. Promptno prosleđeni u kamp (neki mu tepaju „lager”) kod Subotice (koji jeVulin svečano otvorio, ne sećam se sad baš da li u uniformi ili u civilu) kako oni sami javljaju bez obaveštenja gde idu, bez maski, rukavica, vode… Kažu da su uslovi nehumani i da neće moći da izdrže 28 dana na koliko su tamo „raspoređeni”. Čini mi se da će morati.
Virus KOVID-19 dobio još jednu pesmicu (posle one parafraze sajmona i Grafankla) reč je o modifikovanoj „Boemskoj rapsodji” od „Kvina” a za „naše tržište” Rundek sam prepevao svoj hit u „Ne boj se buke, to što perem to su ruku”.
Ministar Lončar na telefonskoj vezi sa građanima a njegove kolege upozoravaju da su na respiratorima i mlađi ljudi, dakle da se i oni (pri)paze i da se ne osećaju baš bezbedni pred koronom samo zbog broja godina.
Kabinet predsednika Srbije poklonio 500 maski redakciji „Danasa” da bi one kolege koje rade od kuće mogle da završe jutrošnji broj. Hvala mu (ili im?) upravo ga držim u ruci. Iz istog razloga ovom listu „Merkator” donirao voće ali i mnogo traženiji asepsol.
Čak osam Nišlija „pade” za noćnu „slobodu kretanja”. Kud nas u KG-u cirka duplo manje. Vlasti (one prave, ne zdravstvene) iznose podatak da je zbog nepoštovanja mera procesuirano 112 građana. Od tog broja 100 je već u zatvora a od toga troje zbog širenja panke i dezinformacija. (Svi podaci u ovom „Dnevniku” su provereni). Eks zaštitnik prava građana saša Janković ističe da građani ne trebaju da ćute ali ni da šire paniku. Istina.
A, gazde i dalje otpuštaju radnike. Sam Vučić lično prozvao Tončeva vlasnika motela „Nais” koji je otpusto 60 posto radnika. El prezidente reče da je to njegovo pravo ali da nikada više neće moći da računa na pomoć države. Držimo ga za reč. Pak, Tončeva i otpušteni radnici i mi možemo samo da (pri)držimo za nešto drugo… Šalu na stranu, odmah se kovarnu Tončev (gazde ako nemaju svest, savest i dušu imaju strah) i poruči da će otpuštene odmah da vrati na posao unatoč ekonomskim gubicima. E, Vučić kad (o)pomene.
Školski zadaci, izgleda da su zamenili društvene igre i postali zabava za celu porodicu. Uključili se i stariji u rešavanje domaćih, a umesto privatnih časova javlja se nova obrazovna delatnost – privatni nastavnici koji umesto đaka rešavaju zadatke. Da l i naplaćuju u bit koinima ili može u toalet papiru, alkoholu i kvascu?
Kad smo kod televizijskih programa (najjači kad je najteže) ubedljivo je najduhovitiji Voja Žanetić. On preko tvitera „prenosi” apel učesika rialitija da im se omogući gledanje prenosa policijskog časa.
ROLNA KORONA SINDROM – NEOBJAŠNJIVA JAGMA ZA BRISOGUZIMA
A, u Vojvodini, bratskoj pokrajini sa kineskom Hubej baš, k’o tamo. Zubar koji je znao da je oboleo ne samo da se nije (samo)izolovao već je i radio u svojoj ordinaciji. Šta se to sa Vojvođanima dešava? Pa, oni su nekada slovili za najkulturniji, vaspitaniji i civilzovaniji deo Srbije. Korona je sve izokrenula.
U Šumadiji 1.185 ljudi u izolaciji, a devetoro obolelih, mahom Aranđelovac i Čačak. Mediji „kažu” da (ali to je do juče a stanje se menja iz minuta u minut) u Kragujevcu, Topoli, Kniću, Batočini, Lapovu i Rači, nema obolelih. Spekuliše se da ipak (čak i među zdravstvenim radnicima) ima ali nema zvanične potvrde. Zbog toga, zvaničnih informacija odnosno uskraćivanja istih, su juče kragujevački novinari pisali Ministarstvu zdravlja jer su od početka epidemije od strane nadležnih iz Kliničkog centra mediski poslanici i njihovi pozivi tretirani k’o zaposleni kod Tončeva pre Vučićeve prozivke. U našem gradu otvoren je i novi kol operativni centar za 0800 112 113 za sve informacije vezane za borbu protiv korone. Kragujevačka kompanija „Majnd grup” započinje proizvodnju sredstava za dezinfekciju koja će se od sutra distribuirati zdravstvenim ustanovama i firmama gde su neophodna. Lekari kažu da se ne opuštamo, da priča „Kruži kao korona oko Kragujevca” ne stoji i da je ona već tu. I po nijma kao i svim epidemiolozima potpuno je više nebitno odakle je ko oboleo.
Po gradu, od jutra trotoare čiste ljudi iz JKP „Šumadije”. Sneg je mokar i topi se pa nema razloga za serioznije čišćenje samih saobraćajnica. Mislim, u samom gradu. Ekipe za čišćenje su u pripravnosti i spremne ako zatreba. (Predlog za sledeći aplauz sa balkona za trotoardžije i putare).
Prodavnice primaju određeni broj mušterija a odrđene je i broj pojedinih artikala koji mogu da se kupe. I nema potrebe za stvaranjem zaliha jer zaista svega ima. Čak i famoznog toalet papira. Svih vrsta i dezena. Možda bi prodavnice ipak, trebale da uvedu i normu koliko može mušterija da se zadrži u radnji. Većina ljudi je normalna i to brzo obavlja, jer uvek ima onih koji napolju čekaju red da uđu. Od danas i po snegu. Ali ima i onih probirača, razmišljača, pravih kupaca (mutiranih pipača hlebova), koji izgleda ne shvataju izraz „vanredno stanje” nego merkaju, razgledaju, cene, odmeravaju, vagaju… Alo, bre, stanje je k’o ratno. Kupuj i „paljba”! A, ne da odlazak u kupovinu iskoristiš da „kvalitetno ubješ čitavo prepodne”. Šta bi radio da si iznad crte od 65 godina i da za to imaš samo tri sata nedeljno. Mislite o tome (i o njima).
Svega ima ali maski ne. Ni alkohola. Rukavica – tu i tamo. Nađe se. Ali, maski, sem onih šivenih nigde. Čitaoci-saradnici podsećaju vlasti (i prave i zdravstvene) da ispune svoje obećanje o zaštitnim sredstvima kao što nisu (s)lagali za urednu snabdevenost prehrambenih i higijenskih artikala. E, tako bi učvrstili (može i gvozdeno) poverenje između sebe i građanstva. Čekamo…
Predsednici skupštine stanara obleknuti za KOVID-19 po P.S.-u alkoholm trljaju gelendere i prekidače. U neke krajeve grada još nije stigla ona dezinfekcija hodnika iz gradske uprave. Valjda će pre maski.
Akciji #Ostani kod kuće, priključili se i glumci našeg pozorišta: Bogdan Milojević, Marija Rakočević, Čeda Štajn… (E, Čedo, još ti se nisam za ono dužio… Sad ko zna i da l ću?).
Kad smo kod vlasti pa makar i lokalnih gradonačelnik Nikolić najavio je sutra u 11 javno obraćanje (prenosi Glas Šumadije) da informiše građane o merama preduzetim za suzbijanje korene i funkcionisanju grada u vanrednom stanju.
DOĆI ĆE KORONA I PRAVIĆEMO SNEŠKA I SRBIJA BIĆE BOLESNA KO ČEŠKA
U tri popodne obratiše nam se i zdravstvene vlasti. Lonačar siđe sa telefona i lati se mikrofona. Izvesti nas da je broj obolelih 303 ali da od njega „odbijemo” onih 15 već ozdravljenih koji koronu odbolovali (svaka čas). TANJUG postavi pitanje o uticaju snega (k’o gama zraka na sablasne nevene) na koronu, na kome se po njihovim izvorima virus zadržava duže nego i na metalu, što je po našim izvorima, zaista gvozdena glupost. Ministar (od)replicira da hladnoća i sneg pogoduju svim virusima (uprkos našem uvreženom mišljenju da ih ubija) za razliku od toplote i lepog vremena. Po njemu bitno je da ljudi peru ruke. Dakle, pre i posle snega (ili sa snegom ili bez njega) treba ruke prati, apsolvira Lončar. Nadoveza se (i ne zbuni se ovom prilikom) na tu temu i Darija K. T., zamenica direktora Instituta „Batut” uputivši poslanicu TANJUG-a i ostatak graždanstva da sneg sam po sebi nije prenosilac virusa, nego čovek kao domaćin. Dakle, opet rukuper.
Na žalost ovo podne ipak potvrdi čaršijske (društveno-mrežne) glasine da je Kragujevac 19. dana epidemije u Srbiji dobio, i to dva pacijenta obolela od korone. Lekari su bili u pravu. Tek sad nema opuštanja. I ne treba da bude. Od 24. marta se piše novija istorja našeg grada.
Sneg ne staje. Korona još manje. Pojačavaju oba. Noć. Navejava i magla. Idemo u novi dan, onaj „parni” ili „svaki drugi” kada se po ustaljenom ritmu, dramaturgiji i (neo)pandemijskoj tradiciji A. V. obraća naciji u svojoj TV ispovedaonici. Bože, smiluj nam se da nas oba (za)obiđu.