Dan pedeset i prvi – 03.05.2020
I od jutros se vreme nije „baš proslavilo”. Duva, vlažno, ’ladno… to je možda i dobro za ona vikend-praznična (ne)okupljanja al mi se prosto pojedosmo kako će sutra da prorade kafane. Pošteno za bašte baš „ladovina” a nije da smo mi i razmaženi i zimogrožljivi. Valjda će da otopli.
Danas je Svetski dan slobode medija a kod nas ga mi „dočekujemo” u nikad bednijem novinsko-novinarskom stanju (ono što je glasila preostalo) ne u novijoj istoriji nego od nastanka (medija, ne istorije) što se tiče moralno-materijalno-intelektualne situacije. Vlast ovdašnja tim povodom izdala je neku evnuhoidnu i ljigavu čestitku u kojoj opomnje novinare da proveravaju informacije?! Au, oni?! Oni koji se trude da se ne pojavi ni jedna jedina (proverena) informacija stavljajući svoju šapu na kompletnu (dez)informisanost nacije i oslanjaju se u svojoj (straho)vladi zagađujući medijski prostor na gomilu nedotupavnih (pro)vladinih glasnogovornika i šačicu opskurnih tabloidnih izdanja koja ne bi ni korona uzela u ruku. Istini za volju, nikada ovde vlast nije bila ni naklonjena onim medijima koji (makar pokušavaju) da misle i pišu svojom glavom, već se samo oslanja i pomaže bezmude poslušnike, pa nisu ovi danas čak ni u tome prvi, samo najgori.
Natuknica da se objavljuju samo proverene informacije dolazi dakle od grupe ljudi, a zato i služe ovakva pisanija – da ih pobrojimo kako ne bi pala u zaborav, koja je jedina u svetu tokom pandemije hapsila i zatvarala novinare, izdavala skudoumne Uredbe o cenzuri i branila medijima da prisustvuju konferencijama za štampu (što je već slučaj i za medicinske nauke, ne samo žurnalističke) pa da idemo redom: prvo je u Zrenjaninu (a, malo ste već zaboravili) uhapšena novinarsko-snimateljska KTV iz tog grada jer je htela da napravi prilog kako lokalni kabadahija u Gradskoj upravi organizovao nekakvo nadmetanje za zakup poljoprivrednog zemljišta po svim nepropisnim uslovima u doba pandemije (zatvoreni prostor, masovno okupljanje, bez ikakvih sredstava zaštite)… Novinari su sutradan pušteni ali su im u tamošnjem tužilaštvu ostali „uhapšeni telefoni i kamere”. Onda je usledio famozni slučaj novinarke Ane Lalić sa portala „Nova S” koja je uhapšena zbog izveštavanja u Kliničkom centru Vojvodine. Puštena je i ona (sam Vučić intervenis’o lično)i čak je svaku optužbu protiv nje tužilaštvo odbacilo, ali je ovaj slučaj ipak odjeknuo mnogo dalje u čitavom svetu i vlast je morala da „vadi fleke” tako što su „ugošćavali” ekipu „Rojtersa” pred kojom su se „gađali” zaštitnom opremom koja je do dolaska te TV ekipe bila uredno spakovana, lagerovana u magacinima i nedostupna zdravstvenim radnicima o čemu je uhapšena novinarka i pisala, ili je Ana B. pisala neke svoje uratke (kao autorski tekst) po američkim novinama. Onda je vlast odnosno njen najcrnji deo otelotvoren u samoj Ani B. isprovocirana svim ovim pisanjem (bolno istinitim) donela Uredbu kojom se uvodi totalna cenzura na sve informacije u vezi sa zdravstvom (čak i stvarima koje su bile potpuno benigne, ono izveštaji hitne pomoći, dobrovoljni davaoci krvi…) a taj moratorijum je „kačio” i sve ono što nema veze sa pandemijom. Ova Uredba je bila toliko glupa i besmislena da ju je sama vlast koja ju je i donela (samo)ukinula posle manje od dan i po. Ostaće upamćena (Uredba ali i Ana B. i njena Vlada) kao jedan od najkraćih i najmanje dugovečnih državnih akata ali zato i najgluplji svakako još od doba „Zakonopravila” Svetog Save s samog početka 13. veka cirka. No, ni to im nije dosta i nisu mogli da se smire. Pošto su se obraćanja lekara po njima pretvorila u mesta gde se postavljaju sva ona nezgodna pitanja i to pred čitavom zemljom odlučili su da proglase „veliku zaraženost” članova novinarskih redakcija i pod izgovorom „brige za njihovo zdravlje”. U istoriju medija ući će žanr, vid, psihopatologija održavanja „konferencija za novinare” što je ostatak sveta ozbiljno zasmejalo pa su ovdašnji vlastodršci posle par dana cirka zaključili da se zdravstveno stanje novinara i „njihova klinička slika” naglo popravili pa su ponovo blagoizvoleli da na ta obraćanja ponovo (u)puste novinare. Eto, toliko – da se ne zaboravi na Svetski dan slobode medija.
Vreme se, onako (ma, možda će moći sutradan da se sedi u baštama) malo i kao nešto prolepša. Ljudi konačno pohrliše u parkove i šetališta i ispuniše iste. Parkinzi pred tim omiljenim mestašcima prepuni. Pak, ljudi i deca (koliko je to moguće) ni ne grupišu se nešto preterano. Onako, više, svaka porodica za sebe. Deca se igraju po spravama sada otvorenih (već pet dana i zvanično) roditelji su tu negde i kontrolišu svu tu aktivnost na biciklicama, trotinetima, rolerima… koordiniraju igre s loptom i pohađanje sprava… Individualno-porodična odgovornost, nema šta, zaživela je u porodici, osnovnoj ćeliji našeg (umal ne napisa – socijalističkog) društva. Maske i rukavice niko ne nosi već danima. Pošteno da je neko danas u park ili Šumare izašao sa zaštitnom opremom gledali bi ga kao da je nenormalan, kao da korona do juče (hm, možda je tu još uvek) bila među nama. U prodavnicama (ipak rade nedeljom) osoblje i dalje opremljeno po P.S.-u borbenim kompletom maska-rukavice. Zaštitna oprema se već odavno prodaje u običnim radnjama, samo je pitanje da li će za njom postojati potražnja, a „struka” kaže „da bi trebala”. No, vi kako ’oćete – ovo je dnevnik a ne moralizator i spočitavač.
Evo i sam p.p.P.Kon ubeleživši još jedno gostovanje na RTS-u kaže da su podaci o smanjenju broja zaraženih korona virusom ohrabrujući ali da se ne smemo još opuštati. Po njemu u naredne dve nedelje gledaćemo kako se smanjuje njegova aktivnost a posle „pratiti i nadzirati” pojedinačne i sporadične slučajeve. I imunolog S. Janković smatra da neće doći do „drugog talasa” korone ali upozorava da je „virus i dalje tu, spreman da ubije”. Pošteno, barem su nam „javili”, a ne ko pre „najsmešniji”, „šoping”…
Ovaj dan protiče (ma, nije moguće) nekako bez samog A.V. lično ali tu je odmah Ana B. tek da nam da do znanja da „nema (i od njih) opuštanja”. Ona sa TV „Prve” (a prenose TANJUG i RTS – dva slobodnomedijska oka u njenoj glavi) ostrašćeno kao i obično poručuje da je u Gerontološkom centru u Nišu došlo do „neprofesionalizma, bahatosti i bezobzirnosti” što današnji medijski poslenici teško mogu da zaključe svojom glavom nego mora ona da im (po)objasni, potom da ona lično ali i njena Vlada neće uzeti onih 100 evra jer „oni nisu obični građani” (i nama su delovali neobično da ne upotrebimo jedan drugi izraz na ne…) i da je „lupanje u šerpe najgora politička zloupotreba” zato što su na njega pozvale političke stanke i pokreti (a, ne njena stranka i korumpirano-nesposobina vlada) i što se njoj lično nesviđaju jer su izgleda upereni protiv nje i njenog pogubno-razornog delovanja na čitavu zemlju. E, bi tu pitanje i o onome što njena partija organizuje one „bakljade” (koje su se ionako od pre neki dan „ugasile” – valjda zastoj u isplati honorara bakljadžijama, skuplja se za onih 100 evra) i ona se promptno seti što je hapsila novinare, donosila Uredbe… (bi joj žao, ali, ne vredi sad) pa promrmlja neki odgovor tipa: „da svi moraju da odgovaraju za kršenje mera, ali da te ljude ne bi stavljala u istu ravan sa liderima dela opozicije”… Pa, niko ih i ne stavlja, jer lideri opozicije su legitimne političke ličnosti (u svakoj iole normalnoj zemlji) a ova svetleća „ekipica” je pak njihova (A.V.-ova i njena) SNS-ovska plaćenička partijska paravojska. Toliko o danu Svetske slobode medija od osobe koja sebe pokušava da proturi kao predsednicu vlade naših građana.
Kada se ukine vanredno stanje, zaključi ona, i dalje će na snazi biti mere opreza poput nošenja maski, pojačane higijene i dezinfekcije i zaštitne opreme. Po njoj „Biće to naša nova normalnost”, izreče Ana B. i mi smo joj zahvalni jer iz njenog razmišljanja „drpismo” prvi deo naslova za današnji Dnevnik (drugi pak od koleginice, takođe „dnevničarke” N. Todorović) a i sve ostalo (ono pobrojano i još mnogo, mnogo više) joj nikada nećemo zaboraviti.
Ne zaboravljaju ni drugi. Glodur NIN-a Ćulibrk našu vlast poredi sa legendarnim (anti)superherojem Superhikom iz „Alan Forda” koji otima pare od siromašnih i daje bogatima (u ovom slučaju Vučićevim i Brnabićkim tajkunima) a po njemu jako je „zanimljivo” kakao naši vlastodršci sve tumače kao svoj neverovatan uspeh. U real socijalizmu i samoupravljanju imali smo u svjet jedinstvenu sintagmu „pozitivna nula” a danas, skreće pažnju Ćulibrk na privredni novogovor SNS medija i tabloida pa se kaže „ekonomski rast”. To ne bi bilo tako smehotresno dok ne čujete rečenicu: „u ovom kvartalu predviđen je ekonomski rast od minus jedan”… onda, pak, jeste.
Umetnici sve vide drugačije (jasnije i bolje) iz svoj ugla pa tako reditelj Kokan Mladenović u svom intervjuu prazničnom „Danasu” današnju aktuelnu vlast u Doba korone otelotvorenu u liku i delu samog A.V.-a lično (pr)ocenio kao nekoga ko je: „Dobio priliku da suspenduje i ono malo demokratije, uspostavi apsolutnu kontrolu nad svim medijima, utamniči sedam miliona ljudi bez posledica, a uz to im omogući višesatni live-prenos sopstvenih dijagnoza koje se verbalizuju u medijskom prostoru, pa nema tog zagrobnog života, ma u kojoj religiji, koji bi osobi takvog psihološkog profila omogućio više. Delujući protiv ustavnih ovlašćenja, rugajući se institucijama, sistemu i zdravom razumu, taj čovek je, okružen beskičmenjacima i moralnim nakazama, uspeo da se kruniše za cara Stradije, a da ga u tome niko nije sprečio niti pokušao da spreči.”, i tu se zaista nema šta dodati ili oduzeti. Nema? Surovo realan kakav Mladenović i (o čemu smo stalno pisali) nema neko laskavo mišljenje o mekomudoj i jalovoj opoziciji ovdašnjoj sročivši to u jednu rečenicu: „Pozitivna iznenađenja ne žive na srpskoj opozicionoj sceni.”, i tu bi potpuno u pravu. Što se tiče „bojkota” bi i još više jer po njemu: „Opozicija treba da odustane od politike. Ovakva kakva jeste, sa bojkotom ili ne, ona pruža privid demokratije i suštinski radi za aktuelni režim. Svaki narod ima vlast kakvu zaslužuje, ali kakav smo mi to narod kad zaslužujemo i ovakvu vlast i ovakvu opoziciju?”, izdominira on i „stiže da se osvrne” i na aktuelno „šerpovanje” koje je po njemu: „Kao kad bi se dvadeset i nekoliko godina kasnije opet smuvali sa devojkom iz srednje škole. Ne zato što je volite, ne zato što vam je nedostajala, nego zato što ni vi ni ona niste napravili ništa od svog života” istače on.
A, na današnji dan (izvor dr G. Stevanović) u kragujevačkom Kliničkom centru hospitalizovano je 54 pacijenta. Kroz ovu ustanovu od početka epidemije prošlo je (izvor dr P. Sazdanović na RTK) 650 kovid pacijenata. Na respiratorima je tokom ovih nedelja korone bilo 50 obolelih (sa 20 % izlečenosti) a popunjenost kapaciteta K.C-a je tokom najjačeg udara virusa bila između 50 i 60 procenta, a njegova „demobilizacija” (K.C-a, ne dr Sazdanovića) se očekuje početkom juna.
Kad smo kod „kliničkih slika” ali ne naših nego (belosvetskih) u Španiji kažu da su „zasužili relaksaciju” (najmanje mrtvih posle mesec i po dana – 164) i posle punih sedam nedelja pustiše građanstvo na ulice i parkove u i na rekreaciju i relaksaciju. U Sloveniji ni jedan novi za 24 sata ali zato podlegoše dvojica „starih”. U Crnoj Gori ni jedan oboleli za sedam dana ali ipak od sutra kod njih obavezne maske u zatvorenim prostorijama. Od juče u Hrvatskoj broj zaraženih veći od 2.000 pacijenata. Rumunija najviše obolelih 13.000 i 771 preminulog a Bugarska od juče prešla dve hiljade bolesnih, zabeležila smrt prvog zdravstvenog radnika a od sutra ukida zabranu putovanja al samo po zemlji. Turska juče 2.000 novih (i toliko mrtvih ukupno), Iran mrtvih već šest hiljada i zaraženih 100.000 bolesnika a u Indiji skok od preko hiljadu obolelih za dan. Tamošnje vlasti iznose podatak da u čitavoj Indiji u toku aprila nije prodat ni jedan putnički automobil. Francuska beleži pad obolelih ali se opasno „približila” broju od 25.000 preminulih. U Britaniji pet hiljada novih bolesnika za dan a 621 mrtav. U Njujorku guverner Kuomo poručio „da odbija da stavi znak dolara ispred ljudskih života” a u Kini već pet dana bez i jednog preminulog a pedantno beleže i milion turista u Šangaju za dan. U Rusiji koja je novo žarište pandemije virus kosi i vlast, posle premijera oboleo i ministar građevine (rekli smo da rade po ceo dan i to bez zaštite) i njegov pomoćnik ali i obične građane, samo danas gotovo 11.000 novih a ukupno 135.000 obolelih po čemu su sada šesta zemlja u svetu od pojave korone. U drugom svetskom žarištu (po SZO) danas 421 preminuli.
Kad smo kod žarišta ili „džepova” po p.p.P.Konu na jugu Srbije samo u Vlasotincu do sinoć 94 pacijenta a „drži” se i pomoravski okrug sa 239 obolelih u Ćupriji, 157 u Paraćinu i 157 u Jagodini.
A, struka (pokazaće se u svom poslednjem, redovnom svakodnevnom izvestiju u 15 h) nas obavesti da su u Srbiji za prethodna 24 sata preminule 4 osobe (tri muškarca i jedna žena) što ukupan broj smrti u nas „podiže” na 193 osobe. Stepen smrtnosti je 2,04 posto. Novoobolelih je danas bilo 102 slučaja a do sada je u našoj zemlji 9.464 čoveka, hospitalizovano je trenutno njih 2.116 a na respiratorima je 54 pacijenta. Kod nas je do sada testirano oko 102.000 osoba a izlečeno je 1.551 njih. U ustanova soc. zaštite obolelo je 438 korisnika i 115 zaposlenih. (Novinar agencije Fon Net, k’o da je čitao naš jučerašnji tekst upita zašto se više ne objavljuje broj obolelih zdravstvenih radnika a dr G. Stevanović mu obeća taj podatak za koji osta „dužan”).
Posle iznošenja činjenica dr Goran Stevanović direktor Infektivne klinike izjavi da su današnji „brojevi” dobri i zadovoljavajući i da ako se ovako nastavi „možemo se nadati” u narednih nedelju do dve i okončanju preostalih vanrednih mera. Po njemu „brojke” pokazuju efikasnost mera i odgovornost i samodisciplinu građana a dodade da će policijski čas biti ukinut u zavisnosti od epidemiološke procene, a po njemu da se ti „uslovi steknu”
potrebno je da još nekoliko dana broj novoobolelih bude nizak da bi se razmatranje toga uopšte uzelo u obzir. Za kraj nas dr Stevanović obavesti da će od sutra ove (u 15 h) konferencije za medije zbog manjeg interesovanja i boljih rezultata prestati da budu svakodnevne i sledeće „viđenje” zakaza sredu, 6. maja (na Đurđevdan) i podseti da će se svi podaci kao i sada redovno objavljivati na sajtu covid19.rs.
U svetu broj obolelih od korone još jutros je premašio tri i po miliona (i to za 40.000) a preminulih je došao do 250 hiljada. U 18 sati poče opet policijski čas (dok se ne steknu epidemiološki uvjeti) a kod nas po gradu neki ga duvaju, drugi bi da možda nešto „pripale” al im ne ide a sam grad (onaj pravi sa velikim G, kao, ono Zgrada grada) se priprema za e-Đurđevdan. E-čestitamo. Od sutra kod nas rade autobusi ali i kafane. I to ne neke e-kafane, već one prave eeeeeeeeee kafane. Sa tog sutrašnjeg događanja ćemo vas (sa osobitim zadovoljstvom) lično izvestiti kol’ko u narednom izdanju ovog „Dnevnika”. Prijatno… hm… možda je prigodnije živeli!