Dan dvadeset i osmi – 10.04.2020
Ovaj dan ne počinje, barem ako imate „preko” 65, svitanjem, nego mnogo, mnogo ranije, čak ni u praskozorje nego baš u gluvo doba noći. E, tu negde oko trojke seniori se spremaju za svoju (jedno)nedeljnu nabavku ili 180 minuta „živela sloboda” sedmično. Amerikanci su imali filmsku dramu „Ponoćni kauboj” a kod nas je na sceni masovni istorijski spektakl „(Post)ponoćni penzioneri”. Elem, bili smo na licu mesta sa njima i uverili se pre svega da ih i nije toliko mnogo. Njihove uporišne tačke što se nabavke provijanta tiče su mahom „Trnava promet” i „Lidl” a skoknu mahom i do bankomata (bila danas penzija „linearno” pojačana sa četiri somića) i eventualno apoteke. (Naj)veći broj njih se generalno pomirio sa sudbinom koja ih je zadesila i to podnose tako kako podnose bez nekih većih žalbi i pritužbi. Kako izgleda sva ta (pred)jutarnja nabavka i izlazak penzionera (a bilo je tu poznatih lica i dragih prijatelja koje nismo videli mesec dana) možete pročitati na portalu „Glasa Šumadije” u posebnoj reportaži posvećenoj ovom „zornjaku” ili kako ga oni, ipak buntovniji „preko” 65 nazivaju „vampirskom terminu”. Takođe i fotke kojima je opremljen današnji tekst tu su da vam samo delimično (po)kažu kako izgleda u kupovini dok čitav svet spava.
Jutro dođe i tri sata prođe, a sliku na ulicama postade potpuno drugačija. A, pa ono juče nije bilo ništa. Neke nade, iluzorne pokazaće se, ulagane su u tezu da je jučerašnja gužva znak da su ljudi rešili da prebrinu nabavku svega što ime je (ne)potrebno za trodnevni karantin, pa danas neće biti gužvi. Ono, kao, građani se obezbedili. Ma, kakvi. Ja, sad ne znam (za) šta su se oni juče obezbeđivali i trebovali ili smo toliko brojni pa da nismo svesni ali od danas od kako seniori „siđoše” sa scene i iziđoše iz redova smesta ih smeniše potomci i to u mnogo većem broju. Struka će sigurno u svojim „prebrojavanjima” naći opravdanje za ovoliku gužvu i „(u)rednost” ali nama laicima deluje čisto nelogično. Redovi koji su pobedili sve dosadašnje. Pomože tu i ona penzija današnja. Gledam, pred malom, najmanjom lokalnom poštom sat vremena pre otvaranja već se (sa)kupilo 30 ljudi cirka i samo pristižu. Čitaoci saradnici iz samog centra javljaju da je prva osoba u red pred glavnim post ofisom (a, malo Bukovskog) stala u red (koji je tim činom i oformila) samo 2 sata i 45 minuta pre otvaranja objekta. Provereno. Nepunih desetak minuta kasnije bilo je već četiri čoveka a pola sata kasnije… Dobro, ako su čitaoci-saradnici nisu matematičari iz NASE (ili Petnice da nas ne optuže da ne volimo domovinu) ili epidemiolozi pa da barataju sa tako visokom matematikom. Banke isto ludilo. Ljudi traže, probaju, nema veze što je skuplje samo gde je manji red, za nijansu takša gužva ali džabe svuda je isto. Tu su je i saobraćaj istog intenziteta kao da nije vanredno stanje, sve to radi, ide, trči (mahom okapava po redovima), tutnji, fluktuira što bi rekli virusolozi. Slici opšteg mravinjaka doprinose i nebrojeni radovi na gradilištima, bageri, mehanizacija, ruši se, zida, gradi… samo da se radi. Ni ne gubimo vreme na one fore, kako je po Šumarima, parkovima, šetalištima i izletištima a i što bi. Dovoljno je videti svet i to koliko oko nas a ne sad bizarno iskopavati tamo nekog trči trči trčuljka u biciklističkim gaćicama po šumarcima i proplancima. No, Beograđani se ne daju. Udara korona, vlast još jače šiba a oni kulišić ono Ada, Košutnjak, ja l Savski il Zemunski kej, sve lepo i redno (pre)punjeno.
Kad se dočepaš prodavnice, mahom ima manje-više sve. Na noćašnjem terenu od strane najobaveštenijih (i najvoljenijh, jakako) penzionera dobili smo dojavu da nema mesta gde roba nije poskupela makar malo. Fajdica u doba korone. Al ko sad da zakureta. Rekoh ima svega a stigao i limun. Rasim Lj. ispunjava obećanje (ne, ono o bavljenju politikom u doba pandemije) što se južnog voća tiče. Rešismo na licu mesta da mu makar zbog toga (i ono drugo bi bilo sevap, al ajde), danas u epohi epidemiologa, imunologa i virusloga dodelimo počasnu titulu sa istim sufiksom – limunologa. (Nije ovo jedino unapređenje danas, ali to ćete videti malo kasnije). Primećujem i neke promene ovako u hodu, tokom pandemije. Godinama, a to su mi rekle trafikantkinje čija je procena tačna, jača i od „strukine” su mi priopćavale: „Znate da ste vi jedina osoba u naselju koja kupuje ’Danas?’”, i znao sam. To se danas promenilo i sad moraju da mi čuvaju (prednost minulog rada) moj primerak jer ostali planu još rano ujutru. Zar je moguće da se ta pošast informisanja u antidržavnim medijima toliko proširila. Taj udar nepatriotizma i nedomoljubnosti. Pa, znao sam da sam ja osvedočeni izdajnik i zgubidan ali da ima i drugih kojima nije dovoljno ono ispiranje mozga 24/7 sa svih ekrana, e to nisam znao.
Sinoć u svom nastupu na RTK Predrag Sazdanović direktor Kliničkog centra ovdašnjeg reče da je šestoro članova njegovog kolektiva pozitivno na KOVId-19 a dvoje hospitalizovano. Jutros iz Instituta za javno zdravlje javiše da su u Šumadiji obolela još dva čoveka, jedan iz Kragujevaca (Desimirovca al naš je atar) i drugi iz Topole. Struka u svom standardnom popodnevnom terminu objavi da se u našem KC-u trenutno nalazi 67 pacijenata. I Rača danas beleži prvog pacijenta. Mediji podno Javora javljaju da je noćas jedan Ivanjičanin preminuo u Kragujevcu.
A, sve oči behu uprte u Niš i predsednikov najavljen i potvrđen nastup na Jugu Srbije. Razlog ne behu sve one maske koje će on da doturi tamo već, mahom, maske koje će da padnu ako protokoli nisu isti za sve. I ne behu. Tačno u 10 sati i 28 minuta (pa, mogu ja da beležim minutažu predsedniku na turneji kad moji čitaoci-saradnici udaraju recke građanstvu u spontanom redovlju) Vučić se javi iz Niš (kako se to tamo pravilno kaže), javi se javi i sve nas pozdravi. Tu se povadiše iz konvoja kamiona (i, de dovede Pekinpoa u vezu sa ovima) silesija respiratora, ventilatora, aspiratora, akumulatora i mašina što rade ping (L. C. M. Pajtona) i ko zna (zna A. V. posle će pobroji – mi skroz prešli na nišlijski) čega i svačega opreme da predsednik (pre)pokrije (k’o da je šupa) njome ne samo Niš nego i jug Srbije. Samom svojom pojavom već u prvom dejstvu što bi rekli u starim dramoletima A. V. okupi ljudi k’o onomad (ne u Pazaru) u „Krušiku”, pre „one” proslave što je bila stigmatizovana. Razmaja se on po Niš, padoše i (samo)pohvale tipa: „veličanstveni Klinički centar”, što morate priznati da u odnosu na sintagme njegovog duhovnog oca (nije Šešelj, ma nije ni Toma, onaj glavni) „moralno superiorni most” to zvuči kao „muvlji prdež” (V. Šekspir). Bi to tamo i dejstvo drugo i treće i naravno u finalu i konferencija za štampu.
A, to bi ovako. Vučić u plavim rukavicama (e, iste imam i ja, lepo je kad običan smrtnik oseti makar takvu bliskost i istovetnost kao što i dolikuje „virusu jednakosti”) i sa epidemiologom Tiodrovićem. Behu tu i načelnici i vojni i oni drugi. Već na početku A. V. pokaza zavidno znanje iz geografije, topografije i kartografije nabrojavši sve one regione, okruge, gradove, sela, zaseoke i ostale toponime gde će da ode sva ova pomoć. Dobro. Pohvali Nišlije zbog (samo)discipline, onda sebe (ajd i one svoje) sa svih aspekata i to mnogo serioznije i (samo)opsežnije. Udari brojkama a onom salicom Doma vojske (šatro bezbednom) samo odjekuje njegov eho lično: „danas smo mi”, „danas smo mi”, „danas smo mi”, „.. smo mi”, „.. smo mi”, „… mi”, „mi”… Iskaza potom svu brigu za jug Srbije, reče da nije lekar (ali sa dramskom pauzom očekujući da mu eho svih struka pa i pomenute ogovori: „ma, jeste!”, „este!”, „ste!”, „te!”, „e!” i ispriča o eksponeciji virusa i linearnim penzijama, koje „.. smo mi” isplaćujemo, kao da penzije ne postoje nigde drugde u svetu samo sad i ovde. Nastavi sa „nemogućom misijom” koja će biti realizovana pa opet samo se čuje: „.. smo mi”, „.. smo mi”, „.. smo mi”… „smo”, „smo”… Nikako da ga prešalta na onaj nastavak od smo, mislim na ste i su. Jok, pa nije ovo neka predizborna kampanja. Apelova opet na privatnike da ne otpuštaju radnike što u njihovim redovima ima odjeka kao oni pozivi Beograđanima da ne šetaju. Prozva one na lažnim bolovanjima (čime potvrdi da ne samo da piše recepte već i doznake) a drugima obeća poplavu ordenja (počeo još juče) baš na Vidovdan sam. Tu nas na licu mesta i zateče (ma, uvek mu uspe, da li je do nas) obaveštenjem da je od juče BIA (da, dobro ste počitali) preuzela na sebe distribuciju nečega što se zove „hlorokin”. Dvojac (sa sve J. B. kormilarom) Krcun-Ranković se prevrte u grobu ali on nehajno nastavi da mantra „.. smo mi”, „.. smo mi”…
Tiodorović najavi da će sledeća nedelja biti teška i da će biti teško sve do Vaskrsa. Posle bi po njemu, posle Uskrsa trebalo da bude bolje, opadanje zaraze krajem meseca, i u maju iščilenje. Po njemu mi sad trebamo da shvatimo da ovo nije pitanje demokratije već civilizacije, odnosno njenog opstanka. Što se struke tiče na mene poseban utisak ostavi to što epidemiolog Tiodorović koristi podjednako izraze i Vaskrs i Uskrs (i ja to isto radim) a ono ostalo što ispriča ozbiljno ga kandidova, ako je već titula „dvorskog epidemiologa” rezervisana za Kona, onda makar pridvorskog. Naravno behu i pitanja. Sad, pitate se vi što ja tako mazohistički čekam ta infantilno-jurodiva poltronska bulažnjenja koja se javnosti predstavljaju kao „novinarska pitanja”. Odgovor je prost. Iz čisto naučnih, pragmatičnih razloga. Želeh da se uverim da li te likove (sa konferencija predsednika i obraćanja struke) vode sa sobom u svaki grad gde nastupaju u korona-kampanji ili svaka sredina za sebe (samo)uzgaja autentične morone sa dijagnozom (pseudo)žurnalizma. I, odmah dobi odgovor. Uh, leba ti – vode ih! Tako mi treba kad ne gledam serije (k’o sav ostali normalan svet) već sam se za (dobro)bit ovog Dnevnika opredelio za farsu i grotesku. Jedan iz (pro)vladinih medija (ne kažem da tu glupost nije imao spremnu već iz Beograda ali) videvši i uniformu „proširi” svoju nebulozu na „proširenje područja borbe” (malo i Ulebek) i konstatova da Hrvatska napada našu vojsku, a tajkunski mediji (to je isto) A.V.-ovu porodicu. Na (zdravo)razumska pitanja tipa što vuče toliku bulumentu snimatelja sa sobom dovodeći ih u opasnost da se zaraze kao i, logično, da li se testirao pošto mu je sin oboleo A. V. u patetičnom pokušaju da bude ciničan odreplicira da on nije kukavica i da mora da ga vidi ceo srpski narod dok on lično bdije nad njim i njegovom vaskolikom kliničkom slikom (svenarodnom a ne svesvojom) i „zahvali se na tolikoj brizi” za svoje i sinovljevo zdravlje. Oduži se to pa sam A. V. blago tronut tolikom brigom za sebe samo apelova „ajde da ovo privedemo kraju” ali ne što on ne može dalje da drži priču o (zlo)upotrebama političe kampanje u doba pandemije, ma jok, za njega je general F. Kastro gluvonem kada su javni nastupi u pitanju, već verovatno što „ovi” što postavljaju pitanja moraju da (pri)stignu iz Niša za BG na obraćanje struke u 15 sati jer smo se uverili da su neponovljivi i nezamenljivi. U stanju njihove svesti i profesionalne (ne)etike siguran sam da ne bi pomoglo ni kloniranje jer bi sam klon po difoltu struke, makar na početku, morao da pokaže barem neke, elementarne ljudske osobine.
Vreme između dva obraćanja (istorija u praksi traži žrtve u teoriji) mi altruisti (A. V. -ova natuknica) ubijamo, sa čim drugim nego koronom. Još je sinoć zvanično (ob)javljeno da će katoličke crkve biti zatvorene za Uskrs. Ne seirite odmah biće i naše za Vaskrs (k’o Tiodorović, a?). Avio Dačić juče doterao naše iz Kijeva i Bukurešta a danas iz Berlina i Frankfurta. Čeka se Bangalor. Javljaju se naši iz Češke, mahom radnici koji su ostali bez posla, para, smeštaja, osiguranja… svega onoga bez čega čovek može da ostane u stranoj zemlji u vreme pandemije što juče predoči Kon.
Crnogorci priapsili jednog što je po fejsu pis’o da je Milo od kovida klipso. E, da je to A.V. kod nas radio mali bi bio sav onaj „privremeni smeštaj” u Zabeli, Vršcu i gde beše treći… u Vranju. Od fejsa su ovde davno digli ruke i sam A. V. i N. Krstić, mada ovaj potonji nešto teže i tek na nagovor drugog. Što se pravog inostranstva tiče Rusi (imaju po hiljadu i po obolelih za dan) menjaju pristup u borbi protov korone, jer kod njih se od juče sve upale pluća leče kao KOVID-19 bilo da to jesu ili nisu. Ne čeka se rezultat testa. U Kanadi nema alkohola, dezinfekcionih sredstava, rukavica i maski. Ovaj virus (ne)jednakosti zaista nam povremeno omogući da se i mi osetimo, bar na tren i po (ne)snabdevenosti kao deo velikog razvijenog sveta. Kad bacite pak pogled na novčanu pomoć koju dele svojima taj osećaj se odmah (is)topi. U Britaniji Džonson napustio intenzivnu negu, Francuska imala juče 1.300 žrtava, Turska se bliži hiljadarci a kod njih su maske postale obavezne, s tim što ih tamo država deli besplatno. Pa, kad su i nama toliko poslali, isto džabe. Mađarska i Poljska produžavaju i pooštravaju mere. Španija i Italija isto, prvi do 26. aprila a drugi čak do maja. Holandija sa svojim (neo)liberalnim stavom broji već tri hiljade mrtvih, Iran sa (ne)liberalnim četiri a i Švedi koji nisu dovoljno ozbiljno shvatili epidemiju sada plaćaju danak tome sa brojem mrtvih koji prelazi ukupan broj smrti u Danskoj, Norveškoj i Finskoj. Polako razmišljaju o zatvaranju lokala, ali, ozbiljno – polako. U Australiji zbog predstojećih uskršnjih (može i vaskršnjih) helikopterima kontrolišu saobraćaj da se ne bi putovalo za iste. Tako i pade tamošnji ministar kulture koji bez fotelje osta samo što je skoknuo do vikendice. Kod nas bi promptno dobio orden za brigu o (sve)narodnom zdravlju, (do)prinosu opštem boljitku i (ne)učestvovanju u (pred)izbornoj kampanji.
Naš pak ministar Nedimović dade befel (mora vojnička terminologija, u ratu smo) seljacima da oru za ovaj vikend slobodno a njegov kolega iz MUP-a Stefanović raportira javnosti da je u policiji 87 njenih pripadnika zaraženo a 840 u izolaciji čime je njihova „kriva u opadanju” jer ih je pre neki dan bilo 920 cirka.
A, kada smo već kod uniformisanih lica dr P. Kon bi jutros vanredno unapređen u čin potpukovnika, sanitetskog i rezervnog, za sada. RTS, pobedi samu sebe (da, i to je moguće u doba korone) i objavi da su lideri dve najveće političke partije u S. Makedoniji Zaev i Mickoski u (samo)izolaciji jer su davali intervju novinaru koji je oboleo od kovida što je po servisu nacionale logično jer su bili u kontaktu sa zaraženom osobom?! Oni, kao kuća popeli su se (pre)odavno na onaj „moralno superiorni most” i nikada sa njega nisu ni silazili.
Nešto iza tri popodne, valjda su (pri)stigli oni pseudo žurnalistički egzemplari iz Naisa (ne Tončevljevog već Konstantinovog, mada je ovaj drugi zastupljeniji) struka mogade da počne. Doktorka Darija K. T. izvesti javnost da je u toku dana preminulo još pet pacijenata, četiri muškarca i jedna žena, što broj ukupnih smrti do sada poveća na 71 čoveka. Novoobolelih je 238, ukupno 3.135, od čega je u bolnicama 2.017 a na respiratorima 136 ljudi. U privremenim bolnicama je oko 650 ljudi i taj broj će se po izjavi p.pukovnika Kona samo uvećavati a saznasmo da je i na „Torlaku” oboleo 12 zaposlenih. Po Dariji K. T. trenutna stopa smrtnosti u nas je 2,29 % a struka pokuša bezuspešno da nas zabeđuje da su protokoli isti za sve i da oni ne učestvuju u politizaciji pandemije.
Behu i pitanja ali mislim da su dosta ona s niškog matinea a izdvajamo samo pokušaj „Pinka” da se poput ružičastog čudovišta iz crne lagune (ne)svesti, (ne)morala i (ne)vaspitanja izdigne iz kloake ri(j)alitija i naude kritički nastrojenim pravim medijima ali to ode u prazno jer su pravi, profesionalni novinari već napustili taj pomijarnik u kojem se kljačkaju (pro)vladino-tabloidne udarne pesnice. Predveče Vlada ipak prelomi da od sada novinari neće biti prisutni na konferencijama za štampu (ju, kako će sada RTS i TANJUG) ali ako je to zbog likova-frikova kao onih sa „Ružičaste” i „Obaveštajca” (he, he di-džej) i ako. Ionako niko za ovih pet nedelja na njima nije odgovorio ni na jedno jedino pravo pitanje.
Sa ovom radosnom vešću uđosmo u šestu nedelju korone i petu ovog dnevnika. Korona je kod nas u svom maksimumu, normalnost je u minimumu a mi smo raspolućeni između smrtonosnog virusa i (pseudo)boraca za šatro, naše zdravlje i njihovih televizijsko-tabloidnih izvestilaca i huškača čijim gadostima više ni samo nebo nije granica. No, neka nam je isto makar, protiv oba u pomoći.